Dve godine od uvođenja EU sankcija Kosovu: Ko trpi štetu i da li je bilo efekta?

Kaznene mere koje je Evropska unija uvela Kosovu pre dve godine, prema ocenama ekonomista, proizvele su velike gubitke zbog blokade mnogih projekata. To, ipak, nije uticalo na kosovsku vlast da promeni pristup severu. Umesto deeskalacije koju je Brisel zahtevao, tokom dve godine desilo se suprotno - niz novih jednostranih akcija, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna i konstatuju da deo sankcija koji je podrazumevao suspendovanje bilateralnih susreta i učešće Kosova događajima na visokom nivou zapravo nije ni primenjen.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Vlasti u Prištini o kaznenim merama EU obaveštene su 28. juna 2023. godine. Dve godine kasnije Kosovo je, moglo bi se reći, u režimu postepenog ukidanja sankcija uz „nadziranje“.

Naime, tokom posete Kosovu u maju Kaja Kalas, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku istakla je da EU postepeno ukida mere Kosovu i da je za potpuno ukidanje uslov deeskalacija situacije na severu.

„Zatvaranje institucija potkopava napore ka deeskalaciji“, rekla je Kalas, što se odnosilo na akcije zatvaranja institucija na severu Kosova koje podržava Srbija, a koje nisu obustavljene ni posle ove poruke visoke predstavnice EU.

Slično je glasila poruka i kada je prethodna evropska administracija uvodila sankcije u junu 2023. godine: „Očekujemo da Kosovo deluje na deeskalatorni način“. 

Tada su izdiktirani i konkretni zadaci: da se odmah obustave policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova, da gradonačelnici izabrani na izborima koje su Srbi bojkotovali privremeno obavljaju dužnosti u prostorijama koje nisu opštinske zgrade i da prevremeni izbori u sve četiri opštine na severu budu raspisani što je pre moguće.

„Kosovo neće biti pozivano na događaje na visokom nivou, bilateralne posete biće suspendovane, osim onih koje su usmerene na rešavanje krize na severu u okviru dijaloga uz podršku EU. Na čekanje je stavljeno programiranje IPA (Instrument za pretpristupnu pomoć) za 2024. godinu“, objašnjeno je tada iz EU.

Kada se podvuče crta, kome su sankcije naštetile i da li su rezultirale onim što je EU očekivala?

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka kaže za Kosovo onlajn da EU zasigurno nije postigla ono što je želela. 

„Uvodeći sankcije Kosovu Evropska unija htela je da pošalje poruku da Vlada Kosova treba da prestane sa unilateralnim akcijama i da treba da nastupi deeskalacija, ali se tokom dve godine dogodilo suprotno - mnogo novih unilateralnih akcija i novih eskalacija na terenu. Kada vidimo da se govori o ukidanju mera i da su na to kosovski zvaničnici tokom ove dve godine pozivali više puta, mi to shvatamo kao farsu, s obzirom da vidimo da se na terenu situacija pogoršava iz dana u dan i da deeskalacija nije nastupila“, navodi Šljuka. 

Zaključuje da je EU ušla u ćorsokak sa kaznenim merama jer unutar EU nema konsenzusa za njihovo ukidanje, a situacija na terenu se ne popravlja.

Prema njegovoj oceni, zbog kaznenih mera EU najviše pate građani Kosova. 

„Priča se o stotinama miliona evra koji su izgubljeni iz različitih fondova EU tokom trajanja ovih mera. Međutim, rekao bih da građani ne vide konekciju između Kurtijeve politike koja je dovela do mera i između pogoršanja životnog standarda koji je nastupio. Ne vidi se da su mere direktno uticale na pogoršanje standarda, već se to verovatno percipira kao generalno loša ekonomska situacija u svetu“, navodi Šljuka.

Dodaje da su mere naštetile u određenom smislu i Aljbinu Kurtiju, koji je predvodio kosovsku vladu, a sada je u tehničkom mandatu, s obzirom da je na izborima u februaru imao pad podrške u odnosu na izbore 2021. godine, mada, napominje, to nije jedini faktor koji je uticao na smanjenje podrške. 

„Problem je u tome što građani i dalje ne vide koliko je politika Aljbina Kurtija destruktivna po same građane Kosova i tu mislim pre svega na kosovske Albance koji čine većinu njegove podrške. Kosovski Srbi su to videli i osetili više puta i oni znaju da ta politika nije dobra za njih, ali Albanci to i dalje ne vide. Videćemo da li će oni, sa produženjem mera pod kojima Kosovo gubi sve više i više, na novim izborima to shvatiti i kazniti Kurtija ili će i dalje biti obmanuti nacionalizmom koji on prodaje umesto boljeg socioekonomskog standarda ljudi“, ističe naš sagovornik. 

