Bljakaj: Predsednik SAD ne može da zatvori Specijalni sud, za to postoji procedura

Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj izjavio je za Kosovo onlajn da je potpuno nemoguće da bilo ko, pa čak i predsednik SAD, zatvori Specijalni sud u Hagu.

Advokat iz Prištine Tom Gaši izjavio je da izabrani predsednik SAD Donald Tramp ne može da ukine Specijalizovana veća Kosova u Hagu, ali Bljakaj kaže da procedure jasno propisuju kada ovaj sud može biti zatvoren.

"Postoji zakon o Specijalizovanim većima koji predviđa jedan jedini način zatvaranja suda, a to je kada Savet EU informiše institucije Kosova da je sud završio sa procesima. To znači da nikako ne može da se desi da bilo ko na neki drugi način zatvara Specijalizovana veća. Evropska unija i donatorske zemlje uložile su mnogo i naravno da ne bi dale da se sud tek tako zatvara", navodi Bljakaj. 

Hipotetički govoreći, on kaže da ukoliko bi nekim slučajem ipak došlo do gašenja suda da bi to onda bio veliki problem jer sudski procesi ne mogu da se prekidaju bez sudskog epiloga.

Komentarišući izjavu Ričarda Grenela iz prošle godine, da će kada Donald Tramp ponovo postane predsednik raditi na tome da Hašim Tači bude slobodan, Bljakaj kaže da je nemoguće da predsednik jedne države oslobodi čoveka koji je optužen za ratne zločine pred Specijalizovanim većima. 

"To jednostavno ne može da se dogodi. Grenel je verovatno to izjavio zbog nekih svojih političkih ciljeva, ali to stvarno ne može da se desi", smatra Bljakaj. 

Govoreći o procesima koji se odvijaju pred Specijalnim sudom u Hagu naš sagovornik kaže da je tužilaštvo u nekoliko navrata saopštavalo da smanjuje broj svedoka koje su planirali da pozivaju da bi dali iskaze i da postoji verovatnoća da će se procesi malo ubrzati. 

"Predsednica suda Trendafilova je dala rok da se do aprila naredne godine završi dokazni postupak od strane tužilaštva, ali i odbrana ima pravo da poziva svoje svedoke i da priloži svoje dokaze, tako da verujem da se procesi neće završiti prvostepeno možda za još godinu i više", ocenjuje Bljakaj. 

On napominje da su na početku ročišta bila mnogo češće zatvorena za javnost nego sada, što, kako kaže, znači da je tužilaštvo odlučilo da bude malo transparentnije u smislu da javnost može da čuje iskaze više svedoka.

"Ali i dalje je oko 50 odsto glavnih pretresa zatvoreno za javnost. Tako da vrlo često nismo u prilici da čujemo priče svedoka", ističe Bljakaj.