Kada Kosovo može da dobije novu Skupštinu i Vladu - šta kažu zakonski rokovi?

Iako zakoni i Ustav Kosova daju glavne smernice i rokove za konstituisanje Skupštine i Vlade, nekoliko koraka u ovom proceduralnom lancu nije vremenski omeđeno, zbog čega samo može da se nagađa kada će Kosovo dobiti novu Vladu posle izbora održanih 9. februara. Dve „najrastegljivije“ karike su, ukazuju analitičari, nepostojanje roka u kom moraju da budu proglašeni konačni rezultati izbora i u kom vremenskom periodu stranka koja je pobedila na izborima treba da predloži kandidata za predsednika parlamenta.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Dosadašnja praksa pokazala je da na vladu može da se čeka i pola godine. Tako su 2014. godine građani glasali 8. juna, a Skupština Kosova je Vladu izglasala tek 9. decembra.  

Prošlo je deset dana otkako su održani ovogodišnji, redovni parlamentarni izbori, a glasovi kandidata za poslanike prebrojani su na oko 80 odsto biračkih mesta.

Centralna izborna komisija suočava se sa brojnim kritikama, a njen portparol Valjmir Eljezi juče je naveo da je na parlamentrnim izborima 2014, 2017. i 2021. godine CIK-u trebalo 18 dana, u svakom izbornom procesu, da objavi konačne rezultate i osam ili devet dana da ih potvrdi.

Meljoš Koljši iz Kosovskog instituta za pravosuđe, ipak, smatra da rezultati kasne, a to, kako je ukazao, potkopava poverenje građana u izborne institucije i povećava mogućnost da političke partije ne prihvate konačni rezultat.

Bivši sudija Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziu upozorio je i na mogućnost pravnog vakuuma jer se ne zna koliko će trajati konstituisanje Skupštine, dok prema oceni jednog našeg sagovornika deluje da je atmosfera na Kosovu takva da se sa formiranjem nove vlade nikome - ni ne žuri 

Saradnik Demokratskog instituta Kosova Eugen Cakoli izjavio je za Kosovo onlajn da bi u najoptimalnijem slučaju svi rezultati izbora održanih 9. februara mogli da budu sertifikovani sredinom marta, što bi značilo da bi konstitutivna sednica Skupštine trebalo da se obavi do kraja marta. U takvom idealnom scenariju, kako kaže, vlada bi mogla da bude formirana početkom aprila ili najkasnije sredinom tog meseca.  

„Ukoliko, međutim, ne budemo imali novu vladu do kraja aprila, onda će morati da se raspišu novi, vanredni izbori, koji bi trebalo da se održe do početka juna, odnosno u roku od 40 dana, kako to predviđaju zakoni i Ustav“, kaže Cakoli.

On ipak ukazuje da iako postoje striktni rokovi za formiranje vlade, da oni ne počinju da teku sve dok se ne konstituiše Skupština, a da u tom delu procedure koja je propisana ne postoji rok u kojem stranka koja je pobedila na izborima treba da predloži kandidata za predsednika Skupštine. 

Uzimajući u obzir trenutni tempo rada Centralne izborne komisije oko prebrojavanja glasova kandidata i verifikacije glasova političkih subjekata, Cakoli očekuje da će ovaj proces biti završen do kraja februara, kada će biti otvoren put za eventualne pritužbe političkih stranaka žalbenom veću i Vrhovnom sudu, što može da potraje do deset dana. To, kako objašnjava dalje, znači da bi sredinom marta, u najoptimalnijoj verziji, mogli da budu sertifikovani svi rezultati.

Prema zakonu, dodaje on, nakon potvrđivanja rezultata, predsednik Kosova u roku od 30 dana mora da sazove konstitutivnu sednicu Skupštine, na kojoj parlament treba da izabere svog predsednika i zamenike predsednika. Međutim, posle odluke Ustavnog suda iz 2014. godine, kako navodi, ne postoji rok u kojem stranka koja je pobedila na izborima treba da predloži kandidata za predsednika Skupštine. Podseća da je 2014. godine to trajalo oko šest meseci. 

