Ko strahuje od izbora, ko ih priželjkuje i šta donosi „faktor Osmani“?

Izbori koji će uslediti ako do 28. aprila ne bude izabran novi predsednik Kosova promešali bi donekle karte na političkoj sceni u Prištini. Malo ko veruje da Samoopredeljenje može da ponovi rezultat iz decembra prošle godine, ali i da može toliko da oslabi da ne bude činilac koji će se pitati pri izboru predsednika. Povratak Vjose Osmani u političku arenu partiji Aljbina Kurtija izvesno će oduzeti deo glasova, ali je nepoznanica da li bi opozicione partije posle novog odmeravanja snaga bile spremne da izađu iz rovova i same formiraju vladu i da li bi im za to stigla podrška sa strane.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Rok koji je Ustavni sud dao poslanicima za izbor predsednika ističe za manje od dve nedelje.

Samoopredeljenje koje trenutno u parlamentu drži 57 mesta, prema oceni analitičara, nema razlog da želi nove izbore, ali se ponaša suprotno. Deluje, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, kao da je vladajuća partija već duboko zagazila u novu kampanju.

Apsurdno, konstatuju, imajući u vidu da će u igru ući Vjosa Osmani.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je danas da postoji komunikacija sa liderima opozicionih stranaka o izboru predsednika, ali mnogi ove pregovore iza kulisa doživljavaju kao farsu. Iz DPK stižu optužbe da je sve samo predstava kako bi se građanima pokazalo da je Samoopredeljenje navodno iskazalo spremnost za saradnju.

Prema oceni analitičara Artana Muhadžirija vanredni izbori su neizbežni jer nema naznaka da će politički lideri i političke stranke pronaći rešenje za pitanje predsednika.

Na novim izborima, prema njegovoj oceni, Samoopredeljenje bi dobilo manje glasova nego u decembru prošle godine.

„Ovo je drugi put da premijer Kurti radi istu stvar. Prošle godine je to radio sa predsednikom parlamenta, a sada sa predsednikom. Iako ima 51 odsto ne pokušava da pronađe prihvatljivo rešenje. Jedino što pokušava je da okrivi opoziciju“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

„Faktor Osmani“

Samoopredeljenje na potencijalnim izborima, kako ističe ovaj analitičar, neće imati vezu sa Vjosom Osmani koja im je ranije mnogo pomogla kada je postojala neka vrsta saveza između Kurtija i Osmani za dovođenje nove generacije političkih lidera.

„Kurti sada neće imati Osmani. Siguran sam da će ona stvoriti novu stranku i da će biti deo političke igre. Uzeće glasove Samoopredeljenja, ali i neke nove. Kada je otišla u Samoopredeljenje donela je svoje glasove i sada je legitimno da ih može oduzeti“, ocenjuje Muhadžiri.

Opozicija, međutim, navodi on, nema nikakav plan i veoma je pasivna, a od nje sve zavisi.

„Ako je opozicija veoma slaba i ako ne može da porazi Kurtijev populizam, on će ponovo pobediti. Međutim, ako vode normalnu politiku, ako dovedu nove ljude, profesionalce, i ako budu imali pomoć Vjose Osmani kao svog saveznika, mislim da će Samoopredeljenje imati manje glasova, a opozicija više, što bi donelo promene na političkoj sceni Kosova. Naravno, sve zavisi od procenata, međutim, barem će početi promena jer Kurti više neće imati ovu ogromnu većinu i bio bi primoran da pravi kompromise i da ponovo vodi normalnu politiku“, rekao je Muhadžiri.

Politikolog Ognjen Gogić navodi da Aljbinu Kurtiju i Samoopredeljenju racionalno posmatrano novi izbori ne odgovaraju jer je teško zamisliti da ta stranka može da bude uspešnija nego što je bila u decembru i da je opozicija ta koja bi trebalo više da teži novim izborima, ali da u ovom momentu deluje kao da i jedni i drugi žele takav ishod.  

