Koga je Svesrpski sabor ohrabrio, koga naljutio, a koga uplašio?

Okupljanje Srba iz regiona u Beogradu na Prvom svesrpskom saboru i nacrt Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda proizveli su brojne reakcije u regionu. Za sagovornike Kosovo onlajna u pitanju su uglavnom očekivani, crno-beli narativi u kojima i dalje preovlađuju stereotipi iz prošlosti.

“Srbija se nikad nije promenila. Tako je bilo pre jednog veka, nastavlјa se i danas. Isti način razmišlјanja!”, poručila je potpredsednica Demokratske partije Kosova Vljora Čitaku.

Mnogo dalje je otišao predsedavajući tročlanog Predsedništva BiH Denis Bećirović koji je ocenio da je Svesrpski sabor “opasan projekat predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.

“Svesrpski sabor je opasan projekat predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je direktno povezan s pokušajima Rusije da destabilizuje jugoistočnu Evropu i skrene pažnju s ruske agresije na Ukrajinu”, izjavio je Bećirović.

I za SDA ovaj skup je nastavak “velikosrpskog projekta”.

“Svesrpski sabor je nastavak velikosrpskog projekta, pokušaj ostvarenja dominacije nad drugim narodima i udar na suverenitet država koje su pretrpile oružanu agresiju od strane Miloševićevog režima. Usvojena deklaracija je direktan atak na Bosnu i Hercegovinu i Dejtonski mirovni sporazum, a time i na stabilnost i mir”, poručili su iz najveće bošnjačke stranke u BiH.

Brzo je reagovala i američka ambasada u Sarajevu navodeći da zaključci koji su usvojeni na Svesrpskom saboru ne predstavljaju odbranu Dejtonskog sporazuma već su, kako tvrde, smišljen napad na taj mirovni sporazum i državne institucije BiH.

"Zaključci usvojeni na Svesrpskom saboru u vezi sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i nezavisnom državom Bosnom i Hercegovinom ukorenjeni su u pravnim dezinformacijama i prožeti greškama", navedeno je na nalogu ambasade SAD u BiH na društvenoj mreži "X".

Slično se moglo čuti i u Crnoj Gori.

Poslanik Bundestaga Josip Juratović izjavio je za podgovoričku Pobjedu da Svesrpski sabor “treba ozbiljno shvatiti kao pretnju miru u regionu Zapadnog Balkana”.

Protiv Sabora se izjasnio i američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer. Doduše, on je bio i najiskreniji.

“Nisam imao priliku da pročitam sve izveštaje vezane za Svesrpski sabor, ali sam razumeo da se koristi jezik koji kaže da je Kosovo sastavni deo Srbije. Razumem da je to njihov stav, ali to nije stav bilo koga od nas, to nije stav SAD, naših partnera iz Kvinte, ili bilo koga drugoga”, rekao je Hovenijer.

Regionalna dinamika i crvene linije

Istraživač Instituta za političke studije Stefan Radojković objašnjava za Kosovo onlajn da su negativne reakcije u regionu na Svesrpski sabor i Deklaraciju deo “regionalne dinamike” i posledica postavljenih "crvenih linija" Srbije i Republike Srpske.

“Poruke koje danas slušamo iz Sarajeva, pa i od prištinske administracije izraz je njihove zabrinutosti jer shvataju da polako njihovi ključni partneri na Zapadu sve više uvažavaju stavove Srbije, samim tim i Republike Srpske. Shvatili su da Srbija i RS imaju opcije ukoliko njihov glas ne bude uvažen”, kaže Radojković.

Reakcije iz Prištine ocenjuje kao narativ i retoriku političkog marketinga koji među Albancima sa Kosova postoji već decenijama unazad.

“Poenta je da je zapravo politika Srbije danas kontekstualizovana u savremenom periodu. Dakle, politika koja se danas vodi zapravo odgovara situaciji u međunarodnim odnosima poslednjih par godina. Ono što ne ide na ruku Albancima je to što su u stvari svesni da njihova, prištinska administracija postoji zahvaljujući podršci isključivo Zapada. Pošto Zapad više nije jedini i najdominatniji akter u međunarodnim odnosima, oni su svesni da se njihova pozicija ljulja i da se ona može i promeniti, naravno ne brzo, ali vremenom. To je ono što oni sad pokušavaju da preduprede i zato ova retorika, koja je doskora prolazila u kancelarijama glavnih međunarodnih aktera na kolektivnom Zapadu. Međutim sve više ona postaje besplodna i verovatno neće imati onakav uticaj na kakav su navikli do pre neku godinu”, objašnjava.

