Slovenci, Kosmet i Koruška

Luka Mičeta
Izvor: Danas

Raspadom Austro-Ugarske 1918. godine pitanje južne granice Austrije i kraljevine SHS bilo je otvoreno zbog čega su povremeno izbijali incidenti. U Кoruškoj je tada živeo veliki broj Slovenaca, po nekim procenama i preko 70 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare tokom posete slovenačkog predsednika Boruta Pahora rekao da Rusija nije narušila teritorijalni integritet Srbije a da Slovenija jeste, podsetivši na činjenicu da je Slovenija – kao na primer i Francuska, Nemačka i SAD – priznala Кosovo, što je kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Takođe, predsednik Srbije je upitao kako to da se podržava  teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne i Srbije.

Na tu izjavu, datu u prisustvu slovenačkog predsednika, reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije navodeći da je Slovenija priznala Кosovo „kao samostalnu i nezavisnu državu” istovremeno izražavajući „očekivanje da Srbija ubuduće neće problematizovati našu poziciju povodom pitanja Кosova, jer podrška Slovenije Кosovu nije usmerena protiv Srbije.” Takođe, slovenačko ministarstvo je iznelo „čvrsto protivljenje izjednačavanju slovenačkog priznanja Кosova i ruske agresije na Ukrajinu”.

To je podsetilo na jedan događaj od pre bezmalo sto godina kada se deo Slovenaca borio da Кoruška ostane u sastavu Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Raspadom Austro-Ugarske 1918. godine pitanje južne granice Austrije i kraljevine SHS bilo je otvoreno zbog čega su povremeno izbijali incidenti. U Кoruškoj je tada živeo veliki broj Slovenaca, po nekim procenama i preko 70 odsto. Srpska vojska je zauzela delove Кoruške, ali se ubrzo povukla. Naime, mirovnim ugovorom iz Sen Žermena između novoosnovane republike Austrije i zemalja pobednica koji je potpisan 10. septembra 1919. godine predviđeno je sprovođenje plebiscita u Кoruškoj u skladu sa načelom samoopredeljenja naroda.

Referendum je trebalo da se održi u „Zoni A”, na teritoriji koju je zauzela srpska vojska, dok bi se u „Zoni B”, delu Кoruške gde su većina bili Nemci, plebiscit sproveo samo u slučaju da se Slovenci iz „Zone A” opredele da žive u kraljevini SHS. Referendum je održan u „Zoni A”, 10. oktobra 1920. godine. Većina (59,04 odsto) stanovnika „Zone A” izjasnila se da Кoruška ostane u Austriji. U „Zoni B” stoga plebiscit nije sproveden i Кoruška je ostala u Austriji.

Jedni su koruške Slovence optuživali da su se isključivo rukovodili „ugodnijim materijalnim životom” dok su drugi podržavali njihovu odluku ističući „pripadnost višoj, zapadnoj kulturi, u odnosu na srpsku orijentalnu kulturu”.

U Ljubljani se ubrzo, 1921. godine, javila ideja da se podigne „narodni” spomenik „neoslobođenoj braći”, preciznije bi bilo braći koja nisu želela da žive sa njima u novoj državi SHS. Raspisan je i konkurs. Spomenik je trebalo da se podigne u centru Ljubljane gde je nekada bio spomenik austrijskom feldmaršalu Jozefu Radeckom, „spomenik nekadašnjeg robovanja”, koji je srušen krajem 1918. godine  i od kojeg je ostao samo postament.

Na konkursu je pobedio mladi Tone Кralj, slovenački vajar i slikar „jedno od najprepoznatljivijih imena slovenačkog slikarstva, vajarstva i umetničke grafike 20. veka” koji se zajedno sa bratom Franceom Кraljem smatra „začetnikom ekspresionizma i nove stvarnosti u Sloveniji”.

U kritici „21 umetnostna razstava v Jakopičevem paviljonu” slovenački istoričar umetnosti, dopisni član SANU, Franc Stele piše u časopisu „Dom in svet” iz 1921. godine „da naši vajari imaju malo smisla za monumentalnost i malo fleksibilne fantazije”, ali da braću Кralj odlikuje „domišljatost i originalnost motiva i dubina emocija” te da je „Tone dobio prvi nagradu za nacrt koji predstavlja komad zemaljske kugle pun rana koje krvare, a iznad njega se uzdiže torzo čoveka, sa trnovom krunom na glavi sa odsečenim rukama”.

Međutim, ovaj projekt Tonea Кralja nije realizovan ali je ostao upamćen kao briga dela Slovenaca za deo teritorije koju su smatrali svojom, ali i kao podsećanje da njihova braća nisu želela da žive sa njima u kraljevini SHS.

Piše: Novinar i publicista Luka Mičeta