Koliko vrede međunarodne garancije Srbiji i Srbima na Kosovu?

Advokat Nebojša Vlajić izjavio je pre dva dana da se njegovom branjeniku Nenadu Orloviću, koga su specijalci Kosovske policije uhapsili u petak u Severnoj Mitrovici, na teret stavlja i učešće na prošlogodišnjim barikadama koje su Srbi organizovali na severu Kosova. Prethodno je kosovsko tužilaštvo, nakon hapšenja sportiste Miluna Milenkovića, saopštilo da se on tereti za "događaje ispred zgrade izborne komisije u Severnoj Mitrovici" iz decembra 2022. Evropska unija, Sjedinjene Države i NATO dali su krajem prošle godine Beogradu garancije da Srbi koji su učestvovali na protestima zbog jednostranih odluka i poteza vlade Aljbina Kurtija, neće biti hapšeni, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio je nedavno da su te garancije prekršene.

Sem toga i mnogi sporazumi koji su postignuti u Briselu između Beograda i Prištine, čiji je garant EU, takođe nisu sprovedeni. Poput osnivanja Zajednice srppskih opština, ali i sporazuma koji je postignut o registarskim tablicama, koje su nekoliko puta bile uzrok podizanja tenzija i izazivanja krize na severu Kosova.

Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da garancije koje daju velike sile nemaju težinu koje su imale u nekadašnjoj politici. Sa druge strane navode da su sporazumi neophodni, jer su temelj postizanja mirnih političkih i diplomatskih rešenja, ali da iskustvo govori da se na njih ne treba u potpunosti oslanjati.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksadar Mitić kaže je da garancije Srbiji koje su dolazile sa Zapada nikada nisu bili poštovane i stoga bi, po njegovim rečima, njihovo neispunjavanje moglo da iznenadi samo veoma naivnog ili veoma zaboravnog.

"Takav je bio slučaj tokom svih sukoba 90-ih, a naročito u slučaju Kosova i Metohije", rekao je Mitić za Kosovo onlajn.

Mitić je podsetio na slučaj Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, kojom je šefovao Vilijam Voker.

"Koja je služila pripremi za NATO agresiju 1999. godine, raznih garancija NATO u okviru komande Kfora koje su služile pripremi Albanaca da zaokruže teritorijalni integritet 'nezavisnog Kosova' i uruše otpor Srba, te garancije EU u okviru Briselskog sporazuma koji su služile razaranju prisustva srpske države na KiM, a da zauzvrat nije ispunjen ni minimim minimuma - ZSO", kaže Mitić.

Po Mitićevim rečima ni u aktuelnom trenutku ne treba imati velika očekivanja od datih garancija,

"Takav je slučaj i danas. Jednostavno, Zapad daje navodne garancije Srbima samo da bi taktički kupio vreme i napredovao u svojoj misiji legalizacije 'jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova' kojim je 2008. nepovratno urušio međunarodni pravni poredak", zaključuje Mitić.

Spoljnopolitički komentator i dugogodišnji dopisnik Politike iz Berlina Miroslav Stojanović takože smatra da je u slučaju garancija koje daju zapadne zemlje došlo do potpune relativizacije nečega što je nekada značilo nešto.

"To je nekada predstavljalo neku vrstu svetog pisma. Kada se naparave neki sporazumi i kada se daju garancije, oni bi trebalo da se održe, čak i ako su usmeni, ne moraju biti pisani. Međutim sve se okrenulo, jer su u pitanju interesi zemalja koje mogu da krše sporazume. Reč je o zemljama koje imaju vojnu, ekonomsku i političku moć, one te sporazume i dogovore raskidaju u sopstvenu korist kada im ne odgovaraju", rekao je Stojanović.

Stojanović kaže da je to u poslednje vreme učestalo, a drastičan primer navodi situaciju u Ukrajini, ali i pitanje Kosova.

"Ne poštuju se čak ni recimo takozvani sporazumi koji su napravljeni u Briselu i dosta od tih sporazuma nije realizovan. iako su iza njih stajale velike zemlje EU najpre Nemačka i garantovale ono što nisu realizovale, pa se nalazimo u situaciji da o tim sporazumima ne možemo više ozbiljno da razgovaramo,a to se naravno odnosi i na sve garancije koje daju velike zemlje", ističe Stojanović.

Po njegovim rečima sporazumi su ipak neophodni, jer svaka kriza mora da se reši diplomatskim putem, sporazumima i poštovanjem garancija.

"Sada ih je mnogo teže praviti, a da nemate osećanje da će to što dobijete od garancija biti u jednom trenutku relativizovano ili odlagano ili nikada spovedeno. Problem je verodostojnosti tih garancija. Neke sporazume treba praviti ma kako da u njih sumnjamo, jer se njima stvara neka vrsta izvesnosti da neka minska polja neće biti aktivirana u jednom času, zbog tablica, u drugom zbog taksi na robu ili sada u situaciji krajnje neizvesnosti gde Srbi sa Kosova kada dolaze u centralnu Srbiju ne znaju ko će ih i kako sačekati kada se vrate da li će biti uhapšeni ili ne, to je osećaj krajnje nesigurnosti zato neke sporazume treba praviti bez obzira koliko u njih sumnjamo, oni mogu u jednom trenutku da ostvare nešto. ", kaže Stojanović.

Stojanović je podsetio na sporazum Srbije i Kosova u Vašingtonu u vreme predsednika SAD Donalda Trampa, za koji kaže da je sada potpuno odbačen.

"On je imao dobru ideju da stvari ekonomski rastereti i napravi opušteniju atmosferu u kojoj se mogu lakše povlačiti politički potezi, nepopularni sa jedne ili druge strane, a to su odbacile demokrate", kaže Stojanović.

Po njegovim rečima specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je Ohrisdski sporazum tumačio kao da je on praktično davanje Kosovu potpunog legitimiteta, iako u tom sporazumu nema toga.

"Namera je SAD da se tim pomeranjem popune neka polja koja će delovati tako da se Kosovo približava cilju za koji se zalažu protažeri kosovske nezavisnosti i moćne zemloje neće oduststi od te ideje. Ne treba se čuditi što oni ne poštuju garancije koje daju, ali je najgora situacija što su taoci cele te priče i nesigurne situacije, obećanja koja se ne realizuju, najviše Srbi na Kosovu", zaključuje Stojanović.