„Prema porukama koje se šalju, i jedni i drugi deluju zagrejani za nove izbore, iako ti novi izbori zapravo ne bi ništa rešili“, ukazuje Gogić.  

Rezultati izbora iz decembra 2025. godine, prema njegovim rečima, polazna su osnova za sve partije kada razmatraju svoje šanse na pretpostavljenim izborima, ali je faktor koji svima menja računicu u odnosu na decembar - Vjosa Osmani.

„Ona je neko ko je iz pozicije prešao u opoziciju. Donosila je određen broj glasova Samoopredeljenju, a sada će da ih oduzme i prebaci ih u opozicioni korpus“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Kada se to sve ima u vidu, potpuno je apsurdno, dodaje, da Samopredeljenje uopšte razmišlja o novim izborima i da ne traži način da napravi kompromis sa delom opozicije kako bi obezbedilo izbor predsednika Kosova u okviru ovog saziva Skupštine.

Nova pravna praznina?

Izbori, kako ističe Gogić, ne bi ništa rešili po pitanju izbora predsednika Kosova jer će za to i dalje biti potreban dogovor vlasti i opozicije.

„Opet bi se došlo do toga da pozicija, makar sa delom opozicije, mora da pravi dogovor o izboru predsednika. Prevedeno u konkretne mandate, bez Kurtija i njegove podrške ne bi mogao da se izbere predsednik. Bilo da bi ga on predlagao i davao glasove za njegov izbor, bilo tako što bi davao kvorum. Samoopredeljenje ne bi palo do te mere da ne može da se pita za izbor predsednika“, kaže on. 

Istovremeno ukazuje na ustavno-pravnu prazninu koja može da se pojavi u slučaju novih izbora. Kako objašnjava, posle njih će se otvoriti pitanje kada se bira predsednik Kosova: da li odmah nakon konstituisanja novog saziva Skupštine ili će to pitanje sačekati do oktobra, pošto mandat vršioca dužnosti predsednika može da traje pola godine.  

„Aljbuljena Hadžiju može da bude na mestu vršioca dužnosti do oktobra. Tako da je pitanje da li će onaj ko formira vlast, Kurti ili aktuelna opozicija, uopšte biti forsiran da se time bavi na prvom mestu ili možda ne bi bili u obavezi da se time bave odmah, što im onda daje period od nekoliko meseci kada mogu samo da se bave formiranjem vlade i vladanjem, a ne izborom predsednika“, ističe Gogić.

Uticaji sa strane

Ukoliko na potencijalnim izborima opozicione partije obezbede više mandata nego što ih imaju sada, prema njegovoj oceni, verovatno bi postojala veća spremnost da se između njih postigne dogovor o formiranju vlade, nego nakon izbora u decembru.

Iako bi i sada postojali neki faktori koji bi mogli da se ispreče na putu njihovog dogovora, Gogić kaže da se ipak čini da bi rezultati biti drugačiji i da bi faktor Vjose Osmani imao ključnu ulogu

„Ona bi verovatno bila lider najjače opozicione partije i onda bi verovatno bila u prilici da oko sebe okupi kabinet. Deluje da bi opozicija ovaj put i matematički bolje stajala i da bi bila spremnija da se postigne dogovor. Pri tom, to bi podržao i podstakao i Zapad“, ocenjuje Gogić.

Novinar iz Severne Mitrovice Lazar Stević skeptičan je da će se posle eventualnih izbora opozicione stranke udružiti i napraviti vladu ako budu postigle bolji rezulatat, ali ni on ne odbacuje tu mogućnost ukoliko se pojavi „treći faktor sa strane“.

„Ukoliko dođe do toga da opozicione stranke izbore shvate ozbiljno i naprave bitnu reorganizaciju u svom delovanju može da se desi da ostvare dobar rezultat sa tim faktorom koji se zove Vjosa Osmani, ko god to bude iskoristio. Ali ne mislim da će to pomoći da naprave koaliciju i da formiraju novu vlast ukoliko ostvare dobar rezultat. U tim strankama su velike i bitne razlike. Jedino ako se ne pojavi neki treći faktor sa strane koji će ih primorati da moraju da rade zajedno da bi oformili vladu i da Kosovo konačno posle dužeg vremena uđe u jedan stabilan tok gde neće biti izbora na svakih šest meseci“, rekao je Stević za Kosovo onlajn.

