Koliko kratak spoj u komunikaciji Kurtija i Rame utiče na odnose Kosova i Albanije?

Šumovi na vezama između Edija Rame i Aljbina Kurtija postoje već duže vreme, ali odnosi između Tirane i Prištine, prema tvrdnjama političara iz Albanije i sa Kosova nisu u krizi. Povodom sutrašnjeg Dana albanske zastave nema najavljenih zajedničkih sednica vlada ili parlamenata, a građani većinom smatraju da odnosi između Albanije i Kosova nisu dobri. Međutim, iako se prilikom posete Kosovu letos nije sastao sa Kurtijem, Rama je iz Prištine poručio: „Kada Albanija i Kosovo izađu van granica, oni su jedno“.

Piše: Dušica Radeka Đorđević  

Na liniji izjave albanskog premijera su i reči predsednice Skupštine Albanije Elise Spiropali, koju je za tu poziciju upravo predložio Rama, da je „Kosovo nacionalni prioritet Albanije“.

Ambasador Albanije na Kosovu Petrit Maljaj izjavio je nedavno da odnosi Prištine i Tirane nikad nisu bili na boljem nivou i da dve vlade uspešno primenjuju sporazume koje su sklopile na zajedničkim sastancima, a naveo je i da dvojica premijera, Aljbin Kurti i Edi Rama, nastoje da se oni dodatno učvrste.

Da su dvojica premijera zamrzli odnose negirao je predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca, pa ipak, u Prištini je prošle nedelje održan sastanak vlada Kosova i Severne Makedonije, a otkako je Rama otkazao zajedničku sednicu vlada Kosova i Albanije, zakazanu za 14. jun 2023. u Đakovici, nova nije organizovana. Prva sednica dve vlade održana je u Prizrenu 11. januara 2014. godine i od tada su se ovi sastanci održavali svake godine.

Urednik na TV Njuz 24 u Tirani Dritan Ljači kaže za Kosovo onlajn da političari na Kosovu i u Albaniji govore da su odnosi između Prištine i Tirane veoma dobri, ali da o tome građani imaju drugačije mišljenje.

„Prema anketama više od 52 odsto građana na Kosovu kaže da odnosi dveju zemalja nisu tamo gde bi trebalo da budu, a u Albaniji više od 60 odsto ljudi kaže da odnosi nisu dobri. Kada govorimo o odnosima dveju zemalja, govorimo o interesima građana, a to se posebno odnosi na Kosovo jer je njemu više potrebna pomoć Albanije nego što je Albaniji potrebno Kosovo. Razume se da građani na Kosovu više osećaju taj nedostatak pomoći“, kaže Ljači.

Vladajuća većina i na Kosovu i u Albaniji, dodaje, trenutno nije mnogo fokusirana na međusobne odnose, već dominira izborna kampanja koja je počela u Albaniji, dok se izbori na Kosovu približavaju i fokus je na političkim problemima a ne na ekonomskim problemima građana.

„Imam utisak da je gospodin Kurti tokom svoje karijere na čelu vlade pokušavao da se izvuče iz ‘tutorstva’ premijera Albanije. Ako je Rama pokušao da ga stavi pod svoj kišobran, Kurti je želeo da svojoj vladi na Kosovu da identitet i da napravi sopstvenu politiku. Hteo je da pokaže da je nezavisan, da Kosovo treba da donosi svoje odluke, iako Kosovo nije punopravni član međunarodnih organizacija. U svakom slučaju, Kurti je pokušao da napravi razdvajanje politike Kosova i Albanije, a ne da u potpunosti prati albansku politiku. Naravno, Kurti to čini ne samo da bi pokazao svoju snagu, već i da bi naglasio šta će Kosovo biti u budućnosti. Možda je mislio da će Kosovu više pomoći da ne bude satelit Albanije”, navodi Ljači. 

Prema oceni političkog analitičara iz Prištine Arbnora Sadikua poslednjih godina između premijera Albanije i Kosova Edija Rame i Aljbina Kurtija nema dobrih odnosa jer imaju nesuglasice oko toga koje korake Kosovo treba da preduzme kako bi postalo deo međunarodnih organizacija i u odnosima sa drugim državama.

„Rama i Kurti trenutno nisu u dobrim odnosima, imaju problem da sarađuju i imaju neslaganje oko koraka koje Kosovo mora da preduzme u saradnji sa SAD i Evropskom unijom i po pitanju odnosa Kosova sa zemljama Zapadnog Balkana“, ocenio je Sadiku za Kosovo onlajn.

Na drugoj strani, kako smatra, Kurti ima dobar odnos sa Severnom Makedonijom i njenim premijerom Hristijanom Mickoskim jer je u dobrim odnosima sa albanskim strankama koje su u vladi Severne Makedonije.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša odnose između Tirane i Prištine vidi u „stanju mirovanja“, ali napominje da treba praviti razliku između odnosa dva premijera i onoga što se, kako kaže, odvija „ispod žita“ i na nižim nivoima, gde Albanija i Kosovo i dalje nastupaju jedinstveno.

Kao primer istih ciljeva Tirane i Prištine, bez obzira na loše odnose dva premijera, Beriša navodi nedavnu posetu Tirani poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija tokom koje je Ministarstvo spoljnih poslova Albanije prihvatilo poziv da zastupa prava Albanaca u ‘preševskoj dolini’.

„Pravi odnosi između Prištine i Tirane su oni koji se odigravaju ‘ispod žita’, dok je drugo ono što možemo da vidimo u javnosti. To što se vidi u javnosti je u potpunosti zahlađenje odnosa između Edija Rame i Aljbina Kurtija i Vjose Osmani. S treće strane tu je predsednik Albanije Bajram Begaj koji ima potpuno drugačiji pristup. On pokušava da ima nacionalni pristup, dok Rama više gura ideju o ekonomskoj saradnji“, naveo je Beriša za Kosovo onlajn.

Između Albanije i Kosova, kako kaže, ima komunikacije na nivoima ministarstava i na nižim nivoima i podseća da se ta saradnja ogledala i u tome što je za vreme letnjih godišnjih odmora praktično bila ukinuta „granica između Kosova i Albanije“. 

On kaže da je do potpunog zahlađenja odnosa između Rame i Kurtija došlo u trenutku kada je Rama direktno podržao Otvoreni Balkan.

„Rama ide ka razvoju Albanije u ekonomskom pravcu, dok Kurti i njegova ekipa pokušavaju da žive na lažnom patriotizmu koji se neguje nekoliko godina unazad sa euforijom 'pobede nad Srbijom'. Sukob na relaciji Rama-Osmani i Kurti imamo i zbog toga što Rama nije želeo da osudi, odnosno da, kako oni imaju običaj da kažu, da pravim imenom nazove ono što se dogodilo 1999. godine. Od Rame se očekuje da kaže da je Srbija izvršila genocid na Kosovu, a on kaže da je to bio ratni zločin, i možda je donekle u pravu jer se u ratu događaju takve stvari, rat nosi i žrtve sa sobom“, navodi Beriša.

Vlade Severne Makedonije i Kosova, podseća, do sada su imale dve zajedničke sedice, kao što su ih ranije imale i vlade Kosova i Albanije, ali on ne veruje da će do kraja godine biti nekakvih epohalnih zajedničkih ceremonija Prištine i Tirane jer Kurti ulazi u završnu fazu predizborne kampanje, a u problemu je, kako ocenjuje, zbog evidentnog pada rejtinga.