Kurti protiv zahteva SAD: Može li Kosovo zaista bez američke pomoći?

Kurti Amerika ilustracija
Izvor: Kosovo Online

Zahtevi Vašingtona oko smirivanja situacije na severu Kosova upućeni vlastima u Prištini, jedan za drugim se odbijaju o vrata kabineta Aljbina Kurtija, a cena koju bi Kosovo zbog takvog manira aktuelnog premijera moglo da plati, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna najviša bi bila na političkom planu. Kako smatraju, ne treba očekivati oštre rezove na relaciji Priština-Vašington, ali su postepene mere sasvim izvesne. Njihov vesnik je, podsećaju, bilo otkazivanje zajedničke vojne vežbe.

Mnogi analitičari na Kosovu upozoravaju da se američke sankcije neće završiti na ovome, a opozicioni političari svakodnevno podsećaju Kurtija da je Kosovo najveći broj priznanja dobilo zahvaljujući podršci SAD i da samo može da nazaduje ako se zadrži kurs koji je Kurti zacrtao. 

Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer izjavio je da je Amerika zabrinuta što vlasti na Kosovu nisu pozitivno odgovorile na zahteve Vašingtona i ostalih partnera za deesakalaciju na severu i najavio da će, ukoliko nastave tim putem, biti posledica. Ipak, Hovenijer je istakao i da su SAD najbliži partner Kosova i da "posvećenost američkog naroda samom Kosovu i narodu Kosova ostaje stabilna kao i uvek".

Postavlja se pitanje čime sve Vašington može da popuni prostor između "stabilne posvećenosti" i mogućih posledica po Kosovo i može li Priština bez američke pomoći na ekonomskom, političkom i svakom drugom planu?

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, kaže za Kosovo onlajn da u odnosima SAD prema Kosovu neće biti nekog naglog prekida niti jačih lomova, već da su mogući "mekaniji pritisci". 

"I do sada je ova priča, i kada je reč o EU, i o SAD, išla postepeno. EU je najavljivala mere mesec dana, i kada su najzad donete, ne nazivaju se sankcijama iako ne bih rekao da su blage, već su vrlo ozbiljne. Tu ima prostora da EU još nešto uradi. Isto se odnosi i na Ameriku. Tako da će ovo sa merama ići postepeno", kaže Novaković.

On smatra da Kosovo može da izdrži bez SAD ekonomski jer, kako kaže, ono ne živi od donacija Amerike i EU, već najveće prihode ima od doznaka građana koji rade u inostranstvu.

"Na političkom planu neke stvari mogu da budu bolne za Kosovo kada je reč o tome da li će uspeti da ostvari svoje interese. Osnovni razlog za ovakvo ponašanje SAD je taj što je njima, kao i celom zapadu važno da izbegnu novo žarište u Evropi u vreme kada imaju najveći rat na kontinentu od Drugog svetskog rata i cilj je da se izbegne novi sukob. Postoji bojazan da ovde postoji konfliktni potencijal koji će eventualno da odvuče njihove resurse od Ukrajine i Istoka", napominje Novaković.

O mogućnosti da Vašington utiče na smenu Kurtijeve vlade, ukoliko Priština ne bude na koloseku interesa SAD, Novaković kaže da ako bi došlo do pritiska da se raspišu novi izbori, da bi njih Kurti iskoristio kao potvrdu svoje popularnosti. 

"Jedina osoba koja zagovara alterantivne politike Kurtiju je Ramuš Haradinaj, koji ima podršku oko sedam odsto. Ostali, DSK i DPK su prilično tihi i oni po svoj prilici ne žele da uzmu ovaj vruć krompir koji je napravio Kurti. Jer, morali bi da se nose sa Kurtijem u opoziciji, a upravo je on taj koji je dok je bio opoziciji naparavio bauk od ZSO. Sa ovakvom radikalizacijom kosovskog društva koja postoji oni bi imali još veći problem. Tako da, i da dođe do pada vlade, imaćemo izbore na kojima će vrlo verovatno Kurti opet da pobedi", ocenjuje Novaković.     

Da je donedavno bilo nezamislivo da SAD preispituju podršku Kosovu, za Kosovo onlajn kaže potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, ali, kako ukazuje, kosovske vlasti su uspele da prokockaju to savezništvo, uzimajući njihovu podršku zdravo za gotovo,

"Neshvatajući koliko je za SAD važno da region ostane miran u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, kosovske vlasti su svojom tvrdoglavošću postale remetilački faktor u regionu. SAD su odlučne da takvo ponašanje ne prođe bez posledica i prve mere su već donete - otkazana je zajednička vojna vežba i zaustavljena podrška za priznavanje Kosova u međunarodnoj zajednici. To konkretno znači da je prijem Kosova u Savet Evrope stavljen na čekanje, a da o prijemu u neke druge međunarodne organizacije, poput Uneska, Interpola ili NATO nema ni govora", kaže Grubješić. 

