Hoće li Otvoreni Balkan otvoriti novo poglavlje i kakvu ulogu može da ima Tramp?

Treći sajam Vinska vizija Otvorenog Balkana, otvoren juče u Beogradu, živopisan je podsetnik na gotovo otpisanu regionalnu inicijativu čiji su pokretači Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Političkih samita zvaničnika tri zemlje nema već dve godine, a sagovornici Kosovo onlajna iz Tirane, Skoplja i Beograda ne isključuju da bi Otvoreni Balkan mogao ponovo da stane na noge posle povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Trampova administracija u njegovom prvom predsedničkom mandatu imala je na oku ovaj projekat, pa se on našao i u tački 5 Vašingtonskog sporazuma, pod, u to vreme aktuelnim nazivom „Mini Šengen“, obavezujući i Kosovo da mu pristupi.

Na otvaranju sajma Vinska vizija premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski juče je rekao da ova inicijativa stvara mogućnosti koje povezuju naš region sa svetom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je Otvoreni Balkan postao simbol snažne regionalne saradnje i povezivanja Zapadnog Balkana, dok je premijer Albanije Edi Rama, koji se kao i prošle godine obratio video porukom, ocenio da je sajam Vinska vizija „lepa sadašnjica koju je stvorila inicijativa Otvoreni Balkan“.

Upravo je Rama bio taj koji je 2023. godine „povukao ručnu“ dajući dijagnozu da je Otvoreni Balkan završio svoju misiju i da glavni fokus treba da bude na Berlinskom procesu. 

Glavni urednik medijske platforme Tema iz Tirane Ili Pata, međutim, očekuje da će sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću doći do novih diskusija o aktiviranju inicijative Otvoreni Balkan sa ciljem uspostavljanja slobodne trgovine.

„Ponovno aktiviranje Otvorenog Balkana bilo bi u okviru trgovinskog rata SAD sa EU i Kinom, a možemo imati i povećanje američkih investicija u našem regionu koje utiču na privredni rast. Verujem da će biti novosti u ovom pravcu jer je jasno da skoro svaka vlada na Balkanu, izuzev premijera Kosova Aljbina Kurtija, ima dobre odnose sa Trampovim ljudima, a tu mislim na Beograd, Republiku Srpsku, Severnu Makedoniju i Tiranu“, izjavio je Pata za Kosovo onlajn.

Prema njegovom mišljenju, povratak Donalda Trampa u Belu kuću potpuno će promeniti scenario događaja, posebno na Balkanu, ali i šire.

„To se jasno videlo iz telefonskog razgovora koji je gospodin Tramp imao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i verujem da će Balkan ući u 'novu igru' zajedno sa drugim osetljivim oblastima sveta poput Bliskog istoka, Ukrajine ili američkih odnosa sa Rusijom. Nije slučajno što gospodin Vučić posle mnogo godina odlazi u Moskvu. Mislim da će se ponovo otvoriti pitanja sporazuma Kosova i Srbije o Gazivodama i ekonomske saradnje“, navodi Pata. 

Ako Otvoreni Balkan bude podržala nova administracija izabranog predsednika SAD Donalda Trampa, bivši ministar finansija Severne Makedonije i konsultant Svetske banke Kiril Minoski kaže da će se to pozitivno odraziti na sve zemlje u regionu jer je generalna koncepcija Evropske unije saradnja unutar pojedinih regiona.

„Severna Makedonija od ove inicijative može da ima samo koristi. Svaki oblik integracije nudi veće mogućnosti i građanima i privredi“, ističe Minoski. 

Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže za Kosovo onlajn da postoji mogućnost da će administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa na prostoru Balkana pokušati da sprovede inicijative fokusirane na ekonomiju i da bi to moglo da obuhvati, ne samo oživljavanje Otvorenog Balkana, nego i Vašingtonskog sporazuma. 

Ipak, kako ukazuje, to će zavisiti od više faktora, počev od toga da li će „osoba poput Ričarda Grenela zauzeti neko mesto koje je bitno za balkansku politiku nove administracije“, kao i od toga koliko će Trampova administracija želeti da se detaljno pozabavi balkanskim problemima.

