Da li je odnosima Kosova i Amerike potreban generalni servis?

Odnosi Bele kuće i vlasti u Prištini po svemu sudeći naći će se na ispitu posle izbora na Kosovu 9. februara. Ukoliko u budućoj vladi glavnu reč i dalje bude vodilo Samoopredeljenje, prema mišljenju analitičara, Aljbin Kurti moraće da podešava novi kurs svoje politike jer već ima težak prtljag iz perioda prethodne administracije Donalda Trampa, dok će, kako se procenjuje, štimovanje odnosa sa Vašingtonom biti mnogo lakše ako vladu budu činile stranke koje su trenutno u opoziciji.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Prema oceni izaslanika američkog predsednika za specijalne misije Ričarda Grenela, Aljbin Kurti je odnose Kosova i SAD doveo na najnižu tačku, ali ukoliko se pita Kurti, ti odnosi nikad nisu bili bolji. On je to poručio juče na predizbornom mitingu Samoopredeljenja u Uroševcu.

„Kosovo nikada nije imalo više koristi od ovih odnosa. Dobili smo najveći grant od MCC-a (Milenijum čelendž korporejšn) od 202 miliona dolara za akumulatore“, rekao je Kurti.

Kandidati za premijera iz opozicionih stranaka mišljenja su da odnosi sa Vašingtonom moraju „na servis“, pa je tako Bedri Hamza (DPK) naveo da će Amerika biti prva adresa kojoj će obratiti ako ta partija pobedi na izborima, dodajući da su Kosovu potrebna otvorena vrata u SAD.  Kosovo, smatra Hamza, poslednjih godina nije bilo dovoljno prisutno u Vašingtonu. 

Da će ta vrata biti zatvorena ako na vlasti ostane Kurti, izjavio je Ramuš Haradinaj (ABK), pozivajući se na reči Ričarda Grenela. Kako je Haradinaj saopštio, Grenel mu je tokom razgovora u Vašingtonu preneo da Kosovo ne može da očekuje nikakvu podršku SAD ukoliko ne dođe do promena 9. februara.

Politički analitičar Škeljzen Maljići ukazuje da ako se govori o odnosima Kosova i SAD, treba praviti razliku između odnosa Vašingtona „prema Kosovu i narodu“, u kom nema šumova, i prema aktuelnoj vladi.

„Amerikanci su uvek govorili da oni nemaju spor u odnosima sa Kosovom i narodom, već da im smeta ili da procese ometa premijer Kurti. Sada se čeka ishod izbora. Sigurno je da su ovi ljudi koji su se kandidovali iz opozicije kao Bedri Hamza i Ljumir Abdidžiku mnogo više pro-američki i oni bolje razumeju situaciju nego Kurti. Ako ponovo bude izglasan neko ko je antiamerički raspoložen, šta onda? Onda deo krivice pada i na narod, tako da moramo biti oprezni“, izjavio je Maljići za Kosovo onlajn. 

Iako Kurti u kampanji ponekad kaže da je Amerika strateški partner Kosova, Maljići navodi da to treba i da pokaže.  

Prema viđenju Aleksandra Šljuke, saradnika NVO „Nova društvena inicijativa“, Kosovo nije u potpunosti izgubilo poverenje Amerike. Izgubila ga je, kaže, aktuelna administracija u Prištini, a njegovo ponovno uspostavljanje biće dosta jednostavnije sa nekom od stranaka iz opozicije ili sa koalicijom stranka koje su sada u opoziciji.

„Ako Kurti, koji je problematični faktor, ponovo bude na vlasti, on će morati da napravi neki zaokret“, naveo je Šljuka za Kosovo onlajn.

Amerika je, kako navodi, Kosovu već dugi niz godina najznačajniji partner i u finansijskom smislu i u podršci na međunarodnom nivou, i ističe da su SAD daleko potrebnije Kosovu nego obrnuto.  

„U eventualnom trećem Kurtijevom mandatu, oni će morati da reuspostave i da poboljšaju odnose sa SAD. Najbolje bi bilo da on sam promeni kurs ili da to učine eventualno novi ljudi u njegovoj administraciji koji imaju konekcije sa nekim ljudima u Trampovoj administraciji. Verovatno će biti nekih poruka u smeru da oni hoće da sarađuju sa svim američkim administracijama, da ukažu na vrednosti koje dele, a sve će zavisiti od toga na kakvu će reakciju to naići na drugoj strani i da li će Trampova administracija biti spremna da prihvati tu ruku pomirenja, da nastave dalje, a i koliko će to biti iskreno sa obe strane“, kaže Šljuka.

Poznato je, ističe, da su još za vreme prvog Kurtijevog mandata postojale nesuglasice sa SAD.

„Ričard Grenel i cela ta struja oko Trampa bila je naklonjenija nekim drugim akterima na Kosovu, a Kurti je prema njima izražavao nepoverenje i otvoreno bio naklonjen demokratama“, ukazuje Šljuka.

Kada je reč o opoziciji, on podseća da se lider ABK Ramuš Haradinaj nedavno sastao sa Ričardom Grenelom u SAD, a da Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova još od proglašenja nezavisnosti nikada nisu bili u problematičnim odnosima sa američkom administracijom. 

Šljuka je, međutim, mišljenja da Tramp i vrhuška u njegovoj administraciji Kurtiju neće ni posvećivati pažnju Kosovu, ali da hoće Grenel.

„Pitanje je, opet, koliko je Grenel uticajan u Trampovoj administraciji i koliko može da utiče, na primer, na to da se izvrši neki pritisak na Kurtija usled loših odnosa. To ćemo sve videti u narednom periodu. Prvo ko će pobediti na izborima. Pred Kosovom je svakako turbulentno vreme“, zaključuje Šljuka.

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković kaže za Kosovo onlajn da u ovom momentu ne vidi kako Aljbin Kurti može da popravi odnose sa SAD i da će prvi problem biti kako da povrati poverenje Ričarda Grenela kojem je povereno da bude "leteći posrednik“ za razna krizna područja, uključujući i Kosovo.

„Tu postoji nedostatak poverenja i loš odnos koji je na kraju krajeva pre nekoliko godina rezultirao padom prve Kurtijeve vlade“, navodi Savković. 

On ističe da su u spoljnoj politici lični odnosi lidera jako bitni, bilo da je reč o animozitetu, bilo o simpatijama, ali da to nije uvek presudno jer postoji širi odnos i širi interesi.

„Taj odnos može da oboji politiku i šire interese i da utiče na procenu da li u datoj konstelaciji sa datim ljudima na vlasti neki interesi mogu ili ne mogu da se sprovedu. Videćemo ko će doći na jako važnu poziciju zamenika američkog državnog sekretara za evropska pitanja i njegovog pomoćnika koji će posebno biti zadužen za ovaj region i u kakvom će odnosu oni biti sa Grenelom. Sudeći po profilima ljudi koje Tramp bira, oni mnogo više imaju zajedničkog sa Grenelom nego sa O'Brajenom ili nekim ranijim posrednicima“, kaže Savković. 

Ipak, napominje da Kurti ima i opciju da pronađe „druge sponzore“ za svoju „samostalnu politiku“ u pojedinim evropskim zemljama poput Nemačke i Velike Britanije ili Turske, sa kojima ima planove o nabavci naoružanja i vojne opreme.