Iako Samoopredeljenje, kako kaže, trenutno ima potrebnu većinu za stabilnu vladu naredne četiri godine, ono je već duboko zagazilo u novu kampanju.

Izbori su, smatra i on najrealnija opcija, a na njima će  najviše profitirati onaj kome se bude priklonila Vjosa Osmani.

„Za sada je najrealnija opcija da ona bude zajedno sa Demokratskim savezom Kosova, da njima pruži podršku, čime će najviše glasova uzeti Samoopredeljenju. Naročito iz one grupe glasača koji su glasali za Samoopredeljenje najviše zbog Vjose Osmani i koji su verovali da će Samoopredeljenje predložiti Osmani za još jedan mandat predsednice. Oni sada smatraju da je ona izigrana. Izigrano je njihovo poverenje tako da će to sigurno oduzeti jedan broj glasova Samoopredeljenju ukoliko dođe do novih parlamentarnih izbora“, smatra naš sagovornik.

Kurti bez džokera

Stević je takođe stava da Samoopredeljenje ne može da ponovi rezultat sa decembarskih izbora, jer se tada, kaže, mnogo stvari poklopilo u njihovu korist, kao što je dolazak na Kosovo velikog broja ljudi koji žive u inostranstvu, a koji dobrim delom glasaju sa Kurtija.

„On ponovo ništa ekonomski nije ponudio svojim biračima. Ništa nije krenulo nabolje. U međuvremenu su se desila mnoga poskupljenja. Rat u Iranu je podigao cenu nafte sa 1,15 na skoro 1,8 evra. On trenutno nema ekonomska rešenja koja bi mogao da ponudi svojim glasačima, tako da sam siguran da neće moći da ponovi taj rezultat. Plus, taj faktor koji se zove Vjosa Osmani, koja će najverovatnije nekoj od opozicionih stranaka doneti određeni broj glasova a koje nema od kog drugog da uzme osim od Samoopredeljenja“, ocenjuje Stević.

Narodu je, dodaje, preko glave izbora na svakih šest meseci.

„Svi gledaju ka Skupštini, da li će se predložiti neko novo ime, međutim vidimo da je Samoopredeljenje, umesto da se bavi pitanjem koga će predložiti za novog predsednika, već jednim delom ušlo u novu kampanju. Aljbin Kurti polako kreće u obilaske, krenuo je kao i na prethodnim izborima od severa, tako da verujem da je Samoopredeljenje već duboko zagazilo u novu kampanju i da se već spremaju za nove izbore“, zaključuje on.

Muhadžiri takođe ocenjuje da Kurti nema džokera za izbore u vidu ekonomskog razvoja, povećanja plata ili razvoja infrastrukture, zbog čega će za njega termin mogućih izbora biti izuzetno važan i zbog čega će gledati da ih odloži za datum kada će doći najveći deo dijaspore.  

„Verovatno za jul, zato što je svestan da ima veliku podršku dijaspore. Ali ovo je takođe pitanje za opoziciju: zašto ne rade ništa da dobiju neke glasove kosovske dijaspore? Sada se podrazumeva da dijaspora u velikoj većini glasa za Kurtija i to će svakako biti veliki faktor, jer Kurti nema nijednog drugog džokera za izbore, na primer, ekonomski razvoj, povećanje plata ili razvoj infrastrukture. On će pokušati da da pomoć ljudima, 100 evra, 200 evra, kako bi stvorio direktnu vezu posebno sa kategorijom birača koji su siromašni da bi dobio neki glas jer nema nikakvo drugo veliko obećanje koje bi mu omogućilo da ponovo dobije 51 odsto“, zaključuje Muhadžiri.