Da li bi Lajčaka za novog generalnog sekretara Oebsa podržale sve članice?
Proces izbora novog generalnog sekretara Oebsa trenutno je zakočen, a kao nekoga ko je, prema nezvaničnim diplomatskim izvorima, voljan da se kandiduje za ovo mesto mediji su proklamovali Miroslava Lajčaka. On se o ovoj temi nije izjašnjavao, mada, prema oceni analitičara, slovačkom diplomati čiji se angažman kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine bliži kraju, put do ove funkcije i nove kancelarije u Beču mogao bi da bude otvoren.
Piše: Dušica Radeka Đorđević
Nemica Helga Šmit završila je četvorogodišnji mandat generalnog sekretara Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju 3. septembra, a kako između 57 članica, koje u ovoj organizaciji uživaju jednak status i gde se odluke donose konsenzusom, nije postignuta saglasnost oko njenog naslednika, od 4. septembra funkciju generalnog sekretara privremeno obavlja Kejt Feron. Feron je direktorka Oebsovog centra za prevenciju konflikata i zamenica šefa Sekretarijata Oebsa, a interesantno je da je svojevremeno radila na primeni Ahtisarijevog plana na Kosovu.
Ukoliko se ispostavi da su informacije iz diplomatskih izvora o Lajčakovoj želji da nasledi Šmit tačne, i ako se oko njegovog imenovanja postigne konsenzus, na čelo Oebsa doći će karijerni diplomata koji se kao predstavnik Evropske unije u ovom trenutku bavi primenom različitih sporazuma iz dijaloga Prištine i Beograda.
Oebs je, međutim, ustrojen tako da njegov Sekretarijat, pod rukovodstvom generalnog sekretara pruža operativnu podršku organizaciji i pomaže Predsedništvu u njegovim aktivnostima ekspertizama, analizama i izradom odluka, dok je Stalni savet glavno telo za donošenje odluka i za upravljanje svakodnevnim operativnim radom Oebsa između sastanaka Ministarskog saveta.
Sve je to dobro poznato Lajčaku koji je tokom 2019. godine bio predsedavajući Oebsom u vreme kada je bio ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke.
Za jednog od ozbiljnijih kandidata za mesto generalnog sekretara Oebsa tokom ovog leta slovio je Iglji Hasani, ministar za Evropu i spoljne poslove Albanije, ali pošto ga nisu aminovale svih 57 članica Oebsa iz Evrope, Centralne Azije i Severne Amerike, pregovori o ovoj i još nekoliko pozicija unutar organizacije, pod vođstvom Malte kao predsedavajuće tokom 2024. godine se nastavljaju. Nastojanja su da do konsenzusa dođe do godišnjeg sastanka Ministarskog saveta koji će se održati u Valeti u decembru, kada će Lajčak praktično biti u finišu svog nekoliko puta produžavanog mandata na aktuelnoj dužnosti, a koji mu prema poslednjoj odluci Saveta EU ističe 31. januara 2025. godine.
"S obzirom na pređašnje iskustvo Miroslava Lajčaka čini se da bi njegovim izborom na mesto generalnog sekretara Oebsa na toj poziciji bila ličnost koja je veoma dobro upoznata i sa procesima i sa mehanizmima koje Oebs sprovodi na teritoriji svojih država članica kao i u misijama koje ima širom sveta", kaže za Kosovo onlajn Stefan Vladisavljev, programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo.
Ipak, kako napominje, dok kandidatura Lajčaka, o kojoj se zasad samo spekuliše u medijima, ne bude zvanična, sve ostaje u domenu nagađanja.
Lajčak je, ukazuje Vladisavljev, diplomata sa zavidnim iskustvom u borbi za visoke pozicije u okviru međunarodnih organizacija i ukoliko se uključi u trku za mesto generalnog sekretara Oebsa svakako će biti jedan od ozbiljnijih kandidata.
