Kurtiju tesno na Kosovu - šta želi pokušajima da utiče na izbore u regionu?

Kosovskog premijera Aljbina Kurtija nije onespokojio neuspeh ogranka Pokreta Samoopredeljenje u Tirani na parlamentarnim izborima u Albaniji 2021. godine, na kojima je i sam glasao, već je prošlog meseca udicu zabacio i među birače u Severnoj Makedoniji, a na prošlonedeljnim lokalnim izborima u Preševu i Bujanovcu otvoreno je podržao favorite među albanskim kandidatima. Zbog ovakve politike sunarodnici ga optužuju da deli Albance u regionu, a analitičari ishodište njegovog delovanja vide i u odmeravanju snaga sa Edijem Ramom.

Na izborima u Preševu učestvovalo je šest albanskih lista, u Bujanovcu četiri, a Kurti je u obe opštine podržao Partiju za demokratsko delovanje (PDD), čijem je predizbornom skupu u Prištini i prisustvovao. Ta partija je u Preševu predvođena Arditom Sinani, inače, savetnicom Kurtija dobila najviše mandata, ali je u Bujanovcu njihov kandidat, Ragmi Mustafi, savetnik zamenika kosovskog premijera Besnika Bisljimija, osvojio najmanje glasova od svih albanskih stranaka koje su učestvovale na izborima.

Kurtijevo pružanje podrške jednoj stranci, potpredsednica opozicione DPK Vljora Čitaku ocenila je kao "raspirivanje vatre podele" među Albancima.

"Još nisam uspela da razumem Kurtijev entuzijazam za podele, ali to nikada nije donelo ništa od koristi Albancima. Neodgovorno do krajnosti"smatra Čitaku. 

Učešće Kurtija na predizbornom skupu PDD, pogrešnim smatra i ministar za infrastrukturu u kosovskoj vladi Ljiburn Aliju, poreklom iz Preševa, koji je poručio da bi "premijer Kurti trebalo da ujedinjuje", dok je bivši predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi, saopštio da nikada manje Albanaca nije izašlo da glasa nego na ovim lokalnim izborima i da je albanska zajednica u Srbiji rekla "ne" politici podela kosovskog premijera Aljbina Kurtija. 

Ako su podele među Albancima posledica Kurtijevog delovanja u regionu, šta je njegov motiv?

Prema nekim viđenjima, on se nadmeće sa albanskim premijerom Ramom oko toga ko će imati dominantan uticaj na Albance u regionu, prema drugima, pokušava da skrene pažnju javnosti sa neuspeha sopstvene vlade.

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ocenjuje da Kurti vodi politiku koja je prilično agresivna u guranju panalbanske agende i da vrlo slične ideje, samo u umerenijoj formi, proklamuje i albanski premijer Edi Rama.

"Aljbin Kurti je neko ko zastupa određene ideje i političke principe koji su prihvatljivi ne samo za one koji su na KiM već i u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Međutim ta njegova agenda je nešto što je jedno opšte mesto velikoalbanske ideje. On je zastupa na nešto radikalniji način od onoga kako je zastupa Edi Rama koji ide sa potpuno drugačijim pristupom, malo uglađenijim na prvu loptu, ali sa istim namerama i ciljevima", rekao je Mitić za Kosovo onlajn.

Kako navodi, Kurti je ohrabren time što je za eskalaciju u diskriminaciji Srba na KiM dobio podršku, što se videlo po procesima u Savetu Evrope i u Parlamentarnoj skupštini Natoa.  

"Očigledno je da će on nastaviti sa tom svojom agendom i to što će neko od zapadnih zvaničnika reći da su mu diplomatskim kanalom poslali određenu poruku da ne destabilizuje region i da se skoncentriše samo na KiM, to njega realno ne dotiče, tako da očekujem nastavak ovakve njegove politike", kaže Mitić.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša ističe za Kosovo onlajn da se želja kosovskog premijera Aljbina Kurtija da kontroliše Albance u regionu i šire, pokazuje kao katastrofalna.

“On pokušava da delimično kopira gospodina Ramu, jer vidimo šta Rama radi sa Albancima u drugim državama, konkretno u Grčkoj i Italiji. Međutim, pokazalo se da je Aljbin Kurti u potpunosti razjedinio glasače na ovim lokalnim izborima, na kojima je bila i slaba izlazost, a i puno učesnika. Imaćemo sigurno dalji uticaj Kurtija na Preševo, ali će u potpunosti izgubiti uticaj na Bujanovac, jer je tu ‘njegova’ partija treća po snazi ako gledamo albanske partije”, kaže Beriša.

Kako ističe, završna konvencija PDD bila je u Prištini, a ne u Preševu ili Bujanovcu, a što je ukazivalo na nastavak politike mešanja u izbore u regionu Aljbina Kurtija. 

