Američka ofanziva Lajčaka: Vidi li se Kosovo bolje iz Njujorka ili iz Brisela?
Kada već ne može u Briselu, zašto ne probati iz Njujorka. Možda je to prava adresa za dijalog. Nakon niza bezuspešnih rundi pregovora Beograda i Prištine, glavni evropski posrednik Miroslav Lajčak prošle nedelje je iskoristio zasedanje Generalne skupštine UN kako bi se još jednom sastao sa glavnim akterima. Ovog puta u razgovore je bio uključen i izaslanik SAD za Zapadni Balkan Aleksandar Kasanof. Za sagovornike Kosovo onlajn nema dileme da je reč o novoj Lajčakovoj - američkoj diplomatskoj ofanzivi. Jedino nisu sigurni da li se Kosovo zaista bolje vidi iz Njujorka nego iz Brisela.
Piše: Arsenije Vučković
"Zaista verujem da će naše diskusije pomoći u oblikovanju efikasnih rešenja za izazove sa kojima se suočavamo na globalnom nivou", poručio je Lajčak sumirajući prošlu nedelju koju je proveo u Njujorku.
Nakon jednog od tih susreta, sa premijerom Aljbinom Kurtijem i zamenikom pomoćnika sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Aleksandrom Kasanofom rekao je da brza primena dogovora o normalizaciji nema alternativu.
"Složili smo se da nema alternative brzoj primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa", naveo je Lajčak.
Prethodno je razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Vodio sam teške razgovore o Kosovu i Metohiji. Naše je da nastavimo da se ponašamo odgovorno, da čuvamo mir, život i opstanak našeg stanovništva na KiM, čuvajući pravno političku državnost Republike Srbije”, naveo je Vučić na Instagramu sumirajući proteklu nedelju u Generalnoj skupštini UN.
I premijer Aljbin Kurti je sumirao prošlu sedmicu.
Tvrdi da je u Njujorku održao „važne i produktivne sastanke o sadašnjim i budućim dešavanjima“.
„Odobrovljavanje“ Prištine
Za politikologa Ognjena Gogića nema dileme da odlazak glavnog evropskog posrednika Miroslava Lajčaka u Njujork treba tumačiti kao diplomatsku ofanzivu, ali ne za brzu normalizaciju odnosa, već kako bi odobrovoljio Prištinu da zaustavi jednostrane akcije i vrati se dijalogu.
„Lajčak svakako jeste u određenoj diplomatskoj ofanzivi, ali je to pre usmereno ka tome da se spasi šta se spasiti može u okviru dijaloga nego da se naprave neki novi rezultati. Njegova ofanziva je zapravo više usmerena ka Prištini“, kaže Gogić u razgovoru za Kosovo onlajn.
Smatra da brojni sastanci koje je Lajčak prošle nedelje imao na marginama Generalne skupštine UN nisu bili usmereni ka novim pritiscima Prištini da obustavi jednostrane akcije, već „pokušaju da joj se dodvori da bi se vratila u dijalog“.
„Radi se o tome da je Priština faktički napustila dijalog. Ona se opredelila za jednostrane poteze zato što smatra da joj oni više omogućavaju da ostvari ciljeve i samim tim je van dijaloga. I ono što je Lajčak pokušao poslednjih nekoliko nedelja jeste da odobrovolji Prištinu da se vrati u dijalog“, ističe je Gogić.
Podseća da je Lajčak pre nekoliko nedelje boravio u Prištini gde je poslao dve važne poruke: prva - da pitanje glavnog mosta na Ibru neće biti predmet dijaloga i druga da je Srbija povukla pismo u kome izražava rezervu na Ohridski sporazum.
„Obe poruke su bile upućene Prištini sa namerom da se ona odobrovolji i da se onda vrati u dijalog na osnovu tih ustupaka koje je navodno dobila od srpske strane. Međutim, to nije dalo rezultate“, ocenjuje Gogić.
To je i razlog, smatra ovaj politikolog, odlaska Lajčaka u SAD i susreta sa premijerom Aljbinom Kurtijem i izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom.
„Lajčak je ovaj put u SAD rekao ono što Kurti želi da čuje, a to je da se mora primeniti sporazum iz Ohrida. On je to saopštio u društvu Kasanofa čime je zapravo hteo da pokaže da Amerikanci stoje iza toga. Međutim, to nije dovoljno i neće biti dovoljno zbog toga što Kurti ne želi da se taj sporozum samo sprovede, zato što sprovođenje sporazuma znači formiranje Zajednice srpskih opština za koju Kurti nije zainteresovan“, naglašava Gogić.
Kaže da Kurti isključivo želi potpise na Ohridski sporazum i da je to u više navrata i rekao.
„Smatra da bi, ako bi se taj sporazum potpisao to bi dovelo do novih priznanja Kosova od strane pet nepriznavača. I to je ono što on hoće. Ali, to Lajčak ne može da mu garantuje. Tako da ova inicijativa Lajčaka jeste usmerena ka tome da se Priština nekako vrati u proces, ali će ona biti kratkog daha, budući da se, pre svega, u Prištini spremaju za izbore i da nemaju naročito puno poverenja u Lajčaka i da očekuju da on ode sa tog mesta“, smatra Gogić.
