Politiko: EU će kandidatima ponuditi pristup jedinstvenom tržištu uz uslov poštovanja demokratskih standarda

Evropska unija planira da zemljama kandidatima ponudi postepenu integraciju u jedinstveno tržište i pristup evropskim programima i fondovima, ali bi ekonomske koristi mogle biti suspendovane ili ukinute ukoliko te zemlje nazaduju u oblasti demokratije i vladavine prava ili dele osetljive tehnologije sa državama koje EU smatra neprijateljskim, piše Politiko.

Prema nacrtu plana u koji je Politiko imao uvid, zemljama kandidatima, od kojih neke na članstvo čekaju decenijama, biće ponuđena dosad nezabeležena „postepena integracija“ u jedinstveno tržište, uključujući nesmetanu trgovinu i pristup istraživačkim programima dok budu trajali procesi njihovog pristupanja EU.

„Jedinstveno tržište je prvi prioritet za ekonomsku konvergenciju“, navodi se u pregledu koristi „pre proširenja“ koje bi bile ponuđene zemljama kandidatima.

„Ranija integracija otvorila bi mogućnosti za kompanije iz Unije, ojačala evropske lance vrednosti i smanjila strateške zavisnosti. Komisija će utvrditi gde potvrđeno usklađivanje propisa i kapacitet za njihovu primenu omogućavaju dublje učešće u istraživanju, inovacijama i industrijskoj saradnji, kao i širi pristup tržištu. Prioritet treba dati mogućnostima koje doprinose pripremama za pristupanje i ispunjavaju zajedničke ekonomske i strateške potrebe“, navodi se u tekstu plana.

Plan, čiju izradu nadgleda Aleksandar Adam, jedan od glavnih savetnika predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i bivši savetnik francuskog predsednika Emanuela Makrona, trebalo bi da značajno promeni pristup EU zemljama u svom susedstvu. Trenutno su gotovo sve ekonomske koristi bliže saradnje rezervisane za članice, dok se Uniji nijedna nova država nije pridružila od Hrvatske 2013. godine.

U okviru paketa mera koji priprema Adam, Ukrajini, Moldaviji, Albaniji i Crnoj Gori biće ponuđene „mape puta“ osmišljene da ubrzaju proces njihovog pristupanja u narednim godinama. Drugim zemljama, poput Severne Makedonije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske, proces pristupanja traje duže, uz, kako navodi Politiko, sve veći strah da će se udaljiti od EU ili približiti Rusiji ili Kini.

Prema planu Komisije, ekonomske koristi ponuđene zemljama kandidatima zavisiće od njihove podrške spoljnopolitičkim ciljevima EU, dok će pristup jedinstvenom tržištu zavisiti i od toga da li te zemlje dele ključne tehnologije sa neprijateljskim državama i trgovinskim konkurentima.

„Kako se industrijska i tržišna integracija produbljuju, učešće u osetljivim sektorima mora biti praćeno saradnjom u oblasti kontrole investicija, izvozne kontrole, sprovođenja sankcija i zaštite osetljivih tehnologija“, navodi se u dokumentu.

„Procene pristupa treba da uzmu u obzir stratešku usklađenost, kritične zavisnosti i sposobnost upravljanja rizicima po infrastrukturu i lance snabdevanja. Tamo gde ti uslovi nisu ispunjeni, obim učešća treba prilagoditi u skladu sa odgovarajućim instrumentom.“

Među oblastima za koje se razmatra bliža saradnja su poluprovodnici, kvantne tehnologije, biotehnologija, veštačka inteligencija i svemirske tehnologije.

Fon der Lajen je ove nedelje na turneji po Zapadnom Balkanu. Posle današnjih razgovora u Albaniji, posetiće i Kosovo i Severnu Makedoniju, koje prema novom planu neće dobiti ubrzani put ka članstvu u EU, a tokom posete trebalo bi da zatraži i ekonomske koristi od bližeg usklađivanja sa Unijom.

„Postepena integracija mora biti opipljiva za naše građane i kompanije“, rekao je za Politiko premijer Kosova Aljbin Kurti.

„Želimo veći pristup jedinstvenom tržištu EU, evropskom finansiranju i finansijskim programima, kao i zajedničkim programima u oblastima poput energetike, digitalizacije, istraživanja, obrazovanja i infrastrukture“, dodao je Kurti.

„Podržavamo postepenu integraciju, ali ona mora biti put ka punopravnom članstvu u EU, a ne paralelan proces ili njegova zamena. Kosovo je spremno da učini svoj deo“, rekao je Kurti.

Prema planu Aleksandra Adama, krajnji cilj zemalja kandidata trebalo bi da bude punopravno članstvo u EU.

„Pristupanje, međutim, zahteva vreme: zemlje kandidati moraju da prođu rigorozan proces zasnovan na zaslugama i sprovedu dalekosežne i trajne reforme“, navodi se u dokumentu, uz preporuku da to vreme treba u potpunosti strateški iskoristiti kako bi se Unija pripremila za veće članstvo i produbila postepenu integraciju u oblastima od zajedničkog interesa.

Međutim, koristi će zavisiti od toga da li zemlje ispune svoje obaveze.

„Tamo gde te obaveze nisu ispunjene, učešće mora ostati reverzibilno. Pristup treba suspendovati ili povući tamo gde je to opravdano“, upozorava se u predlogu.

Adamov pregled, koji bi trebalo da bude predstavljen najvišim zvaničnicima 6. oktobra, nakon povratka Fon der Lajen sa turneje po Zapadnom Balkanu, predložiće nove uslove za države koje pristupaju Uniji kako bi se osiguralo da ne dođe do nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.

U dokumentu se zaključuje da bi Unija mogla da promeni svoja pravila kako bi bila manje podložna odlukama pojedinačnih članica, bez ponovnog otvaranja osnovnih odredbi prava EU, što bi potencijalno moglo da pokrene nacionalne referendume širom Unije.

Među opcijama koje se razmatraju je i mogućnost da se veći broj odluka donosi kvalifikovanom većinom država članica.

„Glasanje kvalifikovanom većinom već je opšte pravilo prema Ugovorima, ali jednoglasnost i dalje postoji u nekoliko strateški važnih oblasti. Kako broj članica raste, rizik od kašnjenja ili blokade verovatno će se povećavati“, navodi se u dokumentu.

Od lidera širom EU očekuje se da se izjasne o tome kako nove članice treba uključiti u Uniju i šta ponuditi zemljama koje još čekaju na članstvo, tokom dvodnevnog samita u Briselu od 15. oktobra.

Kosovo onlajn je u više navrata pisao o predlozima za izmenu modela pridruživanja novih članica.

Sagovornici su u nedavnoj analizi te teme procenili da bi takva mera odgovarala Srbiji u kontekstu ubrzanja evrointegracija i lakšeg otvaranja klastera bez blokada, ali da bi sa druge strane, mogla da oslabi zaštitu koju Beograd ima od strane pet zemalja koje ne priznaju Kosovo.

Prema analizi iz juna ove godine, podrška država članica EU francusko-nemačkom planu postepene integracije zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije raste, a sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da su bezbednosni izazovi i veće jedinstvo unutar Unije podstakli razgovore o novom modelu proširenja. Istovremeno upozoravaju da ostaje otvoreno pitanje da li će takav koncept dobiti dovoljnu podršku unutar EU i kako bi bio sproveden u praksi.