Desnica na Kosovu između želje i realnosti - podele koče ujedinjenje, može li Osmani biti ključ?

Ujedinjenje desnice na Kosovu za sada deluje kao teško ostvariva ideja zbog dubokih podela među strankama, ali bi eventualno okupljanje uz uključivanje Vjose Osmani moglo značajno da promeni odnos snaga u unutrašnjoj politici i ugrozi dominaciju Samoopredeljenja, ocenjuju analitičari za Kosovo onlajn. Saglasni su i da bi fokus novog bloka bio na očuvanju dobrih odnosa sa Zapadom, dok ostaje neizvesno kako bi se u takvoj poziciji postavili prema dijalogu.

Piše: Petar Rosić

Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku govorio je nedavno o mogućnosti velikog ujedinjenja desnice na Kosovu.

„Svi potencijali treba da se ujedine“, izjavio je Abdidžiku i dodao da je posvećen jačanju i ponovnom okupljanju desnice na Kosovu kroz što šire političko ujedinjenje, u kojem bi svi oni koji veruju u vrednosti desnice i prozapadnu orijentaciju mogli da pronađu svoje mesto.

Abdidžiku je istakao i da bi u tom projektu važnu ulogu imala i aktuelna predsednica Vjosa Osmani.

Iako mnogi upravo krive DSK što opozicija nije formirala vladu prošle godine, pozivi za ujedinjenje, ipak, stižu i iz drugih stranaka.

Poslanik DPK Enver Hodžaj izjavio je da bi opozicione partije trebalo da pronađu novi način saradnje.

„Krajnje je vreme da vidimo da li treba da funkcionišemo u ovom sistemu saradnje ili treba da preduzmemo neki put koji može biti konkretniji u tome kako ćemo delovati kao opozicija“, rekao je Hodžaj.

Pojam desnice na Kosovu

U razgovoru za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić najpre ističe da pojam desnice ima drugačiju konotaciju na Kosovu u odnosu na politički život u Srbiji.

„Dok se u Srbiji pod desnicom smatraju stranke koje su nacionalističke, suverenističke, možda i antizapadne, na Kosovu to ima drugačiju konotaciju. To se, pre svega, odnosi na stranke koje su sada u opoziciji - DSK, DPK i Alijansu. One se identifikuju kao partije desnog centra, u suprotnosti sa aktuelnom vladajućom partijom Samoopredeljenje, koja je stranka levice. Desnica u kosovskom smislu zapravo znači stranke koje su prozapadno orijentisane, nasuprot aktuelnoj vlasti“, rekao je on.

Front protiv Kurtija

Govoreći o inicijativi Abdidžikua, Gogić kaže da je njen suštinski cilj političko suprotstavljanje premijeru Aljbinu Kurtiju.

„Abdidžiku izbegava da kaže da bi to bio front protiv Kurtija, ali to u osnovi jeste. On želi da to zvuči ideološki, kao objedinjavanje stranaka koje su prozapadno orijentisane i koje ne bi pravile probleme u odnosima sa Zapadom kao što je to Kurti radio“, naveo je.

Kada je reč o realnosti takvog ujedinjenja, Gogić ukazuje na odnose među partijama.

„DSK vidi sebe kao središnju stranku, ali je pitanje da li bi DPK, koja trenutno bolje stoji, prihvatio da bude deo šireg fronta koji bi predvodio DSK“, rekao je.

Problem podele među liderima

Politički analitičar iz Prištine Artan Mudžahiri, međutim, ocenjuje da ideja o velikom ujedinjenju desnice na Kosovu nema realne osnove.

„Mislim da je ovo nerealna ideja. Ne mislim da postoje ikakve šanse da se kosovska desnica ujedini, da se okupi i stvori jedan politički blok, odnosno front, jer su podele među njima ogromne. To su pokazali prošle godine kada su bili prinuđeni da se ujedine i suprotstave premijeru Kurtiju, ali to nisu učinili. Ostali su razdvojeni i premijer Kurti je pobedio sa 51 odsto upravo zbog nedostatka jedinstva opozicije, uključujući i desne stranke“, naveo je on za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, za takvo ujedinjenje neophodni su jasna platforma i plan, koji trenutno ne postoje.

