Čemu je Kosovo bliže, novoj vladi ili vanrednim izborima?

Izvor: Kosovo Online

Aljbin Kurti je jasan: prvo rezultati izbora, zatim overa glasova, a tek onda razgovori o novoj vladi. Prva nepoznanica je „štiklirana“. Za ovu poslednju se nije odmaklo dalje od početka. Postizborna „matematika“ pruža podjednake mogućnosti i za formiranje vlade „Kurti 3“, „bloka“ koji bi činile opozicione stranke i novih, vanrednih izbora. Ishod neće zavisiti samo od volje političkih stranaka u Prištini, već i od „sugestija“ iz Brisela i Vašingtona, uvereni su sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Arsenije Vučković

Centralnoj izbornoj komisiji u četvrtak je otvoren put da proglasi konačne rezultate izbora održanih 9. februara nakon što je Vrhovni sud odbio žalbu Demokratske partije Aškalija da je bilo manipulacija glasovima putem pošte.

Prema tim rezultatima, Pokret Samoopredeljenje ima 48 poslanika, DPK 24, DSK 20 i koalicija ABK-Nisma osam.

Za sada je jedino izvesno da Samoopredeljenje, barem prema tvrdnji predsednika Skupštine Kosova Gljauka Konjufce, vladu neće formirati sa Srpskom listom.

„Vlada 'Kurti 2' je, kao što ste videli, formirana u saradnji sa nesrpskim manjinama. To je naš cilj jer je pozitivno uticalo na Kosovo, sprečavajući da Srpska lista, koja deluje pod uticajem Beograda, ima odlučujuću vlast kakvu je imala u prethodnim vladama“, rekao je Konjufca.

Ali, ako je verovati Lahi Brahimaj iz Alijanse za budućnost Kosova, Samoopredeljenje nema problema samo sa Srpskom listom.

Tvrdi da je sedam poslanika iz ove stranke spremno da se pridruži opoziciji i u tom slučaju novu vladu bi formirao „anti Kurti blok“.

Da će o novoj vladi ili novim izborima presuditi upravo glasovi „preletača“ uveren je istraživač Kosovskog demokratskog instituta Vulent Bugaku.

Doduše, on to naziva „praksom privlačenja poslanika“.

„Verujem da ćemo imati vladu, ne isključujem mogućnost odlaska bilo kog poslanika, kao ni mogućnost da vladu izglasa bilo koji poslanik iz drugih partija“, kazao je Bugaku i objasnio da ukoliko se vlada ne formira u roku od 60 dana tada se stvaraju uslovi za raspuštanje parlamenta i nove izbore.

(Ne)raspoloženje iz Vašingtona

Ni saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković ne isključuje mogućnost „preletanja“, ali tu ne misli na poslanike stranke koja je osvojila najviše mandata.

Novu vladu „Kurti 3“, prognozira, mogla bi da formira koalicija Samoopredeljenja i opozicionione stranke Nisma Fatmira Ljimaja, ali ističe i da će takva kombinatorika najviše zavisiti od Brisela i Vašingtona koji ne gledaju „blagonaklono“ na aktuelnog premijera Aljbina Kurtija.

„Otvara se pitanje da li će Nisma Fatmira Ljimaja potencijalno praviti koaliciju sa Kurtijem i time mu dati neophodnu podršku. To je još neizvesno, a mislim da će zavisiti i od međunarodne zajednice i zapadnih partnera Kosova. Deluje mi da sada nema raspoloženja u Evropi, a posebno ne u Vašingtonu da se odobri ’vlada Kurti 3’“, kaže Pavković za Kosovo onlajn.

Naglašava da to pokazuju i restriktivne mere koje EU nije ukinula Kosovu, ali i odnosi na relaciji Vašington-Priština.

„U Beloj kući veoma neblagonaklono gledaju na Kurtija i bilateralni odnos Vašingtona i Prištine su na veoma niskom nivou“, precizira Pavković.

Smatra da su zbog toga podjednake šanse i za novi, treći mandat Aljbina Kurtija, ali i vanredne izbore.

Najmanje šansi ima treća opcija: vlada koju bi formirale opozicione stranke.

„Kada govorimo o nekoj trećoj opciji vlada koja bi bila bez Samoopredeljenja, ona je na margini i mislim da su vrlo male šanse da dođe do neke ’antikurti platforme’ koja bi zapravo oformila vladu zajedno sa Srpskom listom“, navodi Pavković.

Sumnja da bi nova vlada u Prištini mogla da se formira zahvaljujući glasovima poslanika Samoopredeljenja koje bi promenile „tabor“.

„Ukoliko bi zaista neka albanska stranka, na primer DSK i DPK napravili koaliciju, postoji mogućnost da zapravo privuku neke poslanike Samoopredeljenja. Međutim, Samoopredeljenje je u prethodnih par godina na vlasti imala jako rigidne stavove prema ostalim albanskim strankama i pitanje je da li ima zainteresovanih u njihovim redovima da ’prelete’“, zaključio je Pavković.

