Dijaspora kao "zlatni glas" na izborima

Pred parlamentarne izbore zakazane za 9. februar vodeće stranke na Kosovu rastrčale su se od Austrije do Amerike. Dijaspora je zasuta lepim rečima i obećanjima, a kako ocenjuju analitičari, glasovi ovog dela biračkog tela mogli bi da budu tas na vagi koji će da odluči ko će da formira vlast.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kosovski premijer Aljbin Kurti i predstavnici njegovog Samoopredeljenja u prethodnih mesec dana imali su susrete sa građanima koji žive u Norveškoj, Austriji, Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj.., kandidat za premijera iz DPK Bedri Hamza sastao se sa dijasporom u Italiji, predstavnici ABK bili su aktivni u Beču i Čikagu.

Dok se stranke upiru da prigrle što veći broj birača iz inostranstva, analitičar Petrit Zogaj predlaže da se kosovskoj dijaspori ukine pravo glasa jer je, smatra on, nemoralno da neko ko živi u Londonu, Berlinu ili Parizu određuje ko će biti vlast nekome u Prištini. 

“Dijaspora može imati mišljenje o tome šta se dešava na Kosovu i kako se njime upravlja, ali ne i da glasa i da direktno utiče na politički sistem unutar Kosova. Ovom merom bi se smanjila emocionalna manipulacija”, naveo je Zogaj.

Inače, na parlamentarnim izborima 2021. godine glasalo je 816.421 glasača, a od glasačkih listića pristiglih poštom Samoopredeljenje je dobilo 44.252 glasa, DPK 5.321, DSK 4.287 i ABK 1.112 glasova. ABK je, recimo, na tim izborima ukupno osvojila 62.111 glasova, što kada se uporedi sa glasovima koji su generalno pristigli iz dijaspore govori da taj rezervoar nije zanemarljiv.  

Analitičar Artan Muhadžiri kaže za Kosovo onlajn da sve stranke teže da pridobiju glasove iz dijaspore, a pošto su opozicione partije sada mnogo više angažovane u SAD i u Evropi nego kada su bili prethodni izbori, to, kako smatra, može da utiče na procente u izbornim rezultatima.

"Na prethodnim izborima ljudi su dolazili avionima i autobusima da glasaju za Kurtija i to je jedan od faktora koji je uticao da on dobije 50 plus odsto glasova jer su DSK, DPK i ABK spavale i uopšte nisu ulagale u dijasporu. Naučili su lekciju i sada to žele da promene", kaže Muhadžiri. 

Sve stranke ovog puta, kako dodaje, žele da ožive svoje veze u dijaspori i da ih iskoriste za političke dobitke. 

"Putuju u Ameriku ili po Evropi. Predstavnici DSK oživljavaju veze sa ljudima koji su bili u njihovim strukturama 90-ih godina, a DPK i ABK sa ljudima koji su bili povezani sa ratom i komandantima. Međutim, mislim da je to samo provizorno jer nijedna stranka nema pravi plan kako da integriše dijasporu i da stvori veze sa privrednicima i poslovnim ljudima već da žele da pridobiju njihove glasove patriotskom retorikom i populizmom", ističe Muhadžiri.

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu ocenjuje da iako izlaznost na izbore među dijasporom generalno nije veliki, da glasovi tih birača mogu presuditi na predstojećim parlamentarnim izborima 9. februara ko će biti na vlasti.

On kaže i da u dijaspori najveću podršku uživa Aljbin Kurti.

"Aljbin Kurti ima apsolutnu većinu podrške kod dijaspore, Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova nešto malo. Iako je dijaspora velika, procenat onih koji glasaju nije toliko veliki, ali u svakom slučaju to može da presudi ko će biti na vlasti. Tako da dijaspora ima značaj na izborima", rekao je Spahiu za Kosovo onlajn. 

Povodom ocena da dijaspori ne treba da dozvoliti da glasa jer nema uvid u pravo stanje stvari na Kosovu, saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže da je stara politikološka debata da li dijaspori treba da dozvoliti da glasa ili ne. 

"U komporativnoj praksi ima različitih primera, od nekih ekstremnih, na primer u Hrvatskoj, gde u Saboru postoje rezervisana mesta za političke predstavnike dijaspore, do toga da negde postoji ograničeno prava glasa za dijasporu - da li može da glasa samo na opštim ili i na lokalnim izborima. To je otvorena debata, a svaka država ovo pitanje uređuje za sebe. Činjenica jeste da su građani koji žive u dijaspori češće slabije informisani od onih koji žive u državi i da donose manje informisane odluke, ali s obzirom na to da oni imaju državljanstvo i da imaju pravo glasa, često ga i iskoriste", ističe Pavković za Kosovo onlajn.

Građani u dijaspori na izborima na Kosovu, kako dodaje, mogu biti tas na vagi, zbog čega je ova debata oživljena i aktivna među političkom elitom, ekspertima i akademskom zajednicom. 

Pavković navodi da su ankete rađene tokom prethodnih izbora na Kosovu pokazale da veliki broj ljudi iz dijaspore glasa za Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i da je očigledno da je uoči izbora 9. februara procena Kurtija i njegovog pokreta da bukvalno svaki glas dijaspore može da presudi da li će dobiti natpolovičnu podršku birača.

"Imajući u vidu da je na prethodnim izborima Aljbin Kurti osvojio apsolutnu podršku, odnosno više od 50 odsto glasova, a da mu je rejting sada u padu i da se kotira negde ispod 50 odsto, on očigledno računa na tu kartu dijaspore i da oni mogu da mu pomognu da prevali natpolovičnu podršku", kaže naš sagovornik.

Podseća i da kada se raspravljalo o mogućim prevremenim izborima koji bi bili u toku leta, da je Kurti tada vagao da li bi dijaspora glasala za njega u dovoljnom broju, imajući u vidu da su bili letnji praznici i da tada dosta ljudi dolazi na Kosovo. 

"Dijaspora definitivno igra bitnu ulogu u izborima na Kosovu, pogotovo sada kada je u igri apsolutna podrška za Samoopredeljenje. Takođe, uloga albanske dijaspore je bitna za Kosovo i iz ekonomskog aspekta jer je najveći deo novca koji dolazi na Kosovo iz dijaspore", navodi Pavković.