„Ovo je više pusta želja nego realnost“, ocenio je.

Dodao je da bi bilo dobro da se tako nešto desi, jer bi se time stvorio jedan veliki blok koji bi mogao smislenije i snažnije da se suprotstavi premijeru Kurtiju i Samoopredeljenju.

„U trenutnoj situaciji, druge političke partije - DPK, DSK i ABK, veoma su slabe u odnosu na 51 odsto koje ima premijer Kurti i Samoopredeljenje. Na primer, moglo bi biti kao u Sjedinjenim Američkim Državama, gde imate demokrate i republikance - samo dva velika bloka“, istakao je Muhadžiri.

Ponovio je da bi to bilo lepo, ali da ne misli da je realno, imajući u vidu, kako kaže, pristupe lidera i njihovu želju da budu broj jedan.

„Svako od njih bi morao da bude lider tog bloka, što je nemoguće, i zbog toga ne mislim da je to izvodljivo. Ne vidim mnogo šansi da se to ostvari“, zaključio je Muhadžiri.

Uloga Osmani

Međutim, Gogić posebnu ulogu u ujedinjavanju desnice vidi u eventualnom političkom angažmanu Vjose Osmani.

„Abdidžiku se oslanja na to da bi se Osmani vratila u partijsku politiku, budući da njoj ističe mandat predsednice. Deluje kao da nije realno da se ona vrati u svoju stranku Gudžo, već se spekuliše da bi ona bila novi stari kadar DSK. Abdidžiku se verovatno nada da bi povratkom Osmani to bio faktor koji bi ujedinio kompletnu opoziciju protiv Kurtija. To se radi u kontekstu parlamentarnih izbora na Kosovu koji se očekuju. Bez obzira na odluku Ustavnog suda deluje kao da će Kosovo ići na izbore“, ocenio je Gogić.

Govoreći o potencijalnom izbornom uticaju takvog bloka, Gogić smatra da bi on mogao biti značajan.

„Ukoliko bi se formirala široka koalicija tih partija i ako bi im se priključila Osmani, to bi bio snažan predizborni blok koji bi mogao da ugrozi izborni rezultat Samoopredeljenja. I sam DSK, pojačan Vjosom Osmani, mogao bi da uđe u biračko telo Samoopredeljenja i ugrozi njegovu podršku, jer se Kurtiju dosta zamerilo i među njegovim biračima što Vjosu nije predložio za reizbor“, naveo je.

Kada je u pitanju politički diskurs, Gogić ocenjuje da bi fokus bio na odnosu sa Zapadom.

„Taj blok se u prvom trenutku ne bi previše izjašnjavao o odnosu prema Srbiji i dijalogu. To bi bilo u drugom planu. Osnovna retorika ticala bi se prozapadne orijentacije Kosova - da Kosovo treba da ide ka EU i da treba da unapređuje odnose sa SAD. Tu bi bio značajan adut to što je Osmani uvela Kosovo u Odbor za mir i što je, očigledno, dobila podršku Donalda Trampa“, kazao je analitičar.

Odnos prema dijalogu

Dodao je da je rano govoriti kako bi se taj blok postavio prema dijalogu kada bi došao na vlast.

„Oni će svakako kritikovati poteze Kurtija u dijalogu. Opozicija je kritikovala i ove nove olakšice u vezi s primenom Zakona o strancima. Oni će uvek nastupiti tako da kritikuju šta god se u dijalogu dogodi  i tražiti slabe tačke Kurtiju, ali ako bi preuzeli vlast, verovatno bi bili kooperativniji“, rekao je.

Ističe da bi ključna razlika bila u pristupu međunarodnim partnerima.

„Taj blok bio bi jasno orijentisan ka Evropskoj uniji i Americi i ne bi rizikovao da se zbog dijaloga i zbog odnosa sa Srbima na Kosovu ili Srbijom urušavaju odnosi sa Evropom i Amerikom, kao što se dešavalo tokom Kurtijeve vladavine, tako da bi taj blok verovatno bio konstruktivniji“, zaključio je Gogić.