Koji je put pred Srbijom da bi postala članica Saveta bezbednosti i šta bi joj ovo mesto značilo?

Iako nestalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija imaju mandat oročen na dve godine i nemaju pravo veta, koje je privilegija samo pet stalnih članica, biti na Ist Riveru u sastavu „svetske vlade“ za svaku državu je pitanje prestiža i pozicija sa koje sopstveni interesi mogu da budu predstavljeni na mnogo vidljiviji način. Zbog toga ne čudi što poznavaoci međunarodnih odnosa pozdravljaju najavu mogućnosti da se Srbija kandiduje za nestalnu članicu SB.

Da bi Beograd mogao da se upusti u ovu trku nagovestio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dovodeći odluku po ovom pitanju u vezu sa ishodom glasanja u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o genocidu u Srebrenici. Vučić je ocenio i da ako bi Srbija podnela kandidaturu, da bi ubedljivo pobedila dve Nato zemlje iz istočne Evrope koje su svoje kandidature već najavile.

Od isticanja kandidature za mesto u SB UN pa do samog izbora put je dugačak i iziskuje mnogo diplomatskog truda, počev od regiona kojem neka zemlja pripada, pa do tajnog izjašnjavanja na Generalnoj skupštini UN na kojem je potrebno obezbediti dve trećine glasova. Generalna skupština, naime, svake godine bira novih pet nestalnih članica po geografskom šablonu tako da ih pet bude iz afričkih i azijskih država, jedna iz istočnoevropskih država, dve iz Latinske Amerike i dve iz grupe zapadnoevropskih i drugih država. U aktuelnoj nestalnoj desetorki su – Alžir, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Republika Koreja, Sijera Leone, Slovenija i Švajcarska.

Više od 50 država članica UN, a među njima i Srbija nisu nikada bile članice SB, a ukoliko bi se Srbija kandidovala, vršilac dužnosti predsednika Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uveren je da bi bila izabrana i da bi imala veće šanse nego protivkandidati.

„Još je rano govoriti o tome, ali u svakom slučaju mi imamo veliki broj prijatelja u UN i siguran sam da ćemo proći ukoliko se kandidujemo“, kaže Dačić za Kosovo onlajn.

Srbiji bi ta pozicija, kako ukazuje, svakako značila jer bi se time ojačala njena međunarodna pozicija, ali ističe da će odluka o eventualnoj kandidaturi biti doneta nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o Srebrenici.

Prema dugoročnom planu koji je, kako objašnjava, napravljen pre više godina, bilo je predviđeno da se Srbija kandiduje u sledećoj dekadi, ali situacija može da se promeni.

Bivši ambasador Srećko Đukić kaže za Kosovo onlajn da mesto nestalne članice Saveta bezbednosti ima posebnu težinu u međunarodnim odnosima, da se za njega vodi velika borba i da do njega nije tako lako doći.

"Bila članica SB ili ne, Srbija ne može kroz Savet bezbednosti da progura nešto što ne prihvataju velike sile koje imaju pravo veta ili nešto gde ne može da obezbedi većinu, ali da je reč srpske diplomatije postala značajna i da ima težinu, upravo garantuje članstvo u SB. To je nešto najistaknutije što jedna zemlja sebi može da obezbedi i zato su borbe za to mesto izuzetno velike", ukazuje Đukić.

Kako objašnjava, Srbija spada u istočnu grupu zemalja koje biraju svog predstavnika, a koja se prostire od Pribaltika do Crnog i Egejskog mora.

"To je jako brojna grupa i tu su zemlje koje imaju različite geopolitičke pozicije. Izbor ide u odnosu na to koliko zemalja pridobijete za sebe u toj grupi, pa onda ide na Generalnu skupštinu UN tako da niko unapred ne može garantovati da li ćemo dobiti podršku, tim pre što je u našoj grupi dosta zemalja koje su skoro sve članice EU ili Natoa i normalno je da je solidarnost između njih veća nego u odnosu na zemlje koje nisu članice tih međunarodnih organizacija", ocenjuje Đukić.

O tome kolike bi bile šanse Srbije da bude izabrana, on kaže da bi verovatno odlučivale nijanse i da sve zavisi od toga ko će se još kandidovati. 

"Osim Srbije, od bivših jugoslovenskih republika u SB UN još nisu bile Severna Makedonija i Crna Gora. Ne znam da li će se one kandidovati, ali i među te tri bivše jugoslovenske republike može da dođe do dogovora da ne idu jedna protiv druge, već da se opredeli jedna, pa u drugom turnusu druga. To bi bilo prvo raščišćavanje terena, pa onda da se pridobiju bivše jugoslovenske republike, zatim EU i naša grupa u kojoj se biramo. To traži jako puno strpljenja, diplomatskog rada i naravno treba se pozivati na sve one zemlje koje smo mi do sada podržali u izboru za nestalne članice SB. Bilo bi prepotentno ako bismo sada rekli da su naše šanse apsolutne ili mi nemamo šanse. Ne, hajde da počnemo sa 'fifti-fifti', pa neka odluče nijanse", kaže Đukić. 

On navodi da je bivša Jugoslavija za 45 godina bila četiri ili pet puta nestalna članica SB, dok SRJ, Zajednica Srbije i Crne Gore, a zatim i Srbija nisu bile nijednom.  

