Menjaju li Nemačka i SAD kurs prema Prištini: Gde se zagubio „uslov svih uslova“ - formiranje ZSO?
Bilo je pitanje nad pitanjima, uslov nad svim uslovima. I onda tišina. Temu formiranja Zajednice srpskih opština nedavno su ponovo pokrenuli nemački ambasador u Prištini Jorn Rode i specijalni američki izaslanik Aleksandar Kasanof, ali tvrdnjom da ona nije ključan uslov Prištini za dalje integracije, počev od članstva u Savetu Evrope. Sagovornici Kosovo onlajn različito vide poruke iz EU i SAD, ali tvrde da Zapad neće tako lako odustati od ovog zahteva.
Piše: Arsenije Vučković
Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode izjavio je da se od Kosova ne traži da donese konačnu odluku o Zajednici srpskih opština. Kako je istakao, slanje Nacrta statuta ZSO na razmatranje Ustavnom sudu biće dovoljno za članstvo u Savetu Evrope.
Na to mu je odmah odgovorio direktor Kancelarije za KiM Petar Petković poručivši ovakva izjava „kulminacija obesmišljavanja dijaloga i sporazuma postignutih u Briselu“.
"Ukoliko Rode misli da ukida tekovine dijaloga i nagrađuje Prištinu za šarenu lažu, neka to jasno kaže“, poručio je Petković preko društvene mreže „X“.
I zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Aleksandar Kasanof, po završetku posete regionu, izjavio je da SAD „snažno podržavaju dijalog Beograda i Prištine uz posredništvo EU“ i da očekuju od njih da ispune sve obaveze iz Briselskog i Ohridskog sporazuma.
Za Prištinu, objasnio je Kasanof, važi i dodatni uslov - slanje nacrta statuta ZSO ustavnom sudu.
Formiranje ZSO niko nije ni spomenuo.
Osim analitičara u Prištini.
Tvrde da bi osnivanje ZSO pre izbora 9. februara za premijera Aljbina Kurtija i Samoopredeljenje bilo - političko samoubistvo.
Konzistentna (ne)doslednost
Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da se EU i SAD od početka nisu ponašale konzistentno u briselskim pregovorima zbog čega ne očekuje ni da će biti dosledni u insistiranju na formiranju ZSO i da je to šansa za Srbe šansa da zatraže suštinsku autonomiju.
„Nažalost, EU kao posrednik, pa ni SAD kao posrednici u senci, nisu se ponašali konzistentno u ovim briselskim pregovorima od samog početka. Tako da nije bilo za verovati da će insistirati dosledno na tome da Zajednica srpskih opština bude uslov za eventualno dalji napredak pozicije takozvanog Kosova u međunarodnim integracijama“, ističe Čelić.
Smatra da je Zapad odlučio da „previše ne pritiska“ premijera Aljbina Kurtija oko pitanja ZSO zato što smatraju da je već učinio dovoljno „ustupaka“.
„Verovatno se u zapadnim krugovima smatra da je Kurti načinio dovoljan ustupak time što je omogućio kakav-takav prolazak i ulaz srpske robe na teritoriju Kosova i Metohije, mada vidimo da je to učinio sasvim delimično i da je verovatno odustao da pre izbora insistira na otvaranju mosta u severnom delu Kosovske Mitrovice, ibarskog mosta. Predpostavljam da je politički Zapad sada odlučio da ne pritiska Kurtija previše kada je reč o Zajednici srpskih opština“, kaže Čelić.
Poručuje da je pitanje ZSO iz više razloga prevaziđeno.
„Prvi razlog je što, onako kako je ispregovarana, ta institucija ne predstavlja garant zaštite kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji jer nema izvršna ovlašćenja. A drugi razlog je ovo ponašanje Kurtija, konzistentno unazad dve godine iz koga možemo videti da Kurtiju uopšte nije stalo do bilo kakvih kolektivnih prava Srba. Zato mi se čini da ovo neinsistiranje na ZSO na izvestan način ne mora da bude loše ni za Srbe na KiM“, precizira Čelić.
To je šansa za Srbe da zatraže - suštinsku autonomiju.
„Mislim da srpski narod na Kosovo i Metohiji na osnovu ovog iskustva unazad dve godine, brutalnog kršenja kolektivnih prava Srba, sa čak elementima apathejda, treba u ovom času da povisi političku lestvicu i da postavi zahtev za jednom suštinskom autonomijom“, naglašava Čelić.
Dodaje da se takvi zahtevi ne trebaju ispostavljati pre kosovskih izbora jer će Kurti nastaviti sa pritiscima i urušavanjem preostalih kolektivnih prava Srba.
„Dalji mogući koraci Prištine su svakako nastavak jednog sistematskog nasilja, pre svega u pravcu gušenja preostalih kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, tu mislim pre svega na pravo na obrazovanje - od osnovnog do univerzitetskog i na pravo na zdrastvenu zaštitu. To je ono što je preostalo u sistemu Republike Srbije“, uveren je Čelić.
Smatra da će se nastaviti i sa daljim urušavanjem sistema lokalnih samouprava tamo gde su većinske lokalne samouprave srpske.
„Evo imamo sada situaciju u Štrbcu, pa imamo situaciju u Gračanici sa merama koje na izvestan način guše kolektivna prava Srbe. Ona su direktno usmerena čak i protiv konvencije o manjinskim pravima, protiv Evropske konvencije o manjinskim pravima Člana 16. u kojoj se kaže da centralne vlasti ne mogu da preduzimaju mere koje imaju uticaj na demografsku situaciju tamo gde je drugačije stanovništvo, manjinsko stanovništvo u većini. Oni to čine s ovim merama“, upozorava profesor prava.