Opisujući aktuelnu geopolitičku situaciju kao “svet koji se menja”, on je dodao da “trenja između velikih sila” predstavljaju ne samo potencijalnu opasnost, već i potencijalnu priliku.

Radojković naglašava da u tom kontekstu treba posmatrati i dve ključne poruke sa Sabora.

“Poslate su i ocrtane ‘crvene linije’. Postoji opšti konsenzus ispod koga se neće ići, a to su opstanak srpskog naroda i opstanak institucija srpskog naroda bile one u BiH ili u Srbiji”, smatra Radojković.

Dodaje da je poslata i jasna poruka da je Srbija spremna na saradnju.

“U tom smislu niti Sarajevo, niti Podgorica, niti Skoplje nemaju razloga da strahuju od Republike Srbije ili Republike Srpske. Ali, ta komunikacija mora da bude sadržajnija, ta ulica mora biti dvosmerna, a ne jednosmerna kako je to obično bilo. Prosto Srbija kao akter na Zapadnom Balkanu jeste jedan od ključnih aktera i to se neće promeniti bez obzira na promene u međunarodnim odnosima”, ističe Radojković.

Komentarišući negativne reakcije u regionu na Svesrpski sabor ocenjuje da je reč o “regionalnoj dinamici”.

“Svesrpski sabor ne bi trebalo da podstiče negativne emocije u regionu. Međutim, znamo iz iskustva da bošnjački narod i njihovi politički predstavnici pre svega, a isto tako kosovski Albanci i njihovi politički predstavnici, zaziru od ovakvog institucionalizovanja saradnje Srba u regionu, pre svega zato što su Srbi kao etnička grupa najbrojni. S druge strane i Srbija kao država je zapravo regionalni, u kontekstu Zapadnog Balkana, ključni akter. I onda ne valja za njihove interese, ili barem tako percipiraju, da Republika Srpska i Srbija produbljuju, proširuju i pre svega institucionalizuju svoju saradnju. Jer time se pokazuje zapravo da su Srbija i srpski narod svesni svoje snage i svog potencijala ne samo za odnose u regionu već i na međunarodnom nivou”, zaključio je Radojković.

Poruka međunarodnoj zajednici

S druge strane, analitičar iz Severne Makedonije Risto Nikovski u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da nacionalna okupljanja, ukoliko nisu uperena protiv drugih naroda ne bi trebalo nikoga da zabrinjavaju i ističe da region nema razloga za bojazan ili brigu zato što poruke sa prvog Svesrpskog sabora održanog u Beogradu nisu bile upućene nikome na Zapadnom Balkanu već međunarodnoj zajednici.

Nikovski dodaje da se čini da je Sabor organizovan u znak podrške Republici Srpskoj nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

"Stiče se utisak da poruke nisu upućene Prištini, Skoplju i Podgorici, već međunarodnoj zajednici. Čini se da je ovaj Svesrpski sabor sazvan u znak podrške Republici Srpskoj, posebno nakon Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici, a posebno zbog situacije koja se dešava u Bosni i Hercegovini, koja nikako ne funkcioniše", kaže Nikovski.

To objašnjava prostom matematikom da je Bosna i Hercegovina uređena tako da trenutno ima tri kopredsedavajuća i više od 130 ministara, 14 parlamenata i stotine delegata ili savetnika.

"To je konglomerat koji ne može da funkcioniše i u toku su pokušaji da se izvrše određene revizije Dejtonskog sporazuma, koji Republika Srpska ne prihvata", dodaje.

Smatra da generalno postoji zabrinutost za situaciju u Bosni i Hercegovini i za položaj Republike Srpske.

"Mislim da je to glavni razlog, iako se može reći da se i sama Srbija oseća ugroženo na neki način, zbog Rezolucije o Srebrenici i zbog nerešenih odnosa sa Kosovom. Dakle, sa tih aspekata je sazvan ovaj Svesrpski sabor", smatra Nikovski.

