Očekuje nas intezivno lobiranje kosovskih Albanaca i onih u SAD koji još uvek žive u 1999. godini

Vladimir Marinković
Izvor: Twitter

Tranzicija vlasti u SAD uveliko traje i pored velikog angažovanja predsednika Trampa i njegovog advokatskog tima da da dokažu izborne neregularnosti u državama kojima su predsednički izbori odlučeni kao što su Džordžija, Pensilvanija,Viskonsin, Mičigen.

Za to vreme izabrani predsednik Džo Bajden uveliko formira svoj tim i novu administraciju u kojoj možemo da vidimo nova lica ali stare, prekaljene diplomate kao što su Entoni Blinken i Susan Rajs.

Naravno, odmah posle tog 3. novembra celokupna javnost Srbije postavlja pitanje kako će se nova administacija na čelu sa Džo Bajdenom i većinom u predstavničkom domu postaviti prema Srbiji. Takođe postoji mogućnost da demokrate posle „runoff-a“ za dva mesta u senatu u državi Džordžija imaju većinu i u tom telu gde bi se zaokružila potpuna vladavina demokrata. 

Činjenica je da je već možemo reći odlazeća administracija na čelu sa predsednikom Trampom za četiri godine više uradila za stabilnost u našem regionu nego sve prethodne za 30 godina a njihov pragmatičan stav i pristup rešavanju problema, posebno po pitanju Kosova i Metohije je doveo do toga da se 4. septembra potpiše Vašingtonski sporazum što je siguran sam, najveća diplmatska pobeda Srbije u poslednjih nekolika decenija. 

Nije Vašingtonski sporazum rezultat nekog brzog dogovora između Srbije i Amerike i kako oni koji ne misle dobro Srbiji ili jednostavo nemaju dovoljno znanja o spoljnoj politici kažu da je to bio prilog Srbije Trampovoj izbornoj kampanji već je rezulat jednog ogromnog i posvećenog rada predsednika Vučića, izgradnje dobrih odnosa sa kongresmenima i senatorima, ključnim ljudima iz Saveta za nacionalnu bezbednost, "think thank" organizacija, osnaživanje uloge srpskog kokusa u Kongresu i Senatu.

Dakle, za očuvanje suvereniteta naše zemlje, nove investicije, otvaranje kancelarije DFC u Beogradu koji raspolaže sa preko 60 milijardi dolara od kojih dobar deo želi da investira baš u Srbiji, osnaživanje odnosa u oblasti energetike, vojne industrije možemo da zahvalimo prvenstveno Vučiću i njegovoj viziji odbrane vitalnih nacionalnih interesa koji je uspeo da odnose sa Amerikom podigne na najviši nivo u novijoj istoriji, zadrži strateške odnose sa Rusijom i Kinom, partnerstvo sa Nemačkom i zemljama EU a da pri tome izdejstvuje za samo godinu i po dana suspendovanje priznanja tzv. „Kosova“ od strane 18 zemalja čime je uspeo da strahovto osnaži našu pregovaračku poziciju u svim međunarodnim forumima.

Kako se bori za svoju zemlju pokazao je posebno onima koji iz svijih kabineta, ispijajući kafu, naslonjeni na budžet neke od belosvetskih međunarodnih nevladinih organizacija koji su uspeli da dođu to toga da 114 država prizna tzv. „Kosovo“  a pola od njih je to uradilo zahvljujući neaktivnosti naše diplomatije i neznalica koji su državu podredili svojim ličnim interesima uništavajući godinama dignitet jedne države i nacije. O ovome govorim kao neko ko aktivno učestvuje u parlamentarnoj diplomatiji koju je Vučić prepoznao kao sjajan instrument za ostvarivanje snažnije geopolitičke pozicije i imajući informacije iz prve ruke od predstavnika država koje su priznale tzv. „Kosovo“ u velikom delu zbog toga što godinama nije ostvarivan nikakav politički kontakt pošto su za ove „stručnjake“ ove punopravne članice UN bile nevažne.

Za ove Jeremće, Đilase, Vučić je Bizmark koji je vratio ovom narodu veru da može i da ume i da pobeđuje, da se razvija i da štiti isključivo srpske interese a ne interese stranih država i centara moći. Jednom rečju „Veliki majstor diplomatije“, Vučić je uspeo da na američku agendu vrati Kosovo i Metohiju i da izbori ono što je do pre nekoliko godina bilo nemoguće ili samo san, da SAD priznaju posle 20 godina da Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji i da se pošteno odnosi prema ovom pitanju i interesima dva naroda.

S obzirom na odnos prema Srbiji prethodnih administracija, posebno onih koje su vodile demokrate logična je i bojazan naše javnosti po pitanju odnosa Amerike prema Srbiji i za sve ono dobro što je urađeno za četiri godine.
Predsednik Vučić je pored odličnih odnosa sa Trampovom administracijom zadržao dobru komunikaciju i sa demokratama imajući u vidu i činjenicu da jako dobro poznaje ljude iz Bajdenovog tima ali i sa samim Bajdenom sa kojima je imao više konstruktivnih susreta koji su rezultirali jačanjem ekonomske saradnje, dolaskom novih američkih investitora, zajedničkom radu na polju borbe protiv terorizma, sajber bezbednosti.

Takođe, on uživa veliko poštovanje ključnih igrača u američkom Kongresu i Senatu kao što su Kristofer Marfi, Ted Kruz, Ron Džonson, Robert Viker, Stiv Stajvers. Nema niti može da bude povratka na 2008., 2009. godinu s obzirom da je naš lider definitivno pozicionirao Srbiju u SAD kao stabilnu demokratiju i ključnog igrača za region, posebno u oblasti ekonomije te sam siguran, a pre nekoliko dana je to potvrdio i ambasador Godfri da će se nastaviti sa realizacijom svih započetih projekata i da će DFC sa zadovoljstvom investirati u nasu privredu i radna mesta u Srbiji.

Srbija danas ima nebrojeno više prijatelja u ključnim američkim institucijama nego pre šest, sedam godina te je očekivano da nova administracija bude pragmatična i nastavi da sprovodi politiku koja je dala rezulate bez obzira što je to dostignuće nekih drugih političara iz drugog tabora.  Vučić je i na tom planu pokazao hrabrost i politički integritet kada je zvanično čestitao Bajdenu ali pomenuvši Trampa i sve ono što je pozitivno urađeno po pitanju Zapadnog Balkana što je u tim danima previranja i neizvesnosti bila velika hrabrost ali i državnička odvažnost koja ustvari i razlikuje velike državnike i lidere od onih prosečnih, ispod radara koje istorija neće ni zapamtiti.

Posao za našu državu neće biti nimalo lak, očekuje nas intenzivno lobiranje kosovskih Albanaca i pritisci onih krugova u SAD koji još uvek žive u 93. ili 99. godini kao što su Server, Engel, Olbrajt ali sam siguran u to da će naša borba za naš narod na Kosovu i Metohiji, za ekonomski prosperitet biti uspešna na čelu sa Vučićem s obzirom da je on uspeo ono što nije ni jedan lider Srbije  istoriji, da nam vrati pobednički menatlitet i želju za bespoštednom borbom i radom kako bi ostvarili i odbranili sopstvene nacionalne interese.

Piše: Vladimir Marinković, narodni poslanik SNS u Skupštini Srbije 

Xhevdet
17. Decembar 2020.
Vu zgivute u 15 vejy
Xhevdet
17. Decembar 2020.
Vu zgivute u 15 vejy