Da li bi dogovor političkih partija rešio sve nejasnoće u formiranju kosovskih institucija?

Iako su pravne dileme po pitanju formiranja kosovskih institucija razjašnjene presudama Ustavnog suda, proces konstituisanja vlasti i dalje se suočava sa rizikom od blokada. Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, do zastoja u formiranju novih institucija može doći ponovo, ali ne zbog ustavnih nejasnoća, već zbog nedostatka političke volje i kompromisa među strankama.

Piše: Milena Miladinović

Procedura je, prema tumačenju Ustavnog suda, jasna: rok za konstituisanje Skupštine Kosova je do 7. avgusta, kada počinje rok od 30 dana za formiranje Vlade Kosova i rok od 60 dana za izbor novog predsednika. Međutim, postavlja se pitanje da li vršilac dužnosti može da da mandat za sastav nove vlade, ili ipak to treba da učini legitimni predsednik, ali i na koji način se zapravo bira predsednik.

Članovi opozicionih stranaka na Kosovu izneli su mišljenje da nakon formiranja skupštine prvo treba izabrati predsednika Kosova, pa tek onda vladu.

Predsedničko pitanje odvelo je Kosovo na ponovne izbore, pa i sagovornici Kosovo onlajna rešavanju tog pitanja daju prioritet u odnosu na formiranje vlade, ali da li će se Samoopredeljenje voditi logikom, ili će i u narednom period biti „posla“ za Ustavni sud?

Poznavaoci političkih prilika na Kosovu, objašnjavajući procedure za nastanak novih institucija i izbor predsednika, su za naš portal istakli da su prethodnim odlukama Ustavnog suda rešene gotovo sve pravne dileme, ali da političke partije stvaraju krize na koje se nije računalo kada je pisan Ustav Kosova.

Prema njihovim rečima, dogovor bi rešio sve nejasnoće.

Pravna neizvesnost ili nedostatak političke volje

Univerzitetski profesor Kolje Krasnići istakao je da je Ustavni sud svojim presudama razjasnio većinu procedura po pitanju formiranja kosovskog parlamenta, Vlade Kosova i izbora predsednika i da se mora napraviti razlika između pravne neizvesnosti i nedostatka političke volje.

Krasnići je za Kosovo onlajn rekao da, iako su pravne dileme razjašnjenje, ostaje rizik od zastoja, jer Ustavni sud ne može da primora stranke da postignu kompromis.

„Mora se napraviti razlika između pravne neizvesnosti i nedostatka političke volje. Ustavni sud je svojim presudama razjasnio većinu procedura za konstituisanje Skupštine, formiranje Vlade i izbor predsednika. Danas je poznato da se Skupština smatra konstituisanom tek nakon izbora predsednika i pet potpredsednika, da prvog kandidata za premijera predlaže pobednička stranka i da se Vlada bira sa najmanje 61 glasom. Isto tako, kada zemlja nema predsednika sa punim mandatom, postupak za njegov izbor mora početi nakon konstituisanja Skupštine i biti završen u ustavnom roku od 60 dana. U suprotnom, Skupština se raspušta. Dakle, glavne pravne dileme su razjašnjene. Međutim, rizik od zastoja ostaje, jer Sud može da odredi procedure i rokove, ali ne može da primora stranke da stvore parlamentarnu većinu ili postignu politički kompromis“, rekao je Krasnići.

Prema njegovim rečima, prvo bi trebalo konstituisati Skupštinu Kosova, kako bi se otvorio put za formiranje vlade i izbor predsednika. Kako je dodao, u trenutnim okolnostima predsedničko pitanje trebalo bi da bude prioritet.

„Institucija koja treba prvo konstituisati je Skupština Kosova. Bez njenog konstituisanja, ni postupak izbora predsednika niti glasanje o Vladi ne mogu se održati. Nakon konstituisanja Skupštine, Ustav ne definiše jasno apsolutni redosled između izbora predsednika i formiranja vlade. Vršilac dužnosti predsednika može dati mandat kandidatu za premijera. Međutim, u sadašnjim okolnostima, izbor predsednika trebalo bi da ima institucionalni prioritet, jer se predsednička funkcija vrši privremeno i samo u ograničenom periodu. Aktuelna vlada nastavlja da obavlja određene funkcije, dok odsustvo predsednika sa punim mandatom utiče na predstavljanje države, ustavna imenovanja, spoljnu politiku i bezbednost“, kazao je naš sagovornik.