Dodaje da Lajčak s druge strane nema mehanizme ni da Srbiju privoli na bilo šta.
„On nije neko ko ima ključnu ulogu u Evropskoj Uniji. To je ipak na državama članicama i tek kada države članice zauzmu stav da je potrebno nešto raditi možda i dođe do nekog rezultata“, naglašava Gogić.
Upitan koliko je moguće u ovakvoj situaciji doći do pomaka u normalizaciji Gogić kaže da je primena sporazuma „po definiciji suprotna jednostranim potezima“.
„Dijalog podrazumeva da se postigne neki dogovor, sporazum, da se nađe rešenja za neko otvoreno pitanje i da se onda on sprovede. Suprotno tome su jednostrane mere. Suprotno tome je ono što radi Priština da svojim jednostranim i nekodirisanim akcijama menja stvarnost na terenu, dakle stvara svršen čin“, upozorava Gogić.
Dodaje da Priština to čini zato što je procenila da joj se više isplati da preduzima jednostrane mere jer će tako mnogo bolje ostvariti ciljeve koje ima, a koji su u ovom trenutku usmereni na sticanje političkih poena tokom predizborne kampanje.
„Priština vidi te jednostrane poteze kao korisnije za sebe nego da se vrati u dijalog i da kroz dijalog postiže neke dogovore. Recimo da je kroz dijalog kandidovano pitanje privremenih organa na severu Kosova i da je Priština rekla želimo da se oni ukinu. Odgovor Beograda bi bio ili ’ne’ - ili bi rekli: ’U redu, ali onda mora da se formira Zajednica srpskih opština da preuzme neke od njihovih nadražnosti’, što Priština ne bi prihvatila. Tako da je Priština procenila da će se njoj više isplatiti da preduzima jednostrane mere nego da je u dijalogu i da se sprovode sporozumi“, kaže Gogić.
Zaključuje da je odgovor koji se nameće krajnje jednostavan.
„Sporazumi su mrtvo slova na papiru i da oni više ne garantuju bilo šta na terenu“, zaključuje Gogić.
Prolongiranje dijaloga
Profesor političke istorije iz Prištine Bljerim Canaj kaže za Kosovo onlajn da zbog predstojećih izbora na Kosovu i predsedničkih u SAD pre februara sledeće godine ne treba očekivati nastavak dijaloga i da takav scenario podjednako odgovora i premijeru Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Komentarišući izjavu glavnog evropskog pregovarača Miroslava Lajčaka da put ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova nema alternativu, Canaj kaže da to nije sporno, ali da niko ne zna kada će do toga i doći.
„Svi znamo da nema alternative, ali koliko će to da traje? Za sada ne verujem da može biti pomaka pošto su izbori na Kosovu i sada traje politčka borba. S druge strane, Lajčak je na kraju svoje karijere kada je reč o dijalogu i naravno da mora da nešto kaže ili napravi, ipak za taj posao prima planu. Ne mislim ni da je Vučić spreman da nešto uradi. Stalno govorim da i Vučić i Kurtiju nije u interesu da dođe do pomaka jer obojici treba ovakva situacija zbog svojih političkih karijera“, kaže Canaj.
Pomake očekuje tek posle kosovskih izbora.
„Posle izbore na Kosovo možda i bude nečega. Ali, da vidimo prvo kako će proći izbori. Ovaj proces mora da se u jednom trenutku završi zato što već previše dugo traje, ali za sada, do februara ne očekujem ništa“, ističe Canaj.
Kaže da na odlaganje procesa dijaloga utiču i izbori za predsednika SAD.
„Oni moraju da se umešaju jer bez njih ne verujem da će biti pomaka“, ocenjuje Canaj.
Na pitanje da li će to podrazumevati i nove pritiske na Srbiju da prizna Kosovo ovaj profesor kaže da je i to teško proceniti.
„To ne znam, to je teško reći. Pritisaka za priznanje će biti stalno. E sada, hoće li Srbija da prizna Kosovo ili ne, ili kako će da ga prizna, to ne mogu da kažem“, zaključio je Canaj.
Strategija Prištine
Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa iz Severne Mitrovice Milica Andrić Rakić ocenjuje da glavni evropski posrednik Miroslav Lajčak pokušava da promeni zacrtani kurs Prištine - što manje dijaloga, što više promene realnosti na terenu.
„Dok ne vidimo sastav nove vlade u Prištini i ukoliko ne budemo imali vladu sa većom koalicijom, dakle vladu Samooredeljenja i neke veće političke partije, ne samo sa manjinama, zaista ne vidim da može da dođe do pomaka. Imaćemo zamrzavanje ove situacije do trenutka dok se ne promene političke okolnosti ili dok se vlasti u Prištini ne razuvere da ipak je dijalog način rešavanja ili pak ne dođe do neke velike eskalacije“, ističe Andrić Rakić za Kosovo onlajn.
