Prioriteti predsednice Kosova: Šta može, a šta bi Široka Pulja morala da uradi u ovom mandatu?

Izborom Justine Široke Pulje za predsednicu okončana je višemesečna institucionalna kriza na Kosovu. Na funkciji tek nepunih nedelju dana, nova predsednica bi, prema ocenama prištinskih analitičara, trebalo da čuva ustavnost u funkcionisanju institucija i radi na jačanju odnosa sa međunarodnim partnerima. U Beogradu je, ipak, poznavaoci prilika ne vide kao figuru koja bi mogla da popravi međunarodni ugled Kosova, ali bi na unutrašnjem planu možda mogla da pokrene dijalog među etničkim zajednicama.

Piše Katarina Saičić

Ime Justine Široke Pulje, predsednice Akademije nauka i umetnosti Kosova, pojavilo se u samom finišu ustavnog roka za izbor predsednice Kosova. Kao „kec iz rukava“ premijera Aljbina Kurtija, dobila je podršku 81 poslanika, u dogovoru o usvajanju izmena Zakona o Specijalizovanim većima i, na iznenađenje mnogih, postala treća žena na funkciji predsednika.

Analitičari je opisuju kao ličnost koja ujedinjuje, a bivša potpredsednica Vlade Kosova Edita Tahiri pozvala ju je da pokaže integritet i ne bude „Kurtijev notar“, poput Vjose Osmani.

Iako funkcija predsednika nosi uglavnom ceremonijalni karakter, javnost i analitičari njene prve dane vide kao faktor stabilizacije. Njeno dugogodišnje akademsko iskustvo i raniji ministarski staž uzimaju se kao ključni aduti za smirivanje duboke polarizacije u društvu.

Poštovanje Ustava

Diplomata Albert Prenkaj izjavio je da Široka Pulja, pre svega, mora da garantuje poštovanje Ustava i funkcionisanje institucija u skladu sa njihovim ustavnim nadležnostima.

„Predsednica je garant Ustava i ustavnosti. Dakle, to je prioritet nad svim prioritetima jednog predsednika, u skladu sa Ustavom. Predsednica treba da nastoji da, bez kompromisa, očuva ustavnost u funkcionisanju svih institucija Kosova. To je glavni prioritet“, rekao je Prenkaj.

Uz to, navodi da Široka Pulja može da ima poseban značaj i u spoljnoj politici i da može da doprinese intenziviranju komunikacije sa međunarodnim partnerima.

„Osoba sa kredibilitetom i integritetom, kakva je, veruje se, Justina Široka Pulja, može da vrati Kosovo na međunarodnu scenu, budući da je Kosovo sada izolovano u pogledu komunikacije sa svetom. Postoji neka vrsta izolacije, ili imamo potpuno pasivnu spoljnu politiku. U tom smislu, ona može biti važna ličnost, uprkos činjenici da imamo ministra spoljnih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova. U trenutku u kojem se Kosovo nalazi, smatram da predsednica ima posebnu ulogu“, rekao je Prenkaj.

Pored toga, Prenkaj novu predsednicu vidi kao ličnost koja može da okupi stručnjake za pitanja u vezi sa sudskim postupcima protiv bivših vođa OVK.

On smatra da bi jedan od prvih koraka trebalo da bude i zvanična komunikacija sa Briselom i Hagom o pitanjima koja se odnose na međunarodne sporazume i Specijalizovana veća.

„Međutim, ono što je važno i što smo videli tokom proteklih 20 dana jeste da predsednica postane centralna figura oko koje će se okupiti stručnjaci koji će imati važnu državnu ulogu u odbrani, odnosno dokazivanju nevinosti vođa OVK i bivših najviših državnih zvaničnika – predsednika, predsednika skupštine i poslanika. Izmene zakona koje su usvojene, trebalo bi da dovedu do izmene postojećeg međunarodnog sporazuma“, rekao je Prenkaj.

Koordinacija sa Skupštinom i Vladom

Profesor međunarodnih odnosa Dritero Arifi kazao je da bi između predsednice, Vlade i Skupštine Kosova trebalo da postoji bolja koordinacija, jer institucije, kaže, treba da imaju zajednički pristup, posebno u spoljnoj politici, kako bi Kosovo pred međunarodnim partnerima nastupalo jedinstvenim stavom.

