Mogući stav Kosova prema normalizaciji sa Srbijom

Mark Veler
Izvor: Koha ditore

Jednom kad duh izađe iz boce, teško ga je vratiti u nju. Nova Vlada Kosova odvojila je vreme u proceni izgleda za nastavak pregovora o normalizaciji odnosa sa Srbijom i u pružanju svojih perspektiva u procesu. Ovaj pristup je u principu tačan, ali sada postoji rizik da ga dogadjaji pregaze. Skorašnji događaji, uključujući objavljivanje misterioznog "non pejpera" iz anonimnog izvora o Briselskom dijalogu, ubrzali su tempo.

Kosovo će morati da formuliše svoj osnovni pristup predstojećim pregovorima ako ne želi da bude puki putnik u vozu koji će uskoro poći. Kosovo će morati da pomogne u oblikovanju pregovaračkog okruženja i očekivanja druge strane i facilitatora.

Evo deset kratkih principa koji bi mogli da vode stavove Kosova po tom pitanju. Oni, naravno, ni na koji način ne odražavaju stavove Vlade Kosova, ali ih autor nudi potpuno nezavisno.

1. Pregovori se vode o normalizaciji odnosa, a ne o državnosti

Kosovo već više od 13 godina uspeva kao država. Široko ga priznaje većina država sveta, član je niza međunarodnih institucija i doprinelo je miru i stabilnosti u svom regionu. Na zahtev Srbije, zakonitost proglašenja nezavisnosti Kosova potvrdio je Međunarodni sud pravde. Sama Srbija je u Generalnu skupštinu uvela Rezoluciju 64/298. Rezoluciju je članstvo u UN jednoglasno priznalo. Status Kosova kao države nije sumnjiv i ne može biti predmet daljih pregovora.

2. Srbiji nema druge pomoći

Kako je Kosovo država, nije spremno da daje još dalje ustupke da bi postalo država. S obzirom na svoju jedinstvenu situaciju, Kosovo je prihvatilo mnoga odstupanja od svog suvereniteta i mnoge posebne obaveze i odredbe u korist etničkih zajednica i drugih nakon nezavisnosti. Konkretno, u potpunosti je prihvatila sve aspekte Ahtisarijevog sveobuhvatnog plana za Kosovo. Oni su verno prevedeni u kosovski Ustav i sprovode se u svakodnevnom životu kroz kosovsko zakonodavstvo i praksu. Razumni zahtevi Srbije za rešenjem statusa u potpunosti su udovoljeni pod međunarodnim nadzorom. Ne postoji slučaj za ponovno otvaranje ovih obaveza i pregovaranje o njima, što utiče na uspostavljeni i međunarodno potvrđeni ustavni poredak Kosova. Kosovo je učinilo svoj deo i Srbiji nema druge pomoći, dodajući i dalje još zahteva.

3. Normalizacija se odnosi i na poboljšanje života ljudi

Dijalog o normalizaciji zasnovan je na Rezoluciji Generalne skupštine 64/298, koju je u to vreme podržala Srbija i koja priznaje mišljenje Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova. Rezolucija, koju je podržalo čitavo članstvo u UN, utvrđuje glavne ciljeve procesa dijaloga. Ovi ciljevi su napredak obe strane na putu ka Evropskoj uniji i poboljšanje života ljudi. Kosovo je posvećeno postizanju ova dva cilja efikasno, kako u kontekstu Briselskog dijaloga, tako i nezavisno od njega. U tom duhu, Kosovo podržava nastavak i intenziviranje i normalizaciju dijaloga kao sredstvo za ostvarivanje interesa njihovog stanovništva. U tom duhu je Kosovo do sada podržavalo proces dijaloga i dalje će ga  podržavati.

