MMF: Dublja integracija Zapadnog Balkana sa EU mogla bi da poveća BDP po stanovniku i do 15 odsto

Dublja ekonomska integracija Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom mogla bi dugoročno da poveća BDP po stanovniku regiona u rasponu od osam do 15 odsto, procenjuje stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski.

U radnom dokumentu koji je MMF objavio prošle nedelje, Ratnovski je izdvojio tri ključne oblasti za produbljivanje ekonomske integracije EU sa Srbijom, Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom i pre njihovog pristupanja Uniji, a to su tržište robe, logistika i usluge, prenosi Sinjuz.

Kada je reč o tržištu robe, gotovo potpuno ukidanje carina u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između zemalja Zapadnog Balkana i EU predstavlja čvrstu osnovu za dublju integraciju tržišta. Ratnovski smatra da bi smanjenje preostalih necarinskih barijera za industrijsku robu, uključujući procenu usaglašenosti, poštovanje pravila o poreklu robe i carinske procedure, smanjilo troškove trgovine i povećalo učešće kompanija iz regiona u evropskim lancima vrednosti.

Dublja integracija u oblasti logistike podrazumeva rešavanje problema zadržavanja na granicama, olakšavanje mobilnosti vozača kamiona u okviru Sistema ulaska i izlaska EU (EES), kao i integraciju transportnog tržišta.

Integracija tržišta usluga i dalje je ograničena regulatornim preprekama, ograničenjima prekograničnog pružanja usluga i nepriznavanjem stručnih i digitalnih kvalifikacija.

Ratnovski je naveo da bi smanjenje prepreka trgovini između EU i Zapadnog Balkana značajno povećalo izvoz regiona. Smanjenje merljivih trgovinskih barijera za osam do 14 odsto moglo bi da poveća izvoz robe iz regiona u EU za 15 do 40 odsto u srednjem roku, što bi predstavljalo dodatnih pet do 14 milijardi evra godišnje, odnosno oko tri do osam odsto regionalnog BDP.

Dugoročno, izvoz bi mogao da poraste za 40 do 70 odsto, što bi donelo dodatnih 14 do 25 milijardi evra godišnje, odnosno osam do 14 odsto regionalnog BDP.

U izveštaju se upozorava da rast izvoza ne treba direktno poistovećivati sa rastom BDP-a, jer bi istovremeno došlo i do povećanja uvoza poluproizvoda. Ipak, dublja integracija u evropske proizvodne lance mogla bi da poveća produktivnost zahvaljujući većoj specijalizaciji, investicijama, transferu tehnologija, konkurenciji i razmeni znanja.

U analizi se procenjuje da bi dublja integracija sa EU mogla da poveća učešće Zapadnog Balkana u globalnim lancima vrednosti za šest do 10 procentnih poena, što bi potencijalno dovelo do dugoročnog rasta BDP po stanovniku za sedam do 12 odsto.

Ukoliko se uzmu u obzir i dodatne koristi od integracije u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i usluga, procenjeni ukupni dugoročni uticaj na BDP mogao bi da poraste sa sedam do 12 odsto, koliko se očekuje od mera u oblasti industrijske robe i logistike, na raspon od osam do 15 odsto.

To bi i dalje bilo manje od procenjenog povećanja BDP po stanovniku za 30 do 35 odsto, koje bi moglo da proistekne iz punopravnog članstva u EU, naveo je Ratnovski. Preostale koristi povezane su sa institucionalnim približavanjem, mobilnošću radne snage, finansiranjem iz fondova EU i punim pristupom jedinstvenom tržištu.

Integracija u proizvodne mreže koje funkcionišu po principu proizvodnje „tačno na vreme“ posebno je važna za Srbiju i Severnu Makedoniju, povezivanje u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, dok je unapređenje kopnenog transporta naročito značajno za Srbiju, Kosovo i Severnu Makedoniju, navodi se u dokumentu čije je zaključke preneo Sinjuz.