“U svetlu dijaloga Beograda i Prištine, njegov potencijalni izbor na čelo Oebsa značio bi da on više neće biti specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan i da će na njegovo mesto stići neko drugi. Sam proces dijaloga Beograda i Prištine u potpunosti je pod nadležnošću EU i Oebs tu ne igra veliku ulogu u tehničkom procesu. Zbog toga će biti zanimljivo ko će doći na mesto Lajčaka. Različita se imena pominju kao moguća, uključujući i bivšeg predsednika Slovenije Boruta Pahora. Ostaje da se vidi da li će to biti on ili će neko drugi uskočiti u cipele Miroslava Lajčaka. Ko god da bude, očekivaće ga jedan kompleksan i zasigurno ne lak posao”, kaže Vladisavljev.
Šanse da slovački diplomata bude izabran za novog generalnog sekretara Oebsa, prema mišljenju zamenika direktora nevladine organizacije "Community Building Mitrovica" Nemanje Nestorovića su visoke, s obzirom na to da on ima višegodišnje iskustvo u diplomatskom radu na Zapadnom Balkanu.
“Štaviše, on je 2019. godine bio na jednoj od rukovodećih pozicija u Oebsu. Njegovo iskustvo na Zapadnom Balkanu, pre svega u BiH i u Crnoj Gori čini ga kvalifikovanim kandidatom, a njegova uloga kao specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine dodatak je njegovoj kvalifikaciji za poziciju generalnog sekretara Oebsa”, kaže Nestorović za Kosovo onlajn.
On podseća na činjenicu da sve države članice Oebsa treba da se saglase oko jednog kandidata, pri čemu svaka od njih, kako ističe, ima svoj lični interes.
“Između ostalih tu su i Sjedinjene Američke Države i Rusija. Rusija će defakto podržati njegovu kandidaturu, kao i Srbija jer Lajčak dolazi iz Slovačke koja nije priznala nezavisnost Kosova. Međutim, neke druge zemlje unutar Oebsa mogu tome da se protive upravo zbog tog nejedinstvenog stava o Kosovu”, ocenjuje naš sagovornik.
Ukoliko bi se oko izbora slovačkog diplomate postigla saglasnost, onda bi se, dodaje, otvorilo pitanje Lajčakovog naslednika na mestu izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine.
“Njegov odabir i postavljanje možda bi dovelo do nekog novog političkog zamaha u dijalogu koji je defakto mrtav. Međutim, sve to iziskuje dodatno vreme, a dijaloga ni napretka nema. Na drugoj strani, odabir novog izaslanika EU za dijalog dodatno bi produžio nepostojanje dijaloga, odnosno ovaj status kvo ili status mrtvog dijaloga ako tako možemo da ga nazovemo”, kaže Nestorović.
Profesor na Katedri za međunarodno pravo na Univerzitetu u Prištini Besfort Recaj navodi za Kosovo onlajn da je pozicija generalnog sekretara Oebsa uglavnom administrativna, jer odluke donose druga tela u ovoj organizaciji, a ako bi na to mesto bio izabran Miroslav Lajčak, kako smatra, on bi sa svojim ogromnim iskustvom mogao da pomogne onima koji donose odluke tako što će ih savetovati.
“Proces izbora tako važne figure u Obesu obavlja se konsenzusom svih članica i onda može biti poteškoća, posebno kada vidimo bezbednosnu situaciju širom sveta, jer znamo da su u članstvu Oebsa i države iz Azije, uglavnom iz centralne Azije, koje mogu da imaju svoje preferencije i uticaje koji odražavaju aktuelnu bezbednosnu situaciju u svetu. Zbog toga može biti problema oko izbora generalnog sekretara Oebsa”, smatra Recaj.
Osim Hasanija, kandidati za novog generalnog sekretara bili su i Jan Bratu (Norveška), Kristof Kamp (Holandija), Džon Mekgregor (Kanada), Marcel Peško (Slovačka) i Feridun Sinirlioglu (Turska).
0 komentara