„Ne bih stopostotno isključio mogućnost da Trampova administracija pokuša neke inicijative na Balkanu, zarad i sopstvene promocije. Tramp i Grenel su tokom prvog Trampovog mandata na neki način sebe promovisali kao lidere koji vole da sklapaju pragmatične dilove, naročito bolje i pragmatičnije dilove od Evrope koju su veoma često tretirali sa dozom prezira zbog neefikasnosti i prekomerne birokratičnosti. U tom pogledu, Trampov fokus na poslovanje i ekonomiju može čak da bude oživljen, ali ne samo kada je u pitanju Otvoreni Balkan, nego potencijalno i kada je u pitanju ponovna invokacija Vašingtonskog sporazuma gde bi čak i neke odredbe ovog sporazuma, poput onih koje se odnose na protok roba i usluga, možda mogle da se koriste kako bi se uklonile neke od ekonomskih blokada koje Kurtijeva vlada povremeno sprovodi protiv srpskih institucija i opština na severu Kosova“, kaže Vuksanović. 

Inače, u okviru Otvorenog Balkana potpisani su sporazumi koji omogućavaju da svaki građanin tri zemlje može da se zapošljava pod istim uslovima kao lokalni stanovnik, o povezivanju šema za elektronsku identifikaciju građana, saradnji u oblasti veterine, bezbednosti hrane i fitosanitarnoj oblasti, priznavanju akademskih kvalifikacija, saradnji u turizmu i kuluturi...

Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Aleksandar Radovanović ocenjuje za Kosovo onlajn da iako je inicijativa Otvoreni Balkan trenutno u drugom planu, da ona nije „penzionisana“ jer se sve što je dogovoreno u okviru nje sprovodi i živi, a privrednici od toga imaju koristi. 

„Ništa od toga neće biti prekinuto. Otvoreni Balkan svakako jeste sada u nekom drugom planu, ali on uvek može da se aktivira ako postoji potreba i ako postoji politička volja i interes“, kaže Radovanović.

On kaže da je kao rezultat sporazuma postignutih u okviru inicijative Otvoreni Balkan poslovanje privrednika dosta pojeftinilo i postalo efikasnije jer su uvozno-izvozne operacije olakšane, a kao posebno značajan izdvaja sporazum o radnim dozvolama.

„Danas bukvalno na klik možete da se zaposlite u Severnoj Makedoniji i Albaniji i taj benefit građani već koriste. Nekoliko hiljada njih je već apliciralo za radne dozvole u sve tri zemlje. Istakao bih i sporazum u oblasti prometa poljoprivrednih proizvoda. Tu smo značajno iskoračili kada je u pitanju regionalna integracija jer nešto što Cefta planira da pilotira od 2025. godine mi već dve, tri godine sprovodimo kroz Otvoreni Balkan kada su u pitanju Severna Makedonija, Srbija i Albanija. Jedni drugima priznajemo izveštaje akreditovanih laboratorija. To je dokaz da kada postoji politička volja, da i te kako može da se ubrza naš proces pristupanja Evropskoj uniji“, ističe Radovanović.

On objašnjava da je sve ono što je bilo na agendi Otvorenog Balkana, pretočeno kroz Berlinski proces i Plan rasta koji je Evropska unija ponudila regionu da bi se brže integrisao i da su sada sve snage usmerene u pravcu primene akcionog plana vezanog za Plan rasta, ali da sve to ne znači da je Otvoreni Balkan ugašen. 

Sajam „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ jedan je od primera koji to dokazuje, a Radovanović napominje da su ove godine premašeni svi rekordi u odnosu na prethodne dve i po broju izlagača kojih je više od 650 iz 38 zemalja, dok je inostranih kupaca više od 400 iz oko 45 zemalja. 

„Među njima su sve zemlje od Dalekog istoka, preko SAD, Ujedinjenog kraljevstva, Evrope, čak imamo i dosta afričkih zemalja. Ideja sajma je bila da zemlje našeg regiona imaju priliku da predstave svoja vina širokoj svetskoj sceni, da budemo postavljeni na mapu značajnih vinskih proizvođača koji rade vrlo kvalitetna vina i plasiraju ih u sve zemlje sveta. Ovo je zaista jedna dobra ideja koja u svojoj realizaciji ima efekte po privredu“, ističe Radovanović.

Izlagači na sajmu svedoče da je za njih inicijativa Otvoreni Balkan korisna jer, kako kažu, olakšava im poslovanje i saradnju, zbog čega se nadaju da će se proširiti, a i potrajati.