Hag: Zirapi ne zna koje je kaznene mere OVK preduzimala protiv "kolaboranata"

Jedanaestog dana svedočenja na haškom procesu četvorici vođa OVK, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, svedok optužbe Bisljim Zirapi izjavio je da ne zna koje je "kaznene mere" OVK preduzimala protiv "kolaboranata" sa srpskim vlastima, kako je to saopštila u jesen 1998.

Po optužnici protiv tadašnjih vodećih članova Glavnog štaba (GŠ) OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, OVK je Albance proglašene za "kolaborante", Srbe i Rome nezakonito pritvarala, mučila, zlostavljala i ubijala u više od 40 pritvora.

Zirapi je u to vreme bio prvi operativac, a potom i načelnik GŠ OVK.

Sudija Ginel Metro predočio je danas svedoku saopštenje OVK broj 53, objavljeno u štampi 24. septembra 1998., u kojem piše da su "različite kaznene mere preduzete protiv kolaboranata koji nastavljaju da služe neprijatelju".

Upitan da li zna koje je to "kaznene mere" OVK sprovodila protiv "kolaboranata", Zirapi je odgovorio negativno.

Na sudijino dodatno pitanje "šta se desilo 'kolaborantima'", svedok je, takođe, odgovorio da "ne zna".

Zirapi je prethodno posvedočio da je za istragu o navodnim "kolaborantima" - bilo vojnicima OVK ili civilima - bio zadužen "pravni sektor" GŠ OVK.

"Da li vi znate za bilo koji slučaj u kojem se pravni sektor bavio 'kolaborantima'", pitao je sudija Metro.

"Ne", odgovorio je svedok.

Odgovarajući na pitanja sudije, Zirapi je izjavio da ne zna ni za jedno naređenje koje je izdao formalni komandant GŠ OVK Azem Sulja, koji je tokom rata na Kosovu bio u Albaniji.

U Suljinom odsustvu, naredjenja i direktive davao je i potpisivao Jakup Krasnići, koga je Zirapi nazvao "prvim zamenikom komandanta" GŠ OVK.

Zirapi, u nastavku suđenja, odgovara na dodatna pitanja branilaca četvorice optuženih.

Proces pred Specijalizovanim većima Kosova biće nastavljen sutra, kada će Zirapi okončati iskaz, a potom će uslediti četvoronedeljna pauza.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.