KO je KO - Justina Široka Pulja: Akademik sa rezervama prema Specijalnom sudu

Premijer Kosova Aljbin Kurti predložio je za predsednicu Kosova Justinu Široku Pulju, akademika, bivšu ministarku i prvu ženu na čelu Akademije nauka i umetnosti Kosova, koja je, posle presude bivšim liderima OVK, izrazila rezerve prema Specijalizovanim većima.

Justina Široka Pulja je rođena 1953. godine u Prištini. Osnovnu i srednju školu završila je u tom gradu, gde je i diplomirala na Ekonomskom fakultetu.

Postdiplomske studije iz oblasti teorije i politike ekonomskog razvoja završila je na Fakultetu ekonomskih nauka u Zagrebu 1984. godine. Doktorirala je na Univerzitetu u Prištini, a tema njene doktorske disertacije bila je „Demografske investicije i ekonomski razvoj Kosova“. Na postdoktorska usavršavanja išla je u Ameriku i Austriju.

Nakon rata angažovala se u civilnom društvu, u oblastima osnaživanja žena, rodne ravnopravnosti, razvoja poslovanja i preduzetništva, prenosi Ekonomija onlajn.

Posle završenih studija, bila je zaposlena u Narodnoj banci Kosova, a zatim na Ekonomskom fakultetu. Bila je član i predsedavala mnogim odborima nevladinih organizacija. Bila je ministarka energetike i rudarstva u Vladi Kosova (2008-2011) i poslanica u Skupštini Kosova (2011-2014).

Za dopisnog člana Akademije izabrana je 2016. godine. Od 2018. godine bila je sekretar Sekcije društvenih nauka i član predsedništva Akademije. Za redovnog člana Akademije nauka i umetnosti izabrana je 2020. godine.

Krajem prošle godine, izabrana je za predsednika Akademije nauka i umetnosti i time postala prva žena na toj poziciji.

Stav prema OVK

Nakon presude četvorici bivših lidera OVK, Široka Pulja izrazila je rezerve prema Specijalizovanim većima Kosova, rekavši da se kritike na račun Specijalizovanih veća iznose zbog uverenja da pravda treba da bude jednaka i nepristrasna, prenosi Koha.

„Nedavna odluka protiv četvorice bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova obavezuje nas da se ne osvrnemo samo na sudsku presudu, već i na samu prirodu, mandat i način funkcionisanja Specijalizovanih veća. Naš kritički stav prema ovom sudu proizlazi iz uverenja da pravda, da bi bila kredibilna i održiva, mora da bude shvaćena kao jednaka, inkluzivna i nepristrasna. Svaki mehanizam pravde koji se bavi osetljivim istorijskim periodima mora posebno voditi računa da ne stvori utisak selektivne pravde ili nejednakog tretmana žrtava i počinilaca. Poštovanje zakona i pravnih procedura ne isključuje pravo na institucionalnu kritiku. Naprotiv, u demokratskom društvu legitimnost pravosudnih institucija jača se upravo kroz transparentnost, odgovornost i argumentovanu javnu debatu“, napisala je ona.

Navela je i da OVK predstavlja deo ključnog poglavlja istorije Kosova i da krivični postupci protiv pojedinaca ne bi trebalo da se pretvore u opštu presudu jednom pokretu.

„Oslobodilačka vojska Kosova deo je ključnog poglavlja naše istorije. Krivični postupci protiv pojedinaca ne bi trebalo da se pretvore u opštu presudu jednom pokretu, istorijskom periodu ili težnji jednog naroda za slobodom. Stoga, uz poštovanje svačijeg prava na pravičan postupak i sva raspoloživa pravna sredstva, izražavamo duboke rezerve prema načinu na koji je ovaj sud osmišljen i kako je percipiran, kao i prema posledicama koje može imati na istorijsko sećanje, poverenje javnosti i osećaj pravde“, dodala je Široka Pulja.

Navela je i da je Akademija nauka i umetnosti Kosova spremna da pomogne u procesima istraživanja, istrage i tumačenja podataka i činjenica u vezi sa ratom na Kosovu.