Ona dodaje da članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama više niko ni ne pominje. 

"S obzirom na to da su SAD uvek bile najveća podrška nezavisnosti Kosova, svako uskraćivanje te podrške u kombinaciji s kaznama koje uz SAD primenjuje i EU, poput uskraćivanja finansijske pomoći, smanjuje manevarski porostor kosovskim vlastima i na unutrašnjem planu i sve su glasnija protivljenja takvoj politici", navodi naša sagovornica. 

Ona podseća da su kosovskog premijera Aljbina Kurtija Amerikanci već jednom smenili, upravo zbog nesaradljivosti i nespremnosti na kompromis.

"Ne verujem da bi im bio problem da to urade i drugi put", zaključuje ona.

Profesor ustavnog prava iz Prištine Mazlum Baraljiu kaže za Kosovo onlajn da "nijedna zemlja kolika god bila, čak ni one koje su konsolidovane, razvijene ekonomski i socijalno, bez saradnje se ostalim državama, bez razmene vrednosti, ne bi mogle lako da se snađu".

"Svakoj zemlji je potrebna saradnja. Pogotovo Kosovu, koje je još u procesu konsolidacije, kao država je malo i ima potrebu za prijateljima i za finansijskom i tehničkom pomoći u brojnim oblastima, od ekonomije do nauke. Izolovanost nije pravi put za Kosovo i ova vlada bi trebalo da vodi računa, da sa svim zemljama, a najviše sa SAD ima više saradnje", navodi Baraljiu.

Povodom poruke američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera o zabrinutosti SAD jer Kosovo ignoriše njihove zahteve za deeskalaciju, kao i o saopštenju Stejt departmenta da kosovska vlada nije koordinirala sa Vašingtonom odluku da se "Severna brigada" i "Civilna zaštita" proglase terorističkim organizacijama, Baraljiu smatra da te izjave treba uzeti sa rezervom i da se često jedno govori javno, a drugo dešava "iza zavese".

"Ako je suditi po izjavi Svečlje koji je rekao da postoji koordinacija, a druga strana ovako odgovara, ne zna se čiji diplomatski pravac ide kojim putem. U diplomatiji i međunarodnim odnosima su se više puta vodile dvokolosečne ili višekolosečne politike zbog sticanja određenih ciljeva. Ali, ipak verujem da je postojala koordinacija, jer kosovska vlast nije dovoljno jaka da sama odlučuje. Bez saradnje nijedna zemlja ne može stići daleko, a pogotovo zemlje kao što su Kosovo i Srbija, koje su ostavljene sa strane od EU i međunarodne zajednice koje vode pogrešnu politiku prema zemljama Zapadnog Balkana", smatra naš sagovornik.

Što se tiče pritisaka na Kosovo da ispuni zahteve EU i SAD, što kosovski premijer odbija da učini, Baraljiu misli da se to samo tako predstavlja, a da im se Kurti zapravo ne suprotstavlja. 

"EU i međunarodna zajednica su navalili na Kosovo, jer je ono najosetljivija karika u ovom geopolitičkom i geostrateškom kontekstu koji se trenutno odvija u Evropi i svetu, pa je najlakše navaliti na tu najslabiju kariku koja nije dovoljno jaka da se odupre svim pritiscima. Očigledno je da pritisak postoji, ali je takođe poznato da premijer Kurti nije kao ranije političke elite koje su vladale Kosovom. On koristi drugačiji model vladanja i ima neka načela koja oni ne mogu baš lako da slome. Zapravo, on se ne suprostavlja, on gotovo sve radi kako oni kažu. U početku pokazuje otpor, ali na kraju sve ispuni", kaže Baraljiu.

Ukazuje i da je status Kosova još neopredeljen, jer ga "EU ne priznaje kao državu, i odnosi se, ne samo neutralno, već ponekad i negativno prema njemu". 

"Bilo koja druga zemlja, pogotovo članice EU, imaju instrumente da reaguju. A Kosovo ne može, i zato i imamo ovakvo stanje. Ali, naravno, ne mislim da je Kurti toliko moćan, koliko su oni moćni i slobodni da udaraju po svemu, ne samo na Kosovo, već i na Srbiju i ostale zemlje Balkana", navodi Baraljiu.