"Tako je uradio u Severnoj Makedoniji, tako je pokušao i u Albaniji. I napravio je nov razdor u politici u ‘preševskoj dolini", navodi Beriša koji veruje da će se u Bujanovcu oformiti koalicija oko Arbera Pajazitija koji je dobio najviše glasova i da će se ta opštinska struktura okrenuti ka Beogradu, a ne ka Prištini.

Na izborima u Severnoj Makedoniji prošlog meseca Samoopredeljenje je nastupalo u okviru opozicionog bloka VLEN, Bekim Ćoku, Kurtijev savetnik, obezbedio je mesto u Sobranju, a politički analitičar Petar Arsovski kaže za Kosovo onlajn da Aljbin Kurti želi da se afirmiše kao regionalni lider Albanaca, što je pozicija za koju se Priština i Tirana već dugo takmiče.

"Tirana i Priština su uvek imale određeni paternalistički pristup prema Albancima u regionu. Imajući u vidu da je Edi Rama nekoliko puta pozivao makedonsko-albanske političare na neku vrstu zajedničke koordinacije, mislim da Kurti to oseća kao nekakvu neravnotežu, koju pokušava da prevaziđe projekcijom svoje političke aure i u Severnoj Makedoniji i u Albaniji, posebno u Severnoj Makedoniji”, kaže Arsovski.

O tome na koji način ovakva politika može da se odrazi na region, naš sagovornik kaže da će to u Severnoj Makedoniji svakako biti negativno percipirano, posebno kod etničkih Makedonaca.

“Etnički Albanci na to gledaju malo mirnije i tolerantnije. Mnogo će zavisiti od toga da li će region nastaviti da se kreće ka EU ili ne. Ako region nastavi da se kreće ka EU, takva regionalna koordinacija će postati politički folklor, ali ako stane na putu ka EU, ona će stvoriti tenzije ili lokalnu regionalnu nestabilnost”, smatra Arsovski.

Albanski novinar i analitičar Ben Andoni ukazuje da je uticaj kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Albaniji počeo da pada jer, kaže, "njegov eksperiment na izborima u Albaniji nije dobio odgovarajuću ocenu" i da on sada pokušava da proširi uticaj na "preševsku dolinu" i Severnu Makedoniju.

"Poslednji događaji, pogotovo izbori u Severnoj Makedoniji i poslednji izbori održani u Srbiji, ukazuju na jedan izuzetan uticaj Kurtija. Prevashodno na koaliciju “Vlen” u Severnoj Makedoniji, gde su njegovi ljudi uspeli da obezbede učešće u vlasti. To nije dobro dočekano u Severnoj Makedoniji, naročito od strane Aljija Ahmetija", kaže Andoni za Kosovo onlajn.

Odnosi Kurtija i albanskog premijera Edija Rame, dodaje, već godinu dana su u nekoj vrsti velikog grča pošto je i Ramina ideja ista kao i Kurtijeva, jer i on želi da proširi svoj uticaj na ceo albanski prostor. 

"Rama je premijer velike zemlje i njegov cilj je da skrene pažnju sa unutrašnjih problema u zemlji, a Kurtijeva namera je da skrene pažnju sa dela unutrašnje politike i niza neuspeha u ekonomiji. Verujem da će se ovo pogoršati u budućnosti zato što su građani više zainteresovani za unutrašnju politiku nego za ono što se dešava spolja", navodi Andoni.

Angažman Kurtija u regionu, prema oceni političkog analitičara iz Prištine Artana Muhadžirija nema nekog konkretnog uspeha i on to vidi kao “simboličan stil politike bez dugoročnog efekta"  

“On je u Albaniji doživeo fijasko, u Severnoj Makedoniji je njegovo krilo takođe izgubilo izbore, iako će tamo biti u vladi, bili su drugi po glasovima u albanskom delu stanovništva. Sada je u Preševu podržao bivšeg gradonačelnika ali je izgubio u Bujanovcu. Premijer Kurti nije imao veliki uspeh na Kosovu u ekonomskom razvoju da bi mogao da projektuje taj model upravljanja na drugim mestima”, kaže Muhadžiri za naš portal.

O tome da li takva Kurtijeva politika, makar i simbolična, može da izazove negativne reakcije u regionu, ovaj analitičar kaže da regionalni lideri poznaju populistički način razmišljanja Kurtija i ne shvataju to kao rizičan pristup.

“Kurti ima toliko problema na Kosovu da apsolutno ne može da ima dovoljno vremena da se bavi problemima drugih zemalja i drugih ljudi, pošto na Kosovu imamo duboku ekonomsku krizu i mnogo drugih problema, pod sankcijama EU smo, tako da bi više trebalo da radi na rešavanju problema Kosova a onda da pokušava da poboljša živote Albanaca u drugim zemljama jer oni imaju svoje političke predstavnike. Veoma je teško uticati na političke partije i lidere u drugim zemljama jer vam je za to potrebno mnogo ljudi, finansijskih resursa i partijskih struktura a Kurti to nema. On dosta improvizuje sa ovim podrškama i ne mislim da će to imati dugoročni efekat”, ocenjuje Muhadžiri.