Imajući u vidu da je Albanija prvi put bila nestalna članica SB u ime grupe istočnoevropskih zemalja 2022-2023. godine, Đukić kaže da je ona time afirmisala sebe, svoju poziciju i ceo svoj narod. 

"Mi smo podržali članstvo Albanije u SB. To je bio principijelan stav i mislim da je bio dobar. U principu kada se podržava neka članica u jednom tako delikatnom organu, onda se ide od susedstva pa dalje tako da je bilo normalno da se podrži Albanija. Mislim da su od tada i odnosi Srbije sa Albanijom napredovali, uz naravno principijelnu razliku i neslaganje po ključnom pitanju - pitanju Kosova. Šta je Albanija sa te pozicije uradila za region, sebe i uopšte međunarodnu zajednicu, teško je izmeriti. Tu je bitno da se konstruktivno učestvuje u međunarodnim poslovima", navodi naš sagovornik.

Da bi bilo vrlo značajno kada bi se Srbija kandidovala i bila izabrana za nestalnu članicu SB UN smatra i bivši ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić koji kaže za Kosovo onlajn da sa tog mesta mogu mnogo bolje da se prezentuju interesi neke zemlje a i da se kontrolišu tuđi.

„To je mesto gde ste u stanju da oslušnete šta se dešava i da na jedan specifičan, dobar način utičete na realizaciju svojih interesa. I ranije je trebalo da pokušamo sa kandidaturom, ali nikada nije kasno za dobru stvar. Kada ste u SB mogući su dogovori sa drugim zemljama oko njihovih i vaših interesa jer je to tržnica interesa i uvek je bolje učestvovati nego biti predmet te međunarodne trgovine“, kaže Jeremić.

On navodi da je praksa da se kandidature za ovu poziciju najavljuju godinu, dve godine ranije, tokom kojih se lobira ali i da je sve to trgovina.

“Da smo sada član SB bili bismo u drugačijoj prilici kada je reč o rezoluciji o Srebrenici koja se priprema, ako ništa više, onda barem u odnosu prema zemljama sponzorima te rezolucije Nemačkoj ili Hrvatskoj, Islandu i Lihtenštajnu. Daleko ranije bismo dobili signale da se tako nešto sprema i bili bismo u mogućnosti da to kanališemo u smeru u kojem je to moguće“, navodi Jeremić. 

Situacija bi, ističe, verovatno izgledala drugačije da je Srbija bila u SB kada se iniciralo održavanje sednice povodom obeležavanja 25 godina Nato agresije na Srbiju, a što je bilo odbijeno. 

Ako Srbija ozvaniči kandidaturu, prema rečima diplomate u penziji Zorana Milivojevića, biće joj, pre svega, potrebna saglasnost regiona, a ukoliko tu obezbedi podršku, kako smatra, na globalnoj sceni bi prošla bez ikakvih problema, jer je van Zapada podržava 80 odsto čovečanstva, pa i više.

On prednost Srbije vidi i u tome što nikada nije bila nestalna članica SB, a prednost, kaže, može da bude i to što nije punopravna članica Natoa i što je vojno neutralna.

"Sada su i u regionu stvari drugačije. Imate Mađarsku koja je članica Natoa, ali koja Srbiju podržava, prema tome to je odmah glas više za nas iz okvira zapadnog bloka, a glas manje za konkurenciju. Podrška je uvek otvorena stvar, pitanje je, recimo, kako bi se ponela Grčka ili neka druga zemlja, Slovačka na primer, koja je u potpuno drugim okolnostima sa jednom drugom vrstom politike. Takođe, pitanje je i kakav će raspored snaga biti posle izbora za Evropski parlament i EU. Od značaja je i podrška izvan regiona. Moguće je da se Francuzi i Italijani oglase u našu korist u odnosu na nekog drugog kandidata. Ništa nije isključeno. I na kraju svega, stav Rusije, stalne članice SB ne može se zanemariti. Nema veze da li je on u većini ili manjini, ali njen glas je relevantan. Pitanje je kako bi se i Turska ponašala, sa kojom imamo neke dobre odnose. Dakle, sve je u igri, bitno je samo početi akciju", navodi Milivojević za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, region istočne Evrope dolazi na dnevni red da popuni jedno nestalno mesto u SB u parnim godinama, dakle 2026. godine i on smatra da postoji dovoljno vremena za lobiranje. 

Mesto nestalne članice SB Srbiji bi, dodaje, dalo priliku da na direktan način obnovi odnose sa zemljama koje imaju razumevanja za njenu poziciju, da ojača bilateralne odnose sa nizom zemalja i omogući sebi manevarski prostor u globalnim pitanjima i odnosima, koji bi bio u funkciji njenog državnog i nacionalnog interesa.

"Pošto je Kosovo i Metohija dnevna tema SB i na kraju će se tamo kad-tad prelomiti, jer ne može da se prelomi mimo Rezolucije 1244, bilo da se stavi van snage, bilo da se donese neka druga, bilo da Srbija promeni svoj stav. U svakom slučaju, sa pozicije u SB sasvim sigurno je daleko veća prednost Srbije da deluje vezano za to pitanje, nego što je sada u ovom trenutku", ističe Milivojević.