„Dakle, bez konstituisanja Skupštine, ostali zakonski rokovi, uključujući i formiranje vlade, ne počinju da teku. To znači da ako, u ovom slučaju Samoopredeljenje, ne predloži nekoga za predsednika Skupštine, ceo proces se pauzira i dalji rokovi ne počinju. Kada se predsednik Skupštine i potpredsednici izaberu, onda imamo striktne rokove. Tada predsednik treba da da mandat prvoj stranci koja je pobedila na izborima, a osoba koje ima mandat premijera treba da predstavi Skupštini Kosova sastav vlade u roku od 15 dana po dobijanju mandata od predsednika Kosova“, kaže Cakoli.

Ako se to ne desi, onda predsednik Kosova ima deset dana da se ponovo konsultuje sa političkim partijama i da predloži drugog kandidata koji može da bude iz iste političke stranke ili iz drugih ako dokažu da imaju 61 glas.

„Drugi kandidat u ovom slučaju ponovo ima 15 dana da predloži novi sastav vlade. Ako to ne uspe, onda se raspisuju vanredni izbori u roku od 40 dana nakon što vlada nije izabrana“, objašnjava Cakoli. 

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da čitav proces formiranja institucija može da bude prolongiran zbog toga što ne postoje rokovi za potvrđivanje rezultata izbora. Kako objašnjava, nije moguće obavezati CIK da u određenom roku proglasi konačne rezultate izbora jer to zavisi od brojnih procedura, uključujući i žalbene, imajući u vidu da postoje mogućnosti žalbe izbornom panelu kao drugostepenom izbornom telu, kao i Vrhovnom sudu. Koliko sve to može da traje, kako kaže, nije moguće predvideti.

„Kada se rezultati potvrde, prema Ustavu, predsednik Kosova je dužan da u roku od 30 dana sazove prvu srednicu parlamenta. Tu, opet, ne postoji jasan rok kada ova sednica treba da bude završena jer izbor predsednika parlamenta može da potraje. Prema Ustavu, vladajuća stranka je ta koja nominuje predsednika skupštine, ali može da se dođe u situaciju da ona nema podršku za njegov izbor u opoziciji i onda nastaje zastoj“, navodi Gogić. 

Kada se konstituisanje parlamenta okonča, kako dodaje, predsednik Kosova pobedničkoj stranci na izborima daje mandat da proba da formira vladu, ali naglašava da ne postoji rok u kom predsednik to treba da uradi.

„Po Ustavu Kosova mandat se ne daje stranci koja potvrdi da ima većinu u parlamentu, već onoj koja je pobedila na izborima i ona ima rok od 15 dana da predloži vladu. Ukoliko ne uspe, onda se  mandat daje drugoplasiranoj stranci, a ako i ona ne uspe, ide se na nove izbore najkasnije u roku od 40 dana nakon što se konstatuje da vlada nije formirana“, kaže naš sagovornik.  

Gogić navodi i da deluje da je atmosfera na Kosovu takva da se nikome ne žuri sa formiranjem nove vlade iz više razloga, a da je prvi taj što ne postoji jasna parlamentarna većina. 

Drugi je što postoje promene gledano globalno, i nova administracija u Vašingtonu i u Briselu i niko ne želi baš da se istrči već postoji želja da se vidi kako će stvari da se razvijaju. 

„Deluje kao da je postignuta prećutna saglasnost da se to oduži koliko se može i da se onda eventualno ode na nove izbore pre nego što bilo ko brzo formira novu vladu“, zaključuje Gogić. 

Na aktuelnu situaciju drugačije gleda univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu, koji veruje da će nova vlada Kosova biti brzo formirana.

„Aljbin Kurti će uspeti sa nesrpskim manjinama i Rašićem da napravi vladu, a ukoliko i to ne bude dovoljno, imaće i Fatmira Ljimaja i njegove poslanike, koliko ih bude u parlamentu“, ocenio je Spahiu za Kosovo onlajn. 

Kao politički izazov, on međutim, vidi izbor predsednika Kosova naredne godine i kaže da će možda zbog tog pitanja biti novih izbora.   

„Možda će tada biti novih izbora, jer Ustav nalaže da ukoliko predsednik ne može da se izabere, da su onda potrebni novi izbori. A i novi izbori teško da će dati rešenje problema. To će trajati dok Kosovo ne promeni Ustav i da predsednika direktno bira narod, kao što je to slučaj u Makedoniji ili u Srbiji. Tako da, ukoliko sada politička klasa Kosova ne bude radila na tome da promeni politički sistem da se predsednik bira direktno, onda će biti političke krize naredne godine“, smatra Spahiu.