4. Proces normalizacije treba pregledati i poboljšati

Proces normalizacije, započet 2011. godine, dao je čitav niz sporazuma, koji su nedavno dopunjeni američkim sporazumom iz Vašingtona, septembra 2020. Mnogi od sporazuma, ako se u potpunosti primene, doprineli bi poboljšanju života njihovih država populacije. Međutim, implementacija je zaista bila vrlo neujednačena. Kosovo je primetilo nedostatak primene na srpskoj strani kroz svoje redovno izveštavanje EU. Međutim, njegovo marljivo izveštavanje i prigovori ostali su bez ikakvog efekta. Umesto da se osigura primena početnih sporazuma, dodavano je sve više i više. Sada je vreme da se formalno preispita status različitih postignutih obaveza, da se stvori autoritativan pogled na usklađenost i da se osigura stvarna primena. Proces normalizacije u Briselu trebalo bi da uspostavi rasprave posvećene tom cilju. Preuzete obaveze mogu se nakon preispitivanja dodati dodatnim sporazumima, ako je to potrebno i u zajedničkom interesu. To bi trebalo da uključuje ojačane mehanizme koji će osigurati primenu i obavezujući mehanizam rešavanja sporova.

5. Kosovo će ponuditi strategiju za završetak procesa normalizacije do kraja 2022. godine

Kosovo će ponuditi strategiju za rešavanje preostalih pitanja u procesu normalizacije koji treba da bude završen u roku od jedne godine. To uključuje pregled postojećih obaveza koje proizilaze iz procesa normalizacije do sada, kao što je gore pomenuto, i pregovaranje o daljim sporazumima u zajedničkom interesu prema dogovorenom redosledu i vremenskom okviru. Kosovo će se takođe pozabaviti sveukupnim modalitetima za uređenje budućih odnosa između Kosova i Srbije prema spisku osnovnih principa koje će Kosovo izneti. Na osnovu ovih principa, Kosovo će se pozabaviti drugim elementima svojih budućih odnosa sa Srbijom. To uključuje potvrđivanje postojećih granica koje su nepovredive i neće se menjati, posvećenost mirnom odnosu i unapređenju interesa dotičnog stanovništva, posvećenost osnovnim ljudskim pravima, punoj i efikasnoj jednakosti za sve muškarce i žene, puno poštovanje prava zajednica, uspostavljanje diplomatskih odnosa između obe države i uspostavljanje odgovarajućih mehanizama za rešavanje sporova. Kosovo veruje da bi sveukupni paket mera koji će rezultirati trebalo da stupi na snagu nakon što se obezbedi članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i ukloni Rezolucija Savet bezbednosti 1244 (1999). Kosovo će takođe tražiti obavezu da njegovo eventualno pristupanje EU (i članstvo u drugim organizacijama) neće biti ometano.

6. Kosovo će pronaći sopstvene načine za rešavanje dodatnih pitanja i uvešće ih u dijalog

Kosovo u potpunosti prihvata svoju odgovornost za svoje stanovništvo, bez obzira na etničko, jezičko, versko ili drugo gledište ili opredeljenje. Čini se da Srbija preuzima ulogu zalaganja za proširenje prava etničkog srpskog stanovništva na Kosovu. U stvarnosti, ovi argumenti imaju za cilj razvodnjavanje pravnog vršenja nadležnosti kosovskih institucija nad teritorijom Kosova. Kosovo neće prihvatiti stvaranje ili ratifikaciju paralelnih institucija u upravljanju na Kosovu. Iskustva iz devedesetih godina na drugim mestima pokazuju da takvi pristupi ne leče rane. Umesto toga, oni teže produbljivanju etničke podele i čine takve podele trajnom institucionalizacijom. U svakom slučaju, prema Ahtisarijevom planu, Kosovo je uspostavilo ono što bi moglo biti najnapredniji sistem zaštite prava zajednica (manjina). Ubrzo će predstaviti Nacrt zakona o Zajednici/udruženju srpskih opština kako je predviđeno prvim Briselskim sporazumom o principima o normalizaciji odnosa iz 2013. godine, u potpunosti u skladu sa njegovim ustavom. Kosovo će se takođe angažovati sa organizacijama koje predstavljaju sve etničke zajednice na Kosovu. Tražiće njihova viđenja o tome da li bi se postojeće, vrlo napredne odredbe za njihovu zaštitu i unapređenje mogle još više poboljšati. To će uključivati organe Srpske pravoslavne crkve i organizacija srpskih zajednica. Kosovo će otvoreno izneti rezultate te revizije u Briselskom dijalogu, zajedno sa svim daljim odredbama za zajednice koje može da se usvoji u svetlu pregleda procesa dijaloga. Kosovo će rado prihvatiti sve dodatne korake i  preduzeti ih u kontekstu dijaloga.