Arifi je ponovio da je važno pitanje Specijalizovanih veća, naročito nakon usvajanja izmena zakona koji se odnosi na tu instituciju i da bi trebalo formirati radnu grupu koja bi koordinisala i pratila razvoj događaja nakon prvostepenih osuđujućih presuda četvorici vođa OVK.

„Trebalo bi da predsednica deluje drugačijom dinamikom. Potrebno je uspostaviti čvršću vezu saradnje između predsednice, Vlade i Skupštine, ali i političkih stranaka. Svakako, zbog hitnosti pitanja Specijalnog suda, već danas bi trebalo zatražiti pokretanje inicijative za formiranje radne grupe. Ko će je predvoditi? Predsednica bi trebalo da drži kormilo zajedno sa ministrom spoljnih poslova, odnosno da deluju usklađeno“, rekao je Arifi za Kosovo pres.

Prema njegovim rečima, po tom pitanju ne sme biti neslaganja.

Izvršni Direktor Američkog centra za borbu protiv terorizma i ekstremizma Arijanit Šehu, smatra da Široka Pulja treba da se usredsredi na jačanje strateškog partnerstva sa SAD i ubrzanje evropskih integracija, ali i da doprinese političkom i društvenom ujedinjenju, prevazilaženju podela, uključivanju svih političkih aktera u dijalog, kao i da zaustavi odlazak mladih.

Bez uticaja na imidž Kosova

Sa druge strane, karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra Široka Pulja prevashodno može da deluje na unutrašnjoj sceni i da ne može da popravi ugled Kosova u međunarodnim okvirima.

„Svojevremeno je Vjosa Osmani bila dosta suverena na spojnom planu i sve što je Kosovo moglo da postigne ili što je moglo da amortizuje vezano na odnose sa velikim silama ili sa svojim saveznicima, bilo je zahvaljujući njoj. Situacija, kad je reč o položaju Kosova, je nepovoljnija nego ranije zbog politike Aljbina Kurtija i njegovog sukoba sa američkom administracijom, koja nema razumevanja za njegovu politiku. U tom smislu mislim da nova predsednica ne može ništa posebno da učini. Ona nema ni tog iskustva u međunarodnim odnosima, niti tu vrstu ugleda, ali ni dinamike koje je imala Osmani. Tako da će njena prvorazredna uloga biti na unutrašnjoj sceni“, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.

Prema njegovom mišljenju, glavni doprinos Široke Pulje je to što je presekla politički čvor u poslednjem trenutku i omogućila da Kurtijeva vlada profunkcioniše. 

„Vidimo po reakcijama stranog faktora da je njima to bitno, pogotovo zemljama koje podržavaju kosovsku nezavisnost, zato što je to jedan od argumenta da taj sistem funkcioniše, da ima elemente demokratskog sistema sa institucijama. Ostaje Kurti sa njegovom politikom koja se očigledno ne menja i koja će i nadalje imati podršku tih centara moći koji podržavaju kosovsku nezavisnost i insistiraju na potvrdi te državnosti i na pritisku prema Srbiji“, naveo je Milivojević.

Široka Pulja je prvog dana na dužnosti odala poštu osnivaču OVK Ademu Jašariju u Prekazu, da bi potom posetila grobove Ibrahima Rugove i Adema Demaćija.

Srpsku zajednicu, kao ni druge nevećinske zajednice u prvom i, do sada jedinom obraćanju, pred poslanicima u parlamentu, nije spominjala.

Ipak, s obzirom na njenu akademsku biografiju, predsednik Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenjuje da Široka Pulja može da ima značajnu ulogu, jer „Kosovo vapi za osobom koja može uspostaviti dijalog između etničkih zajednica“. Smatra da bi ona bi mogla da pokrene uspostavljanje dijaloga među etničkim zajednicama.

Mijačić je podsetio da je Vjosa Osmani u jednoj od svojih izjava rekla da su Srbi počinili holokaust.

„Nakon toga više nije postojala mogućnost da Srbi i Albanci sede zajedno. Videćemo da li će Široka Pulja da napravi istu grešku. Iskreno se nadam da neće“, kazao je Mijačić.