Komentarišući okupljanje svih Srba iz regiona i usvajanje Deklaracije, Nikovski kaže da Deklaracija još nije objavljena jer treba da je usvoje oba parlamenta.

"Ali, generalno, ako takve nacionalni sabori nisu protiv bilo koje treće strane, nema prepreka da se tako nešto desi. Podsetimo, nedavno je Edi Rama bio u Atini i tamo održao veliki miting. Posle je bilo u Italiji, pa ako nije upereno ni protiv jedne druge strane, u principu je prihvatljivo i ne bi trebalo nikome da smeta", zaključuje Nikovski.

Glasna tišina

Istoričar Bogdan Živković ocenjuje da je jedna od ključnih poruka Sabora koja ne prija ušima ni Prištine ni Zapada da Srbija ne odustaje od borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta.

“Jasno je da albanski nacionalizam trenutno dosta profitira od tog zapadnog stava prema Srbiji i želi da sebe predstavi kao kredibilnog partnera i kao nekoga ko je žrtva srpskog nacionalizma. U tom pogledu, naravno, logično je bilo i za očekivati da će iz albanskog nacionalnog korpusa biti negativne reakcije na ovaj Sabor”, izjavio je Živković za Kosovo onlajn.

Dodaje da je ključna retorika Prištine izjednačavanje severa Kosova sa Republikom Srpskom.

“Albanci u svojim propagandnim tvrdnjama često pokušavaju da izjednače Sever Kosova sa Republikom Srpskom. I naravno, logično je da su to njihove reakcije. Ono što je važnije od toga jeste kako će Zapad na to reagovati, da li će oni na osnovu tih reakcija dobiti podršku Zapade ili ne. Meni se za sada čini da zaista na zapadnim adresama nema nekog negodovanja povodom ovog Sabora i da je to ključno i za regionalne reperkusije. Dakle, sve zavisi od toga kako da li će Zapad podržati te aspiracije ili ne”, navodi Živković.

Komentarišući reakcije u Crnoj Gori precizira da je Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića pokušala da Sabor iskoristi kako bi se ponudila za povratak u vlast iznoseći tvrdnje da su srpski predstavnici unizili Crnu Goru,

“Naravno, to je propagandna tvrdnja, ali ono što je važno reći jeste da mnogi, pa tako i DPS, smatriju da Zapad čuti na ovaj Sabor”, kaže Živković.

Dodaje da je Beograd bio razočaran odlukom rukovodstva Crne Gore da podrže Rezoluciju o Srebrenici, a da poruke predstavnika na Saboru pokazuju da među Srbima u ovoj zemlji postoji dva politička pristupa.

Jedan zastupa Andrija Mandić koji smatra da uprkos podške rezoluciji, Srbi treba da ostanu u aktuelnoj vladi i da se na taj način kroz sistem bore za ostvarivanje svojih prava, a drugi Milan Knežević koji ne isključuje izlazak iz vlasti.

“U nekoj dihotomiji meni se čini da je zvaniči Beograd malo veću podršku dao Kneževiću”, objašnjava Živković.

Smatra da je jedna od onih neizrečenih poruka sa Sabora i ta da bi zbog glasanja o Rezoluciji o Srebrenici, Vlada Crne Gore sada trebalo da učini neki ustupak srpskoj zajednici, poput izglasavanje dvojnog državljanstva.

“U tom pogledu Andrija Mandić je eksplicitno govorio i u uvođenju dvojnog državljanstva. To je jedno vrlo osetljivo pitanje. Sumjam da će do toga doći, ali svakako mislim da će poruka nakon ovog sabora i da će Srbi na neki način povećati svoje zahteve u političkoj borbi u Crni Gori. Da li će oni to biti uspešni ili ne, ostaje da se vidi, ali mi se čini da je ipak ovaj Mandićev pristup koji je malo umereniji da je svrsishodniji i da će on možda dati veće rezultate, da ako Knežević sa tim radikalizmom ipak može da dovede i do toga da se pokreti Evropa sad okrene nekim drugim akterima i sa njima stvori vladu”, smatra Živković.

Tumačenja Deklaracije

Istoričar Bojan Arbutina smatra da je pokazano jedinstvo na Sverspkom saboru mnogima upalilo alarm zato što doneta Deklaracija definiše probleme i rešenja koja će dovesti do boljeg položaja srpskog narodu u državi i u regionu.