Podseća da je Kosovo od septembra 2021. godine upalo u ciklus konstatnih kriza sa jasnim ciljem Prištine da na veštački način promeni realnost na terenu.
„Sve što znamo poslednje tri godine, faktički od septembra 2021. kada smo upali u taj ciklus konstantnih kriza je da Vlada Kosova ne odustaje od tog kursa koji je zacrtala, a koji može da se opiše kao: 'Što manje dijaloga, a što više poteza koji pokušavaju da promene realnost na terenu'“, naglašava Andrić Rakić.
Prošlonedeljnu diplomatsku ofanzivu glavnog evropskog pregovarača Miroslava Lajčaka otuda ne vidi kao pokušaj oživljavanja dijaloga već da se premijer Kurti privoli na sastanak.
Nije optimista.
„Ne bih rekla da je reč o novom pokušaju da se oživi dijalog. Lajčak je prosto iskoristio priliku zasedanja Generalne skupštine UN i prisustvo Kasanofa, američkog zvaničnika, da iskoristi njegov autoritet da privoli Kurtija na sastanak. Ne bih mnogo učitavala u to“, smatra Andrić Rakić.
Objašnjava da će mnoge odluke zavisiti ne samo od predstojećih izbora na Kosovu, već i od odluka buduće evropke komesarke Kaje Kalas.
„Od nje će mnogo toga zavisiti u nastavku. Prvo se čeka odluka da li će ona hteti da zadrži medijatora, a onda koga će uopšte odabrati na to mesto ukoliko ne odluči da se kao (Federika) Mogerini sama bavi dijalogom. Ne vidim da će u narednim mesecima biti bilo kakvih ozbiljnih pokreta unutar dijaloga“.
Smatra da kosovska strana ne razmišlja da u dijalogu ide dalje od Ohridskog sporazuma čija je primena u ovom trenutku jako daleko.
Istovremeno, to bi bilo moguće ukoliko Srbija značajno promeni stav o Kosovu.
„To bi bila značajna promena stava Srbije prema situaciji na Kosovu. Ali, određena spremnost srpskih vlasti da načini takvu promenu postoji samom činjenicom da su prihvatili Ohridski sporazum. Moguće je, ali pritisci za priznanje iako ih i bude bilo ne verujem da mogu da urode plodom pre potpunog sprovođenja Ohridskog sporazuma“, zaključuje Andrić Rakić.
Veštačko disanje
Istoričar iz Beograda Stefan Radojković nudi nešto drugačiji odgovor.
Smatra da je glavni evropski Miroslav Lajčak svestan da EU nema više kontrolu u dijalogu Beograda i Prištine, pa pokušava da uz posredovanje SAD veštački oživi taj proces koji je „klinički mrtav“.
„Jasno je, barem prema situaciji na terenu, da niti ima primene tog sporazuma niti će biti njegove brze primene. Prvo moramo da dođemo do toga da se nešto primenjuje, i to od strane Prištine, da bi smo mogli uopšte da govorimo o bilo kakvoj brzoj primeni. On je (Lajčak) tu prvo skočio, a nije rekao hop. Tako se može reći“, kaže Radojković za Kosovo onlajn.
Smatra da Lajčakov odlazak u SAD i razgovori na marginama Generalne skupštine UN nisu bili ni malo slučajni i da su za cilj imali pokušaj sprečavanja obesmišljavanja ne samo dijaloga, već i njegove uloge u tom procesu bez obzira što je svima jasno da je dijalog klinički mrtav.
„Ovo je jedan pokušaj njegovog oživljavanja, veštačkog oživljavanja i pre svega njegove uloge. Jasno je da ni on kao predstavnik Evropske unije i sama EU, a mislim konkretno na administraciju u Briselu, nemaju nikakvog posebnog uticaja na dešavanja na Kosovu i uopšte na dijalog između Prištine i Srbije“, smatra Radojković.
Zbog toga je Lajčak pokušao da uz pomoć SAD kao jednog od ključih globalnih aktera izvrši pritisak kako na Prištinu tako i na Beograd.
„Svestan je da Evropsku uniju nema određene mehanizme i to vidimo na primjeru tzv. sankcija prema prištinskoj administraciji. One na papiru dejure postoje, a defakto se ne primjenjuju jer bi do sada već taj pritisak dao nekakve rezultate, dakle popuštanja od strane Kurtijeve administracije, što se naravno nije desilo“, navodi Radojković.
Sastanci na marginama Generalne skupštine UN za Lajčaka su otuda, smatra naš sagovornik, bili prava prilika da „ponovi svoju relevatnost i važnost koja defakto više ne postoji“.
„Slede nam izbori za prištinsku administraciju, drugim rečima do februara se ništa neće dešavati. Slede izbori u SAD, sledi konstituisanje administracije EU. Dakle, ova tema će biti ad akta sve negde do početka sledeće godine i ne može se očekivati bilo šta drugo. Drugim rečima on verovatno pokušava da održi podgrejanim leš koji je odavno klinički mrtav“, zaključuje Radojković.
0 komentara