Gogić: Ako bude izbora otvoriće se pitanje kada se posle njih bira predsednik Kosova

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da ukoliko na Kosovu dođe do novih izbora da će se posle njih otvoriti pitanje kada se bira predsednik - da li odmah nakon konstituisanja novog saziva Skupštine ili će to pitanje sačekati do oktobra, pošto mandat vršioca dužnosti predsednika može da traje pola godine.

„To je ponovo jedna ustavno-pravna praznina. Aljbuljena Hadžiju može da bude na mestu vršioca dužnosti do oktobra. Tako da je pitanje da li će onaj ko formira vlast, Kurti ili aktuelna opozicija, uopšte biti forsiran da se time bavi na prvom mestu ili možda ne bi bili u obavezi da se time bave odmah, što im onda daje period od nekoliko meseci kada mogu samo da se bave formiranjem vlade i vladanjem, a ne izborom predsednika“, ističe Gogić. 

On navodi da Aljbinu Kurtiju i Samoopredeljenju racionalno posmatrano novi izbori ne odgovaraju jer je teško zamisliti da ta stranka može da bude uspešnija nego što je bila u decembru i da je opozicija ta koja bi trebalo više da teži novim izborima, ali da u ovom momentu deluje kao da i jedni i drugi žele takav ishod.  

„Prema porukama koje se šalju, i jedni i drugi deluju zagrejani za nove izbore, iako ti novi izbori zapravo ne bi ništa rešili“, ukazuje Gogić.  

Rezultati izbora iz decembra 2025. godine, kako kaže, polazna su osnova za sve partije kada razmatraju svoje šanse na nekim pretpostavljenim izborima, a oni su bili povoljni za vodeću stranku Samoopredeljenje, odnosno nepovoljni za opoziciju. 

„Faktor koji svima menja računicu u odnosu na decembar je Vjosa Osmani. Ona je neko ko je iz pozicije prešao u opoziciju. Ona je donosila određen broj glasova Samoopredeljenju, a sada će da ih oduzme i prebaci ih u opozicioni korpus“, kaže Gogić. 

Kada se to sve ima u vidu, potpuno je apsurdno, dodaje, da Samopredeljenje uopšte razmišlja o novim izborima i da ne traži način da napravi kompromis sa delom opozicije kako bi obezbedilo izbor predsednika Kosova u okviru ovog saziva Skupštine, umesto da rizikuje da se ide na nove izbore. 

„Međutim, u praksi ne deluje da oni razmišljaju na taj način već deluje kao da Samoopredeljenje takođe smatra da bi prošlo dovoljno dobro i na nekim novim izborima ili se možda računa s tim da se može biti i bolji. Ali to je teško zamislivo“, ocenjuje on.

Kako dodaje, deluje da Samoopredeljenje kupuje vreme i odlaže proces izbora predsednika do poslednjeg dana, kada će opoziciji biti ispod časti da se politički posmatrano prikloni i povinuje Samoopredeljenju. 

Novi izbori, ističe, ne bi ništa rešili po pitanju izbora predsednika Kosova jer će za to i dalje biti potreban dogovor vlasti i opozicije. 

„Novi izbori ne bi toliko bitno promenili rezultate i opet bi se došlo do toga da pozicija, makar sa delom opozicije, mora da pravi dogovor o izboru predsednika. Prevedeno u konkretne mandate, bez Kurtija i njegove podrške ne bi mogao da se izbere predsednik. Bilo da bi ga on predlagao i davao glasove za njegov izbor, bilo tako što bi davao kvorum. Samoopredeljenje ne bi palo do te mere da ne može da se pita za izbor predsednika. Tako da ovo deluje potpuno kontraintuitivno da Samoopredeljenje želi da ide na nove izbore, ali i po porukama i ponašanju koje oni emituju, deluje kao da zapravo o tome razmišljaju“, kaže naš sagovornik.

Ukoliko na potencijalnim izborima opozicione partije obezbede više mandata nego što ih imaju sada, prema njegovoj oceni, verovatno bi postojala veća spremnost da se između njih postigne dogovor o formiranju vlade, nego nakon izbora u decembru.

On podseća da je opozicija i tokom prošle godine matematički mogla da napravi vladu jer su albanske partije imale 52 mandata i da im je bila potrebna podrška ili Srpske liste ili drugih nealbanaca, što nije bilo nemoguće ispregovarati.  

„Ni u jednom momentu prošle godine opozicija nije saopštila da oni žele mandat za sastav vlade i da žele da probaju da sastave vladu. Poučeni tim iskustvom možemo da pretpostavimo da bi ovde postojali neki faktori koji bi se isprečili na putu njihovog dogovora. Ali ovog puta bi ipak, čini se, rezultati bili drugačiji, i opet bi faktor Vjose Osmani imao ključnu ulogu. Ona bi verovatno bila lider najjače  opozicione partije i onda bi verovatno bila u prilici da oko sebe okupi kabinet. Deluje da bi opozicija ovaj put i matematički bolje stajala i da bi bila spremnija da se postigne dogovor. Pri tom, to bi podržao i podstakao i Zapad“, ocenjuje Gogić.