Ristovo Kosovo 

Nije lako Albancima na Kosovu. Oteta zemlja, strana istorija, tuđi spomenici. I što ih je više i što su bahatiji sve je veća tuga i nemoć onih najekstremnijih među njima. Najbolje su to pokazali ovim hapšenjem i suđenjem Ristu Jovanoviću, na Vidovdan. Nisu mogli bolje. 

Jer koji to dan za Srbe na Kosovu, od Lazara i Miloša naovamo, nije Vidovdan. A šta su muka i stradanje Ristovo na Kosovu, nego samo novi dokaz njegove veličanstvene pobede. I one nekadašnje na Gazimestanu, kao i svake buduće, čiji su ožiljci i trnov venac tamo već urezani za sve buduće vekove. Risto je došao na mesto gde je odavno raspet i vaskrsao. I kakav to sud u današnjoj Prištini može da promeni bilo šta. Osim da zabije još jedan ekser u njegov dlan, dajući mu tako samo novi orden. 

Ali ne shvataju to moćnici u Prištini. Oni misle da će, ovom novom demonstracijom sile i unapred napisanim presudama lažnih sudova, Rista da oteraju s njegovog Kosova. Ćorava su to posla, alli ko će to da objasni Aljbinu, Vjosi, Vljori, Ramušu i ostalima. Džabe je sve. Na lažima i otimačini može da se sanja država, ali ne može da se sagradi sreća. Tu ne pomažu ni NATO bombe ni Veliki brat. 

Gazimestan, Dečani, Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Devič, Pećka patrijaršija, sva Metohija, Kosovsko Pomoravlje, Zvečan, Mitrovica, Novo Brdo, Nemanjići, Mrnjavčevići, Obilić, Hrebeljanovići, Brankovići, Jugovići... Kosovska bitka.

Kakve sve to veze ima s Kurtijem i Tačijem? Isto kao i pre sto godina s Isom Boljetincem. Baš nikakve. 

Đurađ Kastriot Skenderbeg, kao najčvršći oslonac albanske istorije na ovim prostorima, i čovek koji na lep način spaja dve strane, albansku i srpsku, sasvim sigurno ne bi danas brutalno hapsio Rista Jovanovića na Gazimestanu. Na pravdi boga, bez ikakvog razloga, zato što je biranim rečima stavio u zaštitu monahinju opkoljenu besnom prištinskom policijom. Nažalost, veliki broj Albanaca koji danas baštine Skenderbegovo nasleđe planinama i morima su daleko od njega. 

I da ne bude zabune. Sasvim sigurno ima među kosovskim Albancima danas onih koji se ne slažu sa ovakvim postupanjem njihovih predstavnika. Onih koje je stid zbog besmislene demonstracije sile, čiji smo svedoci na Kosovu svakog dana. Oni su sigurno tu i ostaje nada da će jednom biti u prilici da se njihov glas bolje čuje. 

A što se tiče utamničenog Rista Jovanovića, on ni za šta ne treba da brine. Nema većeg priznanja i prilike da opravda svoje ime, od ove koju je on dobio.

Piše: Miloš Garić, urednik Kosovo onlajn