Simbolična snaga Vaskrsa najsnažnija na Kosovu i Metohiji
Vaskrs je za sve Srbe pravoslavce najveći i najsvetiji praznik, ali njegova simbolična snaga nigde se ne može osetiti kao na Кosovu i Metohiji, gde u prazničnim danima čitav jedan narod ujedinjuje vera da je ono što ne biva ipak moguće. I mnogi raseljeni iz naše južne pokrajine praznik provode u oživljenoj nadi da će se vratiti tamo gde ih srce vuče.
Međutim postoji niz razloga zbog kojih je stopa povratka raseljenih na KiM najniža u poređenju sa svim savremenim postkonfliktnim područjima, a volja i spremnost ljudi da se vrate na svoja ognjišta nije jedan od njih.
Prva i svakako najveća prepreka povratku je to što ne postoje bezbednosne pretpostavke za tako nešto. Samo bi se o hrabroj starici Rumeni Ljubić u centru Peći i njenim nedaćama dala napisati čitava jedna istorija ljudske golgote.
Povratnici i njihova imovina se napadaju serijski i organizovano, kako bi im se slomila volja, i po pravilu takva praksa se ne kažnjava, što potvrđuje da postoji sistemsko delovanje Prištine na zamrzavanju posledica etničkog čišćenja počinjenog nad srpskim narodom.
Sličan fenomen je i zloupotreba pravosuđa kao instrumenta za zastrašivanje, jer potencijalni povratnici se suočavaju sa beskonačnim imovinskim sporovima, hapšenjima zbog navodnih zločina i čitavim nizom pseudopravnih mera koje su u suštini ništa drugo do šikaniranje po nacionalnoj i verskoj osnovi.
Drugi razlog je taj što održivog povratka ne može da bude bez zadovoljavanja osnovnih socijalnih pretpostavki. Ljudi naprosto ne mogu da opstanu bez sredstava za život i pristupa zdravstvenoj zaštiti ili obrazovanju, ukoliko je reč o povratničkim porodicama sa decom. Zato je povratak realniji i ostvariviji u sredinama gde Srbi čine većinu i gde država Srbija ima snažne instrumente da pomogne da ti uslovi budu stvoreni.
Iz takve elementarne logike proistekla je i ideja povratničkog naselja "Sunčana dolina" u Zvečanu, koje zadovoljava sve bezbednosne, ekonomske i socijalne pretpostavke za život ljudi. Do sada je tamo izgrađeno 118 stambenih objekata sa ukupno 289 stambenih jedinica i pratećih javnih objekata.
Upravo zahvaljujući naporima naše države od 2014. do 2023. godine, za potrebe stambenog zbrinjavanja ugroženog stanovništva sa KiM, a među njima je i značajan broj povratnika, izgrađeno je, kapitalno rekonstruisano i adaptirano 4.342 stambenih jedinica.
Kancelarija za KiM godinama ulaže ogromne napore da se pomogne ljudima koji su, prkoseći svim nedaćama i izazovima, rešili da se vrate. Samo je od 2014. do 2023. povratničkim porodicama isplaćena novčana pomoć u iznosu od 362 miliona dinara. Kada se tome doda rad na jačanju poljoprivrednih gazdinstava, ulaganja u prosvetu i zdravstvo i brojna druga davanja, jasno se vidi da za Srbiju povratak raseljenih na KiM nikada nije bio cilj za koji se ne vredi boriti.
Međunarodni sponzori separatista u Prištini o svom čedu govore kao o najmlađoj evropskoj demokratiji, praveći se da ne vide da se retrogradnost i surovost tog društva ogleda upravo u njegovom odnosu prema Srbima povratnicima. Proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, osim što ima političku i ekonomsku dimenziju, da bi bio uspešan mora da ima i svoje ljudsko lice. A ljudska dimenzija normalizacije upravo znači prekid prakse zastrašivanja i napada na ljude samo zato što su druge nacionalnosti i vere - dakle mora da podrzumeva pomirenje u pravom smislu te reči. Nisam siguran da je to moguće u trenutku kada je nadmetanje u ekstremizmu i dalje omiljeni sport političara u Prištini, ali politika je živ proces i stalno pomeranje granica mogućeg.
I baš kao što Vaskrs pomera granice mogućeg i predstavlja pobedu večnoga života nad ništavilom, tako je i naša uključenost u proces normalizacije praćena verom da su čovečnost i pravda univerzalne ljudske vrednosti, a da je saradnja princip koji pobeđuje neprijateljstvo.
I ovom prilikom, čestitajući praznik svim našim povratnicima i raseljenima, naglašavam da ih Srbija nije zaboravila, i da ćemo nastaviti da činimo sve kako bismo pomogli onima koji su se već vratili na svoja ognjišta, kao i onima koji to žele da učine - da utuljena kandila širom našeg Kosova i Metohije zasijaju starim sjajem.
Piše: Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju
0 komentara