Mere uvedene Kosovu, kako konstatuje, u mnogim slučajevima članice EU nisu poštovale jer su se i pored  zabrane sastanaka na visokom nivou neki predstavnici članica EU sastajali sa kosovskim zvaničnicima. 

„One nisu od početka tretirane ozbiljno, već se negde na pola, dakle pre godinu dana, već pričalo o njihovom ukidanju. Bivši visoki predstavnik EU Đuzep Borelj je preporučio ukidanje tih mera pre nego što je otišao sa dužnosti. Ali, unutar EU nema konsenzusa da se mere ukinu i videćemo sad kako će se izaći iz tog začaranog kruga gde Kurti, bar dok traje ova vlada, neće da popusti, a s druge strane EU nema mehanizam da mere ukine“, kaže Šljuka.

Sankcije EU, prema oceni bivše ambasadorke i članice Foruma za međunarodne odnose Branke Latinović, više su imale efekta na polju suspenzije pregovora EU sa Prištinom oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i kada je reč o  finansijskim projektima, dok se politički deo ovih mera, kaže, nije osetio.

Od uvođenja mera EU, kako je navela Latinović za Kosovo onlajn, nije bilo nikakvih razgovora niti zasedanja komisija oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i obustavljeni su projekti koji je trebalo da budu finansirani, pri čemu je Kosovo veliki korisnik evropskih fondova po različitim osnovama. 

„Taj deo se sigurno osetio, s obzirom da su to projekti koji se odnose na rehabilitaciju puteva, železnica, grejanja, kanalizacione mreže i slično. U kom obimu, to su već podaci koje ne možemo da znamo. Na drugoj strani, političke sankcije koje su podrazumevale da se predstavnici Kosova ne pozivaju na visoke skupove nisu imale nikakvog efekta, s obzirom da je nastavljeno pozivanje predstavnika iz Prištine na sve visoke skupove koji su održani u okviru regionalnih procesa, izuzev u Ukrajini, odnosno Odesi, ali to je bila odluka ukrajinskih vlasti, koja uzgred nije članica Evropske unije, ali je to imao odgovarajuću poruku i efekat“, kaže Latinović.

Razlog zbog kog kosovski premijer nije bio na poslednjim skupovima, kako kaže, verovatno je bio taj što je vlada u Prištini u stvari tehnička.

Osvrćući se na izjavu Kalas o postepenom ukidanju sankcija, Latinović ukazuje i na jednu specifičnost ovog procesa.

„Vrlo je interesantno obrazloženje koje je Kaja Kalas dala tokom boravka u Prištini zbog čega Evropska unija uvodi postepeno ukidanja sankcija jer to nisu razlozi zbog kojih su one uvedene. To je jedna vrsta nagrade i priznanja prištinskim vlastima za izbore koje su održali, a koji su protekli na miran način i u vezi sa ispunjavanjem standarda, što znači da suspenzija počinje zbog jedne sasvim druge priče“, ističe Latinović.

S druge strane, kako konstatuje, jeste naglašeno da vlasti u Prištini moraju da ulože dodatni napor da ne dođe do dalje eskalacije na severu i da sve aktivnosti koje sprovode moraju da budu na način kako se od njih traži. 

„EU tu zadržava ucenjivački kapacitet da povlačenje sankcija može da bude zaustavljeno ukoliko se Priština ne ponaša onako kako EU od nje očekuje u vezi sa severom. Rekla bih da je to neka vrsta balansa, ali ne vidim ni da to ima nekog velikog efekta. Bilo bi jako dobro da dođe do sedanja za sto i rešavanja tih pitanja koje su goruća za srpsko stanovništvo na severu“, kaže naša sagovornica. 

Latinović veruje da će EU svakako pažljivo pratiti šta se dešava na severu i da ne znači da jednostrani potezi mogu da se povlače i dalje a da Priština ne bude ponovo kažnjena.

Govoreći o ekonomskim posledicama sankcija bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju kaže da je Kosovo faktički izgubilo više od 750 miliona evra. 

„Za jednu malu državu to je veliki novac“, naveo je Grdžaljiju.

Prema njegovim rečima Kosovo nije bilo uključeno u dosta aktivnosti od političkog i geostrateškog značaja za Evropu.

„Sama činjenica da su Crna Gora i Albanija napravile tako krupne korake ka integracijama, a da je Kosovo na nultoj tački, dovoljan je odgovor ko gubi i koliko su sankcije bile štetne za Kosovo“, rekao je Grdžaljiju za Kosovo onlajn.

Što se tiče postepenog ukidanja sankcija, kaže da o tome nema formalne odluke Saveta ministara EU. 

„Kalas je rekla da se sankcije postepeno ukidaju, ali ne postoji nijedna odluka. Te sankcije se ili ukidaju ili ne ukidaju. Dok ne dobijemo rešenje Saveta ministara da su ukinute, to su samo političke priče koje na neki način imaju ulogu utehe, a ne suštinski korak da se te mere ukinu“, naglašava Grdžaljiu.