Ipak, dodaje Krasnići, najbolje rešenje bi bio politički sporazum koji istovremeno uključuje izbor predsednika i formiranje Vlade Kosova.

Objašnjavajući proces izbora predsednika, Krasnići je kazao da se sloboda glasanja poslanika mora razlikovati od bojkota.

„Prema trenutnom tumačenju Ustavnog suda, u prva dva kruga glasanja mora učestvovati najmanje 80 poslanika. Kandidat mora dobiti 80 glasova da bi bio izabran. U trećem krugu potrebno je najmanje 61 poslanik, a kandidat je izabran sa minimum 61 glasom. Dakle, fizičko prisustvo u sali nije dovoljno, već je potrebno učešće u glasanju. Zakonski, ovo je obavezan zahtev. Praktično, međutim, može se koristiti kao mehanizam blokiranja, jer ako 41 poslanik odbije da glasa, postupak ne može da se nastavi do trećeg kruga. Poslanici ne mogu biti primorani da glasaju za određenog kandidata, ali imaju ustavnu obavezu da učestvuju u postupku. Sloboda glasanja protiv mora se razlikovati od bojkota izbornog procesa“, izjavio je Krasnići.

Krasnići je dodao da jedno od najozbiljnijih pitanja ostaje ono koje se tiče isteka šestomesečnog roka vršioca dužnosti predsednika Kosova.

Kako je pojasnio, ako se izabere novi predsednik Skupštine Kosova funkcija vršioca dužnosti predsednika prelazi na njega, ali Ustavni sud nije pojasnio da li rok od šest meseci nastavlja da teče ili počinje ispočetka.

„Ovo ostaje jedno od najozbiljnijih i najmanje regulisanih pitanja u Ustavu. Član 90 predviđa da vršenje mandata predsednika ne može biti duže od šest meseci. U ovom slučaju, ovaj mandat se završava 4. oktobra 2026. godine. Ako se u međuvremenu izabere novi predsednik Skupštine, funkcija vršioca dužnosti predsednika može preći na njega, jer je vezana za položaj, a ne za ličnost. Međutim, promena predsednika Skupštine ne bi trebalo da pokrene novi šestomesečni mandat, jer bi to omogućilo neograničeno nastavljanje privremene situacije. Ustav ne predviđa ko preuzima funkciju nakon isteka šest meseci. Stoga, ako predsednik ne bude izabran na vreme, može se stvoriti ustavni vakuum. U takvoj situaciji bilo bi potrebno hitno tumačenje Ustavnog suda“, navodi Krasnići.

On ističe da je održivo rešenje izbor predsednika u ustavnom roku i izmena, odnosno dopuna Ustava jasnim odredbama o kontinuitetu predsedničke funkcije.

Prvo predsednik pa vlada

Izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Dušan Radaković kaže da bi nakon overe izbornih rezultata prvo trebalo konstituisati skupštinu, izabrati predsednika Kosova, pa tek onda raditi na formiranju kosovske vlade.

Radaković je za Kosovo onlajn kazao da je pitanje izbora predsednika ono što je odvelo Kosovo na izbore, te da se ono mora rešiti odmah nakon formiranja Skupštine Kosova.

„Ustavni sud je bio jasan kada je objasnio proceduru i razloge zbog pada prethodne vlade, a to je zbog predsednika. Ja tumačim, i pravnici koji prate kosovsko pravosuđe i kosovske zakone i, pre svega, ustavni zakon, da prvo treba da se konstituiše skupština. To je potrebno da bi mogla da se reši prva i osnovna stvar zbog koje su izbori i nastali, a to je predsednik. Ono što sam pročitao u zakonima je da prvo mora da se konstituiše skupština, a druga stvar je da odmah nakon toga ide izbor predsednika u tri kruga. Ako se ne izabere predsednik u sva tri kruga, vlada i ne može da se oformi. Razlog raspisivanja izbora je predsednik koji nije imao dovoljan broj od 80 poslanika koji bi glasali. Proces je: skupština, predsednik, pa tek nakon toga glasanje za vladu“, kazao je Radaković.

