Sve u svoje vreme - a sada je vreme za jedinstvo

Dejan Miletić
Izvor: © Kosovo Online

Ovih dana svedočimo neprestanom medijskom pojavljivanju vodećih diplomatskih predstavnika i političara iz SAD, EU i Rusije, koji svako iz svog ugla i na svoj način, saopštavaju viđenje predstojećih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji (KiM), kao i budućnost pregovora, odnosno mogućeg dogovora između Srba i Albanaca.

Uplitanje stranih država i njihovih predstavnika na prostoru zapadnog Balkana nije ništa novo i ne iznenađuje preterano, ali ono što predstavlja posebnost u ovom slučaju je frekventnost njihove potrebe da javno iskazuju svoje stavove, sa jasnom namerom da izvrše pritisak kako na građanstvo, tako i na političke predstavnike svih strana.

Kada sagledamo šta se sve dešavalo u poslednjih godinu dana na KiM, kao i koliko je bilo prazne retorike od strane međunarodnih faktora, lako dolazimo do zaključka da, ma šta oni da pričaju, nema iskrenih namera i realnih rešenja koje oni mogu i žele da ponude.

U tom smislu, postavlja se ono ključno pitanje, šta u stvari ovi izbori predstavljaju za budućnost prostora KiM?

Dovoljno je prisetiti se da se do ovih izbora na KiM došlo ostavkom na premijersku funkciju tzv. države Kosovo osvedočenog ratnog zločinca Ramuša Haradinaja, koji je iz Međunarodnog tribunala u Hagu oslobođen pod napomenom da su svi zaštićeni svedoci (njih 10 uz nekoliko kolateralnih žrtava) koji su trebali da svedoče u njegovom slučaju, ubijeni pre mogućnosti da pred sudom potvrde svoje prethodno date iskaze koji nedvosmisleno ukazuju da se radi o višestrukom ubici i nalogodavcu ubistava, kako Srba, tako i “nelojalnih” Albanaca.

Odmah je bilo jasno da je u pitanju manevar čelnih ljudi Prištine, kako bi se odolelo pritisku međunarodne zajednice da se ukinu takse od 100% na robu iz Srbije i BiH, a samim tim odmrzne dijalog i stvore uslovi za dalje pregovore o budućnosti ovog prostora.

Nikako ne može da škodi boljem razumevanju situacije, podsećanje da su takse uvedene kao “kontramera” na legitimnu borbu Vlade Srbije, da se aktivno radi na ukidanju priznanja kvazi države Kosovo, čije institucije predstavljaju leglo kriminala, korupcije i ekstremizma svake vrste, a posebno onog islamsko-fundamentalističkog, budući da sve ozbiljne analize vodećih službi sveta ukazuju da je sa prostora KiM bilo najviše Albanaca boraca Islamske države u Evropi, posmatrano procentualno u odnosu na broj stanovnika (njih oko 250).

Osim toga, važno je istaći da su takse u suprotnosti sa međunarodnim ugovorima, od kojih je najvažniji onaj Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini, poznatiji kao CEFTA sporazum, čiji je potpisnik i tzv. država Kosovo.

Sa druge strane, Srbija se ni jednim međunarodnim ugovorom, ili dogovorom, nije obavezala da neće koristiti legitimna diplomatska sredstva kako bi poboljšala svoju pregovaračku poziciju i borila se za vraćanje suvereniteta nad svojom teritorijom, što je po ustavu neotuđiva obaveza njenih državnih organa i institucija. Sve je to na volšeban način prenebregnuto uz jasnu nameru da se taksama uslovljava otvaranje prostora za tzv. državu Kosovo.

Ideja je da se kroz međunarodne institucije postepeno verifikuje njihova nasilno samoproglašena državnost zasnovana na podršci “duboke države” SAD, jednako kao i zaostalih struktura i režima širom EU, koji su podrškom Albancima na KiM, opravdavali svoje karijere i ne/dela tokom sankcija i agresije na Srbiju. Osim toga, sve je očiglednije da postoji određeni broj ljudi unutar institucija SAD i EU, koji je upao u korupcionašku mrežu albanske mafije, koja hara širom “zapadnog” sveta.

Kada se izbori završe, a rezultati budu dalja nestabilnost i razvlačenje formiranja kvazi institucija neuspele države Kosovo; odloženo ukidanje nelegitimnih taksi; nastavljanje pritisak na srpski narod i državu Srbiju; dobro je imati širok spektar aktivnosti iza svojih leđa koji će opravdati standardnu parolu da je “učinjeno sve što je bilo moguće, nažalost bez značajnih pomaka”.

U jednom takvom ambijentu, nije lako, ili preciznije, nije moguće razmišljati o izborima kao o demokratskom istrumentu koji treba da predstavlja jedan od osnovnih mehanizama pravne države. Da je to tako ukazuje i činjenica da je na izbornim listama kosovskih Albanaca sve više ljudi pod optužnicama. Dovoljno je podsetiti se da je 2014. godine dvanaestoro ljudi pod optužnicama ušlo u parlament tzv. države Kosovo; a zatim se 2017. kandidovalo dvadeset sedam ljudi pod optužnicom, dok je u parlament ušlo njih dvadeset jedan.

Danas imamo situaciju da diplomatski predstavnici iz međunarodne zajednice neprestano apeluju na građanstvo da ne glasa za partije koje kandiduju ljude pod optužnicama, što samo po sebi dovoljno govori sa kakvim kandidatima imamo svi posla. Ovaj trend jasno ukazuje da Albanci sa KiM izbore doživljavaju kao dobru priliku da pokažu šta misle o Srbima i njihovom opstanku na prostoru KiM, budući da im oni, po svemu sudeći, služe za okupljanje terorista, ubica, mafijaša i ratnih huškača, jednako kao i dokazanih ekstremista za koje Srbi i Srbija nemaju šta da traže, a kamoli da dobiju neki razumni ustupak. U tom smislu, ovi izbori nisu ništa drugo do produženo ratno stanje koje je sa fronta preneseno na tzv. parlament i druge tzv. institucije u kojima ljudi sa optužnica vode glavnu reč.

Kada je već tako, srpskom narodu nije preostalo ništa drugo do da zbije svoje redove i pokaže jedinstvo, odlučnost i istrajnost da opstane na KiM. Za ovaj politički trenutak to znači samo jedno – podrška državi Srbiji, odnosno “Srpskoj listi – Aleksandar Vučić”.

Istoj onoj političkoj grupaciji koja je za razliku od prošlih izbora ojačala svoje redove Socijal demokratskom partijom, brutalno ubijenog Olivera Ivanovića, šaljući svima vekovnu poruku našeg naroda da, “samo sloga Srbina spašava”. Demokratija u njenom osnovnom značenju na političkoj sceni KiM mora da sačeka neko drugo, bolje vreme, barem kada je srpski narod u pitanju. Danas je važno imati svest da samo zajedničkim naporima i uzajamnim poverenjem Srba sa KiM i države Srbije možemo da odbranimo sadašnjost i budućnost našeg naroda. Svi pokušaji da se oslabi srpski politički uticaj stvaranjem marginalnih interesnih grupa iz redova ugroženog srpskog naroda južno od Ibra, kao i korumpiranih pojedinaca, ne smeju i neće proći. Budućnost pripada onima koji imaju dovoljno snage, mudrosti, izdržljivosti, upornosti i jedinstva, a srpski narod je to dovoljno puta tokom istorije pokazao i dokazao, pa će tako i ovog puta.

Dejan Miletić
Direktor Centra za Globalizaciju