Dogovor Samoopredeljenja i DPK: Kompromis, nadigravanje ili Kurti kao apsolutni pobednik?

Dogovor o izboru predsednika Kosova i usvajanju izmena Zakona o Specijalizovanim većima ponovo je razotkrio političku kombinatoriku u Prištini. Dok pojedini analitičari smatraju da je Pokret Samoopredeljenje iz procesa izašao kao apsolutni pobednik koji je osigurao stabilnu vlast, drugi ističu da je premijer Aljbin Kurti pod pritiskom protesta bio primoran na kompromis. I po pitanju poteza DPK, mišljenje sagovornika Kosovo onlajna je podeljeno, od toga da je izmenama zakona ta partija nadigrana, do toga da su amandmani „plus“ za DPK, dok DSK vide kao najvećeg gubitnika.

Piše: Milena Miladinović

Predsednik Kosova izabran je u poslednjim trenucima ustavnog roka, iako je Justina Široka Pulja zvanično izglasana za predsednicu u minutima posle ponoći.

Široka Pulja, bivša ministarka energetike u vladi DPK, predlog je Samoopredeljenja. Podrška iz DPK za njen izbor došla je uz uslov da se pre izbora predsednika, u drugom čitanju u Skupštini Kosova usvoje ismene Zakona o Specijalizovanim većima, što je na kraju i učinjeno.

Pre Široke Pulje predlozi Samoopredeljenja bili su Bekim Sejdiju, Gljauk Konjufca i Feride Rušiti, koje su DPK odbacili.

Dok Kurti iz Vlade Kosova predlaže kandidate, Bedri Hamza ih iz Skupštine Kosova odbija, ispred tih institucija u Prištini traju tenzije i protesti simpatizera OVK.

Demokratski savez Kosova, koji je prvobitno imao dogovor sa Samoopredeljenjem o izboru predsednika, u tim trenucima nije imao nikakvu ulogu.

Da li je dogovor o pitanju izbora predsednika mogao biti postignut bez osuđujuće presude u Hagu i zahteva DPK za ismene zakona i ko je „dobitnik“, a ko „gubitnik“ političkih kombinacija u Prištini?

Sagovornici Kosovo onlajna odgovaraju da je Kurti, usled protesta koji su poslednjih dana eskalirali napadima na zgradu skupštine, policiju, ali i poslanike, pristao na kompromis koji mu se, zapravo, i najviše isplatio, jer je dobio predsednicu koja mu neće otežati posao u naredne četiri godine sigurnog mandata.

Po pitanju DPK, njihova mišljenja su podeljena. Dok jedni misle da je usvajanje izmena zakona „plus“ za tu partiju, drugi, na osnovu kritika iz EU, smatraju da tim amandmanima stranka neće dobiti mnogo.

U jedno su ipak sigurni, najveći „gubitnik“ procesa je DSK, koji nije dobio ništa.

DPK nadigrana

Saradnik nevladine organizacije Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka smatra da je Samoopredeljenje nadigralo Demokratsku partiju Kosova.

Šljuka je za Kosovo onlajn kazao da se tek nakon presude liderima nekadašnje OVK u Hagu 16. septembra za DPK stvorila situacija u kojoj je mogla da „trguje“. 

„Oni su hteli da proguraju izmene Zakona o Specijalizovanim većima i Kurti je tu video šansu, da istrguje sa DPK u kontekstu glasanja za izbor predsednika, što se na kraju i desilo“, rekao je Šljuka.

Prema njegovim rečima, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija je iz čitave situacije izašlo kao pobednik.

„Verovalo se da će se ići na nove izbore, međutim, čini mi se da sa predsednicom koja je, rekao bih, na liniji Samoopredeljenja, neće biti mnogo problema, da njima više odgovara ova situacija i da sada konačno imaju formirane sve institucije i da mogu nesmetano da vladaju naredne četiri godine ukoliko to budu želeli, odnosno ukoliko se ne dese neke nepredviđene okolnosti“, kaže naš sagovornik.

Kako je dodao, DPK je u ovoj situaciji nadigran, iako se govorilo da je naterao Kurtija „na povlačenje“.

„Ja nisam tog mišljenja, videli smo da se Evropska unija oglasila, a i ono što zdravorazumski možemo da kažemo jeste da su te izmene zakona koje su oni istrgovali zapravo suštinski neustavne. Evropska unija je rekla da su one u suprotnosti sa evropskim putem Kosova, i ne znam kako mogu da zažive u praksi. Tako da mislim da su oni istrgovali nečim što suštinski ne može da se realizuje, a Kurti je dobio mogućnost da formira sve institucije, i to sa kandidatom koji njemu odgovara“, izjavio je Šljuka.

Mišljenja je i da je najveći gubitnik DSK.
 