Kako je dodao, Ustavni sud je jasno objasnio precuduru za izbor predsednika: u prvom i drugom krugu predsednički kandidat mora dobiti 80 glasova poslanika, dok je u trećem krugu dovoljan 61 glas, ali pod uslovom da u sali bude prisutno 80 poslanika.

„Pravnici to mogu tumačiti na različite načine, ali je Ustavni sud vrlo jasno rekao i ta procedura je potvrđena više puta: prvi krug, drugi krug, a ako se dođe do trećeg – 80 poslanika mora biti u sali. Ako u trećem krugu nema 80 poslanika u sali, ili ako ih ima 80, ali se ne obezbedi minimalno 61 glas za kandidata, automatski se ponovo raspisuju parlamentarni izbori i taj proces se ponavlja sve dok se ne stvori mogućnost za izbor predsednika“, kazao je Radaković.

Moguće nove blokade

Politikolog Ognjen Gogić rekao je da dileme koje su pratile formiranje kosovkih institucija u proteklom periodu nisu nastale zbog nejasnoća u Ustavu Kosova, već zato što su političke partije izazivale ustavno-pravne krize, dodajući da su moguće nove blokade u tom procesu.

Gogić je za Kosovo onlajn rekao da su sve dileme nastale zbog nedostatka volje političkih partija da reše krizu.

„Sve te dileme koje su pratile formiranje institucija prošle i ove godine nisu posledice toga što je Ustav nejasan, već se radi o tome da su političke partije pravile situacije koje Ustav nije predviđao. Zbog toga što oni nisu mogli da se dogovore, što su odugovlačili formiranje institucija i što su dovodili do blokade u parlamentu otvarale su se ustavno-pravne praznine, jer su to bile situacije na koje niko nije računao da se mogu dogoditi u vremenu kad je pisan Ustav i kompletno zakonodavstvo. Tu je nastala potreba da Ustavni sud interveniše, da on predlaže načine da se odblokira čitav proces. Odgovornost je na partijama koje su neaktivne i nisu spremne da naprave kompromise, već prave ustavno-pravne krize koje onda mora da rešava Ustavni sud“,  kazao je Gogić.

Po pitanju izbora potpredsednika Skupštine Kosova iz nevećinskih zajednica, Gogić kaže da je sud pojasnio proceduru i da tu sada nema nejasnoća, što, dodaje politikolog, ne znači da neće doći do novih blokada.

Kako je dodao, u ovoj situacija glavno pitanje će biti da li vršilac dužnosti predsednika Kosova može da da mandat za sastav nove vlade, podsećajući na situaciju iz 2021. godine kada je Gljauk Konjufca preuzeo dužnost predsednika Skupštine Koosva i vršioca dužnosti predsednika.

Kako je naglasio, to je pitanje koje bi se u narednom periodu moglo naći pred Ustavnim sudom Kosova.

„To bi opet samo po sebi bila posledica toga što nema dogovora u parlamentu. Ukoliko bi partije postigle dogovor o vladi i predsedniku, to pitanje ne bi moralo da se postavlja“, kazao je Gogić.

Naveo je da Kosovo ponovo ulazi na teren nepoznanica.

„Ukoliko se nastavi ovakva praksa među partijama, ona opet Kosovo može da odvede na neistraženi teren, da se zapravo ne zna koja norma važi i kako treba se primeni“, dodao je politikolog.

Po pitanju izbora predsednika Kosova, Gogić je kazao da je prema tumačenju Ustavnog suda neophodan kvorum za izbor predsednika u prva dva kruga i da je to praksa koja se nije dovodila u pitanje. 

Ipak, dodaje Gogić, moguće su nove blokade, s obzirom da Ustavni sud ne predviđa sankcije ukoliko se konstitutivna sednica Skupštine Kosova ne okonča u zakonskom roku, kao ni za poslanike koji ne učestvuju u radu parlamenta.

„Ustavni sud ponavlja da su poslanici u obavezi da učestvuju u radu parlamenta, da glasaju za i protiv, ali da učestvaju u radu parlamenta. Oni to ne rade i na taj način opstruišu izbor predsednika, ali za to nema sankcija, iako oni krše duh i slovo Ustava. Tako da su moguće  nove situacije oko kojih će Ustavni sud morati da se oglašava“, naglasio je Gogić.

Još jedno pitanje koje može postati spor na Ustavnom sudu je i rok od 60 dana za izbor novog predsednika, dodaje Gogić.