Cefta - gde prokišnjava i ko će da popravi krov?

Kao predsedavajuća Ceftom tokom 2024, Srbija će sutra biti domaćin specijalnog sastanka Zajedničkog komiteta od kog se očekuje davanje zelenog svetla za više dogovora koji su usaglašeni, ali koji su zbog nedostatka konsenzusa na čekanju već duže vreme. Za usvajanje ovih odluka potreban je glas svih sedam aktuelnih potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini: Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Srbije i Kosova koje je u Cefti predstavljeno posredstvom Unmika.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Među sporazumima koji čekaju da zažive su, na primer, odluke o olakšavanju elektronske trgovine, o pravima intelektualne svojine, uslugama turističkih agencija, dodatni protokol 7 koji predstavlja mehanizam za rešavanje sporova između strana...  

"Sastanak u Beogradu Zajedničkog komiteta Cefta na ministarskom nivou, sam po sebi biće uspeh jer se već nekoliko godina ti sastanci ne održavaju zbog poznatih razlika između Beograda i Prištine. Svedočimo vrlo intenzivnim naporima Berlina usmerenim ka postizanju dogovora koji bi obezbedio da dođe do odblokiranja funkcionisanja Cefte", kaže za Kosovo onlajn savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević.

Cefta je tržište od 20 miliona potrošača, a Đurđević kaže da je ovaj sporazum značajan kako za Srbiju tako i za ceo region i da su Srbiji posle Evropske unije, najveći trgovinski partneri upravo ekonomije Cefta sporazuma.

Kosovo je, podsetimo, u više navrata poslednjih godina tražilo da u okviru Cefte bude predstavljeno samostalno, bez posredovanja Unmika koji je u ime Kosova potpisao Cefta sporazum 2006. godine, ali oko tog zahteva nikada nije postojao konsenzus. Da su promene po ovom pitanju moguće nedavno je nagovestio specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin, nudeći Kosovu "paket aranžman": da u Cefti bude predstavljeno sa zvezdicom, ali da povuče blokadu za ulazak srpske robe na Kosovo uvedenu u junu 2023. godine. 

Prema rečima Đurđevića, direktna šteta po privredu Srbije nastala zbog ove blokade od 14. juna 2023. do 1. avgusta 2024. iznosila je oko 280 miliona evra.

Kosovski premijer Aljbin Kurti juče je saopštio da se mera zabrane uvoza srpske robe ukida, mada samo na prelazu Merdare, što bi, smatraju pojedini ekonomski stručnjaci, moglo da se tumači da Priština i dalje ometa slobodan protok robe. Svakako, ostaje da se vidi šta će biti sa Zaracinovim paketom. 

Đurđević kaže da postoji više opcija oko budućeg načina predstavljanja Kosova u okviru Cefte i podseća da je Kosovo u Berlinskom procesu predstavljeno samo kao Kosovo, dok je u svim drugim regionalnim forumima pa i u dokumentima koji regulišu pristupanje Kosova Evropskoj uniji predstavljeno sa zvezdicom i fusnotom. 

"Videćemo kakav je minimum nekog dogovora postignut, ali mislim da je mnogo važnija suština, odnosno da će doći do dogovora. Nadam se da posle toga sledi bolja atmosfera i na Ceftinim radnim telima i uopšte među ljudima koji su zaduženi da se bave sprovođenjem tog sporazuma jer on našim kompanijama i biznisima mnogo znači, a naročito postignuti sporazumi koji su na čekanju i koji se odnose na smanjivanje troškova i na postizanje efikasnosti, koji ih pripremaju za članstvo u Evropskoj uniji. Tu je mnogo pozitivnih stvari, nijedna negativna, a mi smo zbog tih političkih razmirica četiri godine u blokadi", navodi Đurđević.  

Zbog blokade, ukazuje, trpele su privrede svih članica Cefte.

"U Cefti se odluke donose jednoglasno, dakle, sedam članica treba da donese odluku. Ako nemate jednoglasije, nemate ni odluke iako su one usaglašene na svim tehničkim komitetima. Može se reći da je sama Cefta kao sporazum na neki način zrela za reformu jer vidimo da se ovaj način funkcionisanja nije pokazao kao adekvatan", smatra naš sagovornik.

Ekonomski analitičar iz Skoplja Abilj Bauš očekuje da će sutra u Beogradu na sastanku Zajedničkog komiteta Cefte doći do razgovora o deblokadi Cefta sporazuma koji su blokirani zbog, kako kaže, sukoba Srbije i Kosova. On ističe da za ovaj sukob treba naći dugoročna rešenja na najbrži i najbezbolniji način, jer na gubitku nisu samo Beograd i Priština, nego ceo region Zapadnog Balkana.

“Ipak smo mi male zemlje i potrebno nam je veliko tržište da bismo bili konkurentni evropskim tržištima. Zato je Cefta i osnovana. Razlike među državama i nekvalitetna povezanost sa kapitalnim investicijama i infrastrukturom nas kao region čine ranjivim na svim tim tržištima”, kaže Bauš za Kosovo onlajn.

On ukazuje da ne treba dozvoliti dnevnopolitičkim igrama da potkopaju Berlinski proces i Ceftu kakva jeste, kao zajednički proces ‘ubacivanja’ svih zemalja da budu konkurentne na velikom tržištu EU. 

Na pitanje zašto proteklih godina Evropskoj uniji nije bilo stalo da se blokada Cefte otkloni, već se to dešava tek sada, Đurđević slikovito odgovara da je prirodno da kada nekome prokišnjava, da je tom nekom više stalo da se problem reši nego komšiji kome ne prokišnjava.

"Ako komšiju ne molite i ne gurate, on neće sam da pokrene inicijativu. Slična je stvar sa Zapadnim Balkanom i EU. Spremnost jeste bila pokazivana jer su mehanizami Cefte ugrađeni u Akcioni plan o zajedničkom regionalnom tržištu i svaki dokument koji se tiče regionalne ekonomske saradnje sadrži i Ceftu kao sporazum koji je na snazi. Kroz ta dokumenta se vidi da im je stalo, ali postoji i čitava birokratizacija procesa i od strane Evropske unije i od lokalnih vlada. Međutim, kada neko zaista želi da pokaže određeni uspeh, kao sada Nemačka zbog desete godišnjice od pokretanja Berlinskog procesa, za njih je to motiv da taj krov poprave iako njima ne curi baš direktno", zaključuje Đurđević.