„Oni su pre par meseci imali situaciju, ne sličnu kao DPK, možda čak i bolju u smislu da su direktno učestvovali u izboru predsednika, odnosno mogli su čak i da istrguju time da postanu i deo vlade, pričalo se o nekim ministarskim mestima. Tada, zbog raskola u DSK, nije došlo do toga. Oni kasnije u ovoj kombinatorici uopšte nisu bili uključeni. Oni su totalno derogirali svoju poziciju, jer su pre par meseci bili u situaciji gde ih je opozicija videla kao nekoga ko ruši opoziciono jedinstvo“, rekao je Šljuka.

Kako je rekao, i tokom sednice 6. oktobra videli su se prisni odnosi lidera Samoopredeljenja, DPK i Alijanse, dok su lideri DSK ostali po strani.

„Dakle, verujem da je Samopredeljenje pobednik cele ove situacije, a da su sve opozicione partije gubitnici, zato što je Kurti sada u poziciji da četiri godine vlada, da ne bude novih izbora, a pitanje je kakva će opozicija biti za četiri godine“, naveo je Šljuka.

Kurti „spasilac“

Direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković smatra da je dogovor Samoopredeljenja i DPK o izboru predsednika postignut u poslednjem trenutku, jer je Kurti, u trenutku tenzija i protesta simpatizera OVK, bio primoran na kompromis.

„Mislim da to jeste dogovor postignut u poslednjem trenutku, koji je u trenutku tenzije i protesta, primorao Kurtija da izvaga opcije i da, u neku ruku, prizna poraz prihvatajući kompromisno rešenje za predsednika, ali i jer je on procenio da mu novi parlamentarni izbori ne idu u prilog. Pitanje je da li bi on mogao da ponovi uspeh“, kazao je Pavković za Kosovo onlajn.

Sa druge strane, kaže Pavković, novi parlamentarni izbori nisu išli na ruku ni opozicionim strankama.

„Dakle, iako su pregovori postojali tokom celog septembra, konačni dogovor oko predsednika je verovatno došao u poslednjim trenucima“, smatra naš sagovornik.

Kako navodi, iako u paketu sa izborom predsednika, usvajanje izmena Zakona o Specijalizovanim većima Kosova je „plus“ za DPK.

„Ono što je dobijeno dogovorom je izmena Zakona o Specijalizovanim većima Kosova. To je bio jedan od uslova, to je išlo kao paket za izbor predsednika. Ono što je dobio Hamza i njegova stranka jeste da su oni predstavljeni kao neko ko je predložio taj zakon, neko ko je dobio kredit za usvajanje zakona, iako je to bilo u paketu sa predsednikom i u saradnji sa Samopredeljenjem. To je potencijalno plus za njih kod birača Kosova, a kako će se to dalje pokazati na njihov rejting, pokazaće dinamika“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Kurti je iz pregovora izašao kao „spasilac“ koji je izveo Kosovo iz jedne političke krize, ali da ipak nije uspeo da nametne svog kandidata za predsednika.

„On je čekao do poslednjih trenutaka i pokušavao je da nametne svog kandidata. Uz to treba dodati da se politička dinamika na Kosovu promenila sa protestima. Imali smo 10-15 dana konstantnih protesta, što je vrlo negativno uticalo na Kurtija i na njegov rejting. On je bio primoran time da rizikuje nove izbore i ode u jednu veliku neizvesnost ili napravi kompromis i izabere predsednika i usvoji izmene zakona“, izjavio je Pavković.

Sluh za kompromis?

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju rekao je da je izbor predsednice Justine Široke Pulje dobra vest, nakon što, kako je kazao, političke partije gotovo tri godine nisu pokazivale zrelost u vođenja računa o interesima građana Kosova.

Baraljiju je za Kosovo onlajn izjavio da su za to vreme stranke vodile računa samo o partijskim interesima.

„To je zbog toga jer je nedostajala interkomunikacija. Ali, desila se odluka Specijalnog suda u Hagu i onda se DPK interesovala za izmene zakona, to je stavila u prvi plan i oni su, izgleda, želeli da se ide čak i na izbore zbog toga. Zatim je, svako na svoj način, taktizirao, i tako, kao da su jedan na jednom kontinentu, drugi na drugom, komunicirali“, rekao je Baraljiju. 

Kako je kazao, takav način nije doličan, te da bi političari trebalo da imaju sluha za kompromis.

„Pogotovo sluha za interese građana koji su glasali za njih. Toga nije bilo, ali na kraju mislim da je izbor predsednice dobra vest za sve, ne samo za građane Kosova, nego i za stabilnost Balkana, zbog toga što je ta odiseja trajala dve i po, tri godine, a novim ciklusima izbora samo bi se obnovilo ono što je bilo ranije“, kazao je naš sagovornik.

Baraljiju smatra da političke partije moraju da imaju sluha za interese građana i da, u skladu sa tim, postižu dogovore, jer se to, kaže on, pokazalo neophodnim.