Zahtev za članstvo u EU Kosovo treba da obavi bez oklevanja

Očekuje se da će Kosovo 15. decembra podneti zahtev za članstvo u EU. Ovaj korak ipak treba preduzeti, a Kosovo ne treba obeshrabriti naredbama da "nije pravo vreme“.

Možda šanse da uskoro dobijete status zemlje kandidata nisu realne, ali ako se ne prijavite šanse su nepostojeće. Kosovo je jedina zemlja ne samo u regionu, već u celoj Evropi koja ima aspiracije da se pridruži EU, a nije podnela formalni zahtev. Aplikacija je dokaz geostrateške orijentacije Kosova, nešto što EU stalno pominje.

Ova nedelja će konačno doneti važan korak u procesu evropskih integracija Kosova. Odloženi korak, ali istovremeno i korak posle kojeg malo ko zna kako da postupi. U želji da konkretizuje ono što je godinama nazivalo „relevantnim evropskim putem“ ili čak „evropskom perspektivom“, Kosovo će i formalno podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji.

Slučajno ili ne, upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio datum kada će Kosovo podneti zahtev za članstvo u EU. I izgleda da je rekao tačan datum. Jer i dalje ima veze i uticaj u EU, pa bez sumnje zna za najavljene akcije. Moguće je da je podsticanje nereda u severnom delu Kosova povezano sa ovim aktom, odnosno sa zahtevom Kosova za članstvo u EU, pošto je Kosovo već zatražilo članstvo u Savetu Evrope.

Uskoro će biti 15 godina od proglašenja nezavisnosti. U međuvremenu, sve države regiona, kao i one iz istočnog susedstva, podnele su zahtev za članstvo u EU. Sve one, osim Bosne i Hercegovine i Gruzije, dobile su i status zemlje kandidata. Kosovo, pošto se nije prijavilo, uopšte nije formalno uključeno u ovaj proces. Tokom leta ove godine status zemalja kandidata dobile su i Ukrajina i Moldavija. Dakle, imamo samo dve evropske zemlje koje su podnele zahtev za članstvo, ali nisu dobile status kandidata (Bosna i Hercegovina i Gruzija) dok Kosovo još nije podnelo zahtev za članstvo u EU. Švajcarska. Norveška, Island i Lihtenštajn ne žele članstvo u EU i deo su EFTA, odnosno deo su jedinstvenog tržišta i oblasti slobodnog kretanja ljudi kao i deo oblasti slobodnog kretanja radnika, robe, kapital i usluge. Velika Britanija je dobrovoljno napustila Evropsku uniju.

Posle 15. decembra, kada premijer Kosova Aljbin Kurti preda zahtev za članstvo u EU češkom predsedavajućem EU, više neće biti nijedne evropske zemlje koja teži članstvu u EU, a koja to članstvo nije formalno tražila. Tako će ostati sve dok se jednog dana Švajcarska ili Norveška, ili neka druga država, ne predomisli i zatraži članstvo. Ili dok se narod Belorusije ne demokratizuje i ne oslobodi diktature koju podržava Rusija i ne traži članstvo u EU. Primerom Kosova zaokružuje se krug koji će, kada se jednog dana ostvari cilj procesa proširenja, zaokružiti i ideal ujedinjenja Evrope.

Aplikacija je i dalje hrabar korak, sa određenim rizicima, ali korak koji se ipak mora dogoditi. Bez obzira na to što će biti mnogo „prijateljskih saveta“ da se „još“ ne čini takav korak, da se sačeka „prikladniji trenutak“ i još manje prijateljskih kao što je „prvo morate da se složite sa Beogradom“, Kosovo mora sama odlučiti i preduzeti ovaj korak. I dobro je što se konačno ohrabrio i odlučio.

Nema sumnje da je proces širenja veoma spor. Ali Kosovo s pravom želi da bude deo ovog procesa, kakav god on bio. Pošto pet zemalja EU nije priznalo Kosovo kao državu, razmatranje kosovske aplikacije biće veliki izazov za EU. Ali Kosovo, na ovaj način, prebacuje odgovornost na EU da traži rešenje. Naprotiv, Kosovo će bar znati u kakvom se položaju nalazi i narod Kosova će bolje razumeti koliko su izjave o „evropskoj perspektivi“ njihove zemlje stvarne i iskrene.

EU ima mnogo zahteva prema Kosovu. Kosovo sada ima jedan za EU; zahtev za članstvo. Ne postoji drugi način da se proveri koliko EU zaista „garantuje” evropsku perspektivu za Kosovo, ako pod perspektivom podrazumevamo članstvo.

Pošto je Kosovo u mnogim aspektima zaista bilo „sui generis“, ono je možda i u procesu širenja, posebno u fazi pre dobijanja statusa kandidata apliciranjem a da ga sve države članice ne priznaju.

Član Ugovora, poznat kao „Kopenhaški kriterijumi“, pominje termin „evropska država“ kada kaže da „svaka evropska država“ može da se prijavi za članstvo. Ali iako institucije EU imaju stav o „neutralnom statusu“ jer to nisu svi prepoznali. Isto tako, neke od država koje nisu priznale Kosovo, u međuvremenu bi to mogle prvo da urade, ali i da pristanu da započnu proces dodele statusa kandidata bez prejudiciranja svojih stavova o statusu. Ali kada procedura počne, priznanje mora doći od svih, pošto je pregovarački proces međuvladin proces koji nije u EU.

Dakle, pregovori o članstvu se ne vode sa institucijama EU već sa vladama država članica. Ako se Kosovo ne prijavi, ima više da izgubi nego da dobije. EU treba da bude zadovoljna aplikacijom, jer će to biti najjači formalni dokaz da Kosovo ima jasnu stratešku orijentaciju od EU. Prema tome, aplikaciju Kosova treba posmatrati kao važan korak za samu Evropsku uniju.

Piše: Augustin Paljokaj, dopisnik Kohe iz Brisela