Krasnići: Ustavni sud razjasnio većinu procedura za formiranje institucija i izbor predsednika

Univerzitetski profesor Kolje Krasnići istakao je da je Ustavni sud svojim presudama razjasnio većinu procedura po pitanju formiranja kosovskog parlamenta, Vlade Kosova i izbora predsednika i da se mora napraviti razlika između pravne neizvesnosti i nedostatka političke volje.

Krasnići je, objašnjavajući proceduru za formiranje novih institucija, za Kosovo onlajn rekao da, iako su pravne dileme razjašnjenje, ostaje rizik od zastoja, jer Ustavni sud ne može da primora stranke da postignu kompromis.

„Mora se napraviti razlika između pravne neizvesnosti i nedostatka političke volje. Ustavni sud je svojim presudama razjasnio većinu procedura za konstituisanje Skupštine, formiranje Vlade i izbor predsednika. Danas je poznato da se Skupština smatra konstituisanom tek nakon izbora predsednika i pet potpredsednika, da prvog kandidata za premijera predlaže pobednička stranka i da se Vlada bira sa najmanje 61 glasom. Isto tako, kada zemlja nema predsednika sa punim mandatom, postupak za njegov izbor mora početi nakon konstituisanja Skupštine i biti završen u ustavnom roku od 60 dana. U suprotnom, Skupština se raspušta. Dakle, glavne pravne dileme su razjašnjene. Međutim, rizik od zastoja ostaje, jer Sud može da odredi procedure i rokove, ali ne može da primora stranke da stvore parlamentarnu većinu ili postignu politički kompromis“, rekao je Krasnići.

Prema njegovim rečima, prvo bi trebalo konstituisati Skupštinu Kosova, kako bi se otvorio put za formiranje vlade i izbor predsednik. Kako je dodao, u trenutnim okolnostima predsedničko pitanje trebalo bi da bude prioritet.

„Institucija koja treba prvo konstituisati je Skupština Kosova. Bez njenog konstituisanja, ni postupak izbora predsednika niti glasanje o Vladi ne mogu se održati. Nakon konstituisanja Skupštine, Ustav ne definiše jasno apsolutni redosled između izbora predsednika i formiranja vlade. Vršilac dužnosti predsednika može dati mandat kandidatu za premijera. Međutim, u sadašnjim okolnostima, izbor predsednika trebalo bi da ima institucionalni prioritet, jer se predsednička funkcija vrši privremeno i samo u ograničenom periodu. Aktuelna vlada nastavlja da obavlja određene funkcije, dok odsustvo predsednika sa punim mandatom utiče na predstavljanje države, ustavna imenovanja, spoljnu politiku i bezbednost“, kazao je naš sagovornik.

Ipak, dodaje Krasnići, najbolje rešenje bi bio politički sporazum koji istovremeno uključuje izbor predsednika i formiranje Vlade Kosova.

Objašnjavajući proces izbora predsednika, Krasnići je kazao da se sloboda glasanja poslanika mora razlikovati od bojkota.

„Prema trenutnom tumačenju Ustavnog suda, u prva dva kruga glasanja mora učestvovati najmanje 80 poslanika. Kandidat mora dobiti 80 glasova da bi bio izabran. U trećem krugu potrebno je najmanje 61 poslanik, a kandidat je izabran sa minimum 61 glasom. Dakle, fizičko prisustvo u sali nije dovoljno, već je potrebno učešće u glasanju. Zakonski, ovo je obavezan zahtev. Praktično, međutim, može se koristiti kao mehanizam blokiranja, jer ako 41 poslanik odbije da glasa, postupak ne može da se nastavi do trećeg kruga. Poslanici ne mogu biti primorani da glasaju za određenog kandidata, ali imaju ustavnu obavezu da učestvuju u postupku. Sloboda glasanja protiv mora se razlikovati od bojkota izbornog procesa“, izjavio je Krasnići.

Krasnići je dodao da jedno od najozbiljnijih pitanja ostaje ono koje se tiče isteka šestomesečnog roka vršioca dužnosti predsednika Kosova.

Kako je pojasnio, ako se izabere novi predsednik Skupštine Kosova funkcija vršioca dužnosti predsednika prelazi na njega, ali Ustavni sud nije pojasnio da li rok od šest meseci nastavlja da teče ili počinje ispočetka.

„Ovo ostaje jedno od najozbiljnijih i najmanje regulisanih pitanja u Ustavu. Član 90 predviđa da vršenje mandata predsednika ne može biti duže od šest meseci. U ovom slučaju, ovaj mandat se završava 4. oktobra 2026. godine. Ako se u međuvremenu izabere novi predsednik Skupštine, funkcija vršioca dužnosti predsednika može preći na njega, jer je vezana za položaj, a ne za ličnost. Međutim, promena predsednika Skupštine ne bi trebalo da pokrene novi šestomesečni mandat, jer bi to omogućilo neograničeno nastavljanje privremene situacije. Ustav ne predviđa ko preuzima funkciju nakon isteka šest meseci. Stoga, ako predsednik ne bude izabran na vreme, može se stvoriti ustavni vakuum. U takvoj situaciji bilo bi potrebno hitno tumačenje Ustavnog suda“, navodi Krasnići.

On ističe da je održivo rešenje izbor predsednika u ustavnom roku i izmena, odnosno dopuna Ustava jasnim odredbama o kontinuitetu predsedničke funkcije.