“Generalno, srpski narod je uvek bio na udaru pojedinih naroda iz okruženja. I sama činjenica da smo uspeli da ujedinimo ceo naš narod u tom smislu da se svi zajedno okupimo, prodiskutujemo, promislimo o našoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti svakako je upalila neke alarme u okruženju. I zaista, ti alarmi se pale i na neke bezazlenije situacije koje se dešavaju u Srbiji, poput jačanja vojske, policije, vladavine prava, ekonomski i privredni napredak”, kaže Arbutina za Kosovo onlajn.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, bilo očekivano da su mnogi političari u regionu protumačili zaključke Deklaracije u kojima se definišu problemi i rešenja za bolji položaj srpskog naroda u regionu, drugačiji način od iznetog.

“Ti pogledi koji dolaze iz Prištine, iz Podgorica, naročito i Sarajeva i Zagreba jesu pogledi koji tumače tu Deklaraciju kroz jednu prizmu prošlosti i onoga što se dešavalo. Ali možemo slobodno reći da su pogrešno tumačili kao ugrožavanje sopstvenih interesa tekst u me se bavi kulturom, identitetom i pravima i slobodama”, ističe Arbutina.

Tvrdi da Priština i Podgorica svoje identitete grade na antisrpstvu i antisrpskim tezama.

“Iz Prištine ona dolazi od ljudi koji su formirali paradržavu, koji su secesionisti. Naravno da ih svaki pomen srpske kulture, tradicije, duhovnosti, dovodi do situacije gde oni moraju da reaguju. I tu se gubi ta politička logika da bi nešto trebalo prećutati, već se kreće u otvoreni napad. To je slučaj i sa Podgoricom. Sa Sarajevom i Zagrebom imamo višedecenijsko iskustvo u tim obračunima tako da je to vrlo očekivana reakcija naših suseda, naših komšija i sve u skladu sa tom uzavrelom atmosferom koja nas prati od početka godine, naročito nakon donošenja Rezolucije o takozvanom genocidu u Srebrnici”, ocenio je Arbutina.

Smatra da je Deklaracija bila važna zbog aktuelne geopolitičke, ali i bezbednosne situacije u regionu.

"Čini mi se da prostor Balkana počinje da ključa i zato je za naš narod koji živi na celom ovom području bilo veoma bitno doneti ovu Deklaraciju", ističe.

Prema njegovim Svesrpski sabor je prvenstveno bila poruku Srbima.

“I to je najvažnija poruka koja je poslata. Poslata je poruka jedinstva, jer su se na tom Saboru okupili svi politički predstavnici našeg naroda, svi predstavnici naših udruženja, Srpske pravoslavne crkve i poslata je poruka da su vlasti, naše vlasti, detektovali one najurgentnije probleme sa kojima se suočavamo. To je poništavanje našeg identiteta, naše kulture, oduzimanje naše kulturne baštine, negiranje našeg ćiriličnog pisma, nedavanje političkih sloboda...”, kaže Arbutina.

Istovremeno, navodi, susedima je poslata poruka da će Srbija i Republika Srpska odlučno braniti prava svog naroda.

“Poruka susedima jeste da će država Srbija, to jeste Republika Srbija i Republika Srpska, odlučno braniti prava našeg naroda i u Srbiji i u Republici Srpskoj, ali i u regionu. Da će braniti prava našeg naroda na političke slobode, na njihovu kulturu, tradiciju, da ćemo sačuvati, ako govorimo o Kosovu i Metohiji, i naše srednovekovne manastire, naše duhovno nasleđe, kulturnu baštinu. Ako govorimo o Hrvatskoj, da ćemo sačuvati naše čirilično pismo koje je već decenijama na udaru, ako se samo setimo Vukovara, izbijanja čiriličnih tabli i da jednostavno ćemo, što se tiče Federacije BiH, nećemo zaboraviti zločine koji su počinjeni nad Srbima i da ćemo vratiti dostojanstvo srpskom narodu gde god da on živeo. I ova deklaracija se ne odnosi samo na naš narod na prostoru Balkana, već na naš narod gde god on živeo na ovom svetu”, zaključuje Arbutina.