7. Reciprocitet

Kosovo očekuje da će Srbija uložiti sopstvene napore. Raduje se što će Srbija u kontekstu dijaloga iz Brisela izvesti svoje odredbe za etničke Albance i druge zajednice, uključujući posebno one u regionima koji se graniče sa Kosovom. Treba razmotriti korake koje bi Srbija mogla da preduzme da bi poboljšala zaštitu i promociju zajednica, sa akcijama koje bi obe strane mogle preduzeti zajedno da poboljšaju život etničkih zajednica podeljenih državnom granicom. Kosovo će ponuditi sopstveni Nacrt zakona o osnivanju Zajednice/udruženja srpskih opština kao model koji Srbija treba da uzme u obzir u oblastima uglavnom naseljenim etničkim Albancima, zajedno sa ostalim elementima zakona, uključujući svoj zakon o zajednicama i statut za konstituisanje  zajednice. Takođe će biti zainteresovano da čuje stavove nedominantnih verskih grupa širom Srbije, uključujući stavove muslimana i drugih veroispovesti, o načinu na koji se njihovi interesi i problemi rešavaju u Srbiji.

8. Pitanja nasleđa

S obzirom na bolno nasleđe nedavne prošlosti, biće neophodno razgovarati o brojnim pitanjima koja se odnose na period sukoba. Najbolnije je što konačno treba biti brzo, efikasno i sveobuhvatno zatvaranje pitanja nestalih i ubijenih tokom sukoba, uključujući i grobnice. Iako je Kosovo bilo podvrgnuto čitavom nizu mehanizama odgovornosti za prošle akcije, u Srbiji još uvek postoji vakum u tom pogledu. Biće teško započeti novi odnos sa Srbijom sve dok i ako Srbija ne bude voljna da se suoči sa sopstvenom odgovornošću za počinjenje sistematskih međunarodnih zločina, uključujući seksualno nasilje, ubijanje i mučenje. Kosovo je spremno da pomogne i doprinese zajedničkoj komisiji koja se bavi prošlošću, uključujući i druge korake tranzicione pravde i mehanizme nadoknade za one koji su najviše povređeni u sukobu. Takođe će podržati osnivanje fonda prijateljstva koji će se baviti i prošlošću i budućnošću. To uključuje dostojanstveni spomen na sve žrtve sukoba, bez obzira na njihovu političku orijentaciju ili etničku pripadnost. Kosovo takođe insistira na obavezi, koja je već sadržana u Ahtisarijevom sveobuhvatnom planu, da se predmeti od istorijskog i kulturnog značaja na uzeti sa Kosova pre, tokom i posle sukoba moraju vratiti. Isto se odnosi i na arhive, službene dokumente i zapise koji su uzeti.

9. Finansijska pitanja

Kosovo je ekonomski i fiskalno obespravljeno tokom poslednjih decenija od administracije Srbije. Lišeno je poštenog udela u infrastrukturi, ulaganjima i pružanju javnih usluga. Kosovo ne veruje da je bilo odgovorno za deo bivšeg jugoslovenskog javnog duga ili da duguje odštetu u vezi sa društvenom ili javnom imovinom i drugim potraživanim pravima zasnovanim na svojoj teritoriji. Umesto toga, izračunalo je štetu koju su beogradske vlasti nanele državi i njenim građanima pre i tokom sukoba. Ove tvrdnje daleko premašuju bilo kakve finansijske zahteve koji bi mogli biti podneti protiv Kosova i Kosovo zadržava pravo da ih pokrene u dijalogu. Štaviše, Kosovo će insistirati na ispunjavanju obaveza Srbije u vezi sa državnim penzijama i ostalim isplatama koje se duguju pojedincima

10. Budućnost

Kosovo je spremno da napravi novi početak u odnosima sa Srbijom, uprkos teškoj prošlosti i patnjama koje su iskusili njegovi građani. Spremno je zabaviti se inovativnim šemama za jačanje zajedničkih interesa, kao što je istraživanje zajedničke upotrebe prekograničnih resursa, uključujući vodu, stvaranje ekonomskih zona koje uključuju podsticaje za ulaganje i razvoj, itd. Kosovo takođe želi da podstakne kontakte građana, posebno među mladima, i zajedničke ili prekogranične kulturne aktivnosti.

Piše: Mark Veler, profesor međunarodnog prava i  međunarodnih ustavnih studija na Univerzitetu u Kembridžu