Spremnost na kompromise

I politički analitičar Artan Muhadžiri sumnja da može doći do „preletanja“ poslanika Samoopredeljenja, ali da rezultati izbora ukazuju da je Kosovo podjednako blizu formiranju nove vlade i vanrednim izborima, a da će rešenje isključivo zavisiti od spremnosti političkih aktera za pravljenjem kompromisa i činjenici da bi mandant takve koalicije unapred bio oročen.

„Mogućnosti su 50:50. Otvorena su vrata za svaki scenario i sve je moguće. Moguće je da Kurti sa Nismom i manjinama formira vladu. Ali, moguće je i da se opozicione stranke udruže i formiraju vladu. Takođe je moguće da se ide na nove izbore. Sve će zavisiti od dobre volje svih lidera, ali izborni rezultati daju mnogo razlitičitih mogućnosti zato što nemamo čistu većinu kao što je bilo pre četiri godine“, ističe Muhadžiri u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ključ u razrešenju postizbornog rebusa je u pragmatizmu političkih lidera.

„Ko kog da formira vladu moraće da napravi mnogo kompromisa. Kurti ili opozicija moraće da podele mnogo moći među brojnim akterima. Međutim, mislim da u svakom slučaju neće biti moguće da ova vlada traje četiri godine, jer koja god strana formirala vladu, verujem da ona neće biti stabilna i da ćemo imati nove izbore“, smatra Muhadžiri.

Navodi i dva ključna razloga: predsedničke izbore zakazane za proleće sledeće godine i međunarodni pritisak na Prištinu po pitanju dijaloga.

„Naročito kada je reč o Trampovoj administraciji kada Kosovo dođe u njihov fokus“, naglašava ovaj analitičar.

Mada ne isključuje u potpunosti mogućnost da bi izlaskom više poslanika iz Samoopredeljenja ova stranka mogla da ostane bez potrebne većine, Muhadžiri sumnja da će se to i dogoditi.

„Takva opcija uvek postoji, ali ne verujem da će se to dogoditi, jer Samoopredeljenje ima vrlo čvrsto ustrojstvo, veoma su povezani. Do sada se pokazalo da je svako ko je napustio Samoopredeljenje nije uspeo da nastavi svoju političku karijeru. Svima je bilo teško da se u strankama u koje su ušli pozicioniraju. Dakle, ako do toga i dođe to će biti kratkog daha, jer neće uspeti da opstanu. Ali, verujem i da Kurti ima način kako da ih u tome spreči i da su svesni da se prelazak u drugu partiju neće dobro završiti po njih“, uveren je Muhadžiri.

„Bosanski model“

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da je Kosovo najbliže novim, vanrednim izborima, a razloge vidi u prevelikoj netrpeljivosti između albanskih stranaka.

„Ako posmatramo razne mogućnosti možemo da vidimo da postoje realne osnove da se formiraju koalicije i da se formiraju vlade, ali mislim da je unutaralbanska netrpeljivost zaista velika i da ni jedna strana ne želi da sa ovom drugom razgovara, a kamoli razmišlja o nekoj koaliciji“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Precizira da rezultati februarskih izbora ulivaju nadu opozicionim strankama da će na narednim osvojiti još više glasova.

„Mislim da će se Kurtijevih 48 poslanika na sledećim izborima smanjiti jer su problemi Kosova koji dolaze na površinu pripisani vladi Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija“, precizira Vujinović.

Upozorava da bi istovremeno novi izbori „generisali novo nasilje prema srpskoj zajednici“.

„Već sada vidimo te pokušaje nasilja i vidimo pokušaj uvođenjenja takozvanog ’bosanskog modela’ u izbore na Kosovu. Kao što znate u BiH, bošnjačka zajednica bira i hrvatskoj predstavnika, glasa na izborima za hrvatskog predstavnika. To je ono što se sada desilo Srpskoj listi. Kod Prizrena, kod Peći Albanci su glasali za predstavnike srpske zajednice iz drugih političkih partija i time je jedan mandat Srpske lista otišao toj nekoj drugoj srpskoj partiji. Mislim da će to samo da se nastavi i da se generiše još više“, kazao je Vujinović.

Kao mogući scenario ne isključuje i da će nova vlada biti formirana, ali pod pritiskom kosovskih saveznika, pre svega SAD.

„Ako one nalože da se formira koalicija, ona će se formirati. S tim što će u tom slučaju Srpska lista i Zajednica srpskih opština biti faktor koji će biti uzeti u obzir u toj novoj vladi“, smatra Vujinović.

Sumnja da bi do nove vlade moglo, kako spekulišu prištinski analitičari, glasovima poslanika Samoopreeljenja koji bi prešli na stranu opozicije.

„Albansko društvo nije preterano poznato po tim političkim ’preletima’ koje možemo da vidimo u nekim drugim zajednicama kako na Balkanu, tako i širom Evrope. Skeptičan sam“, kaže Vujinović.