U tom svetlu vidi i zaustavljanje izgradnje zgrade Univerziteta u Severnoj Mitrovici, pokušaj otvaranja glavnog mosta na Ibru, a zatim i prenamenu objekata i zemljišta mimo legalne volje i želja većinskog, sprskog naroda na severu.
„Vlast tamo drži tri posto stanovništva bez konsultacija i direktno suprotno volji većinskog srpskog stanovništva. Dakle, možemo očekivati slične akcije i slične mere do izbora i ne verujem da će Kurti učiniti bilo kakav ustupak sem u smislu delimičnog prolaska robe ili nečeg drugog. Šta više, pretpostavljam da će nastaviti sa populističkim merama koje će njegovom ekstremnom biračkom telu možda se činiti pravim merama kada je reč o pridobijanju glasova u uoči izbora“, kaže Čelić.
S druge strane, ne očekuje ni konkretnije korake ni od EU ili SAD. Uniju čeka konsolidacija u izvršnoj vlasti, a Ameriku predsednički izbori.
„Ne očekujem čak ni da će biti dosledni kao što i nisu bili do sada kada je reč o vršenju pritiska na Aljbina Kurtija. Bojim se da je to jedno okruženje koje najviše odgovara Prištini da dalje pokušava da menja stanje na terenu“, zaključuje Čelić.
Politički „momentum“
S druge strane, profesor na Katedri za međunarodno pravo Besfort Recaj smatra da EU i SAD nisu odustale od zahteva da je članstvo Kosova u Savetu Evrope direktno uslovljeno slanjem nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu.
„Mislim da je oduvek bio stav EU i njenih partnera da vlada treba da pošalje nacrt statuta zajednice opština sa srpskom većinom Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti kako je predviđeno prethodnim sporazumima iz 2013. i 2015. godine. Dakle, za članstvo u Savetu Evrope vlada treba da izvrši svoju dužnost, osmisli statut Udruženja i pošalje ga Ustavnom sudu. I sada su ponovili taj zahtev“, tvrdi Recaj za Kosovo onlajn.
Upitan da li je ipak reč o promeni retorike EU zato što je ZSO ranije bio „uslov svih uslova“, a sada se navodi da je dovoljno da se pošalje Ustavnom sudu nacrt statuta ZSO, Recaj kaže da je za uspostavljanje strukture ZSO potrebno vreme.
„Koliko sam ja razumeo, uvek je zahtev bio da vlada uspostavi konačnu strukturu (ZSO), ali za to će biti potrebno vreme. Čak i da imamo odluku (Ustavnog suda) za to bi bilo potrebno vreme“, smatra Recaj.
Naglašava da će ova kosovska institucija doneti i konačnu odluku o daljoj sudbini predloženog statuta ZSO.
„Zatim će obavezati vladu da donese ili ne donese odluku o formiranju, ili će ukazati na potrebu da se uklone neki članovi ukoliko ima neslaganja ili sukoba sa Ustavom Kosova“, objašnjava Recaj.
Uveren je da će se taj uslov ponoviti i ukoliko se Kosovo ponovo nađe na agendi za članstvo u Savetu Evrope.
„Sada ćemo videti kako će se ovaj proces razvijati. Ako postoji volja u Savetu Evrope da se Kosovo ponovo nađe na agendi za članstvo i ukoliko to bude kriterijum tako će i biti, kao što je to ranije i bio uslov“, smatra Recaj.
Ne isključuje mogućnost da se Kosovu osim ZSO ispostavi i neki novi kriterijum.
„Znate, stvari mogu da se promene. Ponekad je bolje iskoristiti ’momentum’ zato što se politika razvija i možda će u budućnosti biti
drugaćijih zahteva. Ali, verujem da je ovaj kriterijum definitivan. Slanje nacrta statuta ustavnom sudu je kriterijum za članstvo Kosova“, ističe Recaj.
Izjave ambasadora Nemačke u Prištini Jorna Rodea i specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan Aleksandra Kasanofa ne tumači kao odustajanje EU i SAD od zahteva Prištini da formira ZSO.
Urušavanje dijaloga
Politikolog Ognjen Gogić smatra da su EU i SAD zainteresovane za formiranje Zajednice srpskih opština, ali da ova tema polako pada u drugi plan i postaje bespremetna zato što je u procesu dijaloga Beograda i Prištine umesto napretka došlo do urušavanja većine prethodnih dogovora.
„Pozivanje na ZSO postalo je bespredmetno. Bez obzira na uporna pozivanja, tu napretka nema i šta više urušavaju se drugi dogovori. Tako da u tom mislu negde očekivano da ta priča polako pada u drugi plan“ kaže Gogić u razgovoru za Kosovo onlajn.
Ipak, to ne znači, ističe, da su EU i SAD odustale od ZSO i to ne samo zato što su bili garanti ovog sporazuma, već i što bi formiranje Zajednice bilo novo sredstvo pritiska na Srbiju.
„Nema sumnje da su i EU i Amerika zainteresovane da se formira Zajednica srpskih opština. Oni to vide kao rešenje za veliki deo problema koji postoje. Osećaju se i odgovornim za to što ZSO još nije formirana budući da su na neki način bili garant toga. Oni bi zaista želeli da se to dogodi jer smatraju da bi se na taj način otvorio novi prostor da se Srbija pritiska da nakon što se formira ZSO usledi pritisak da se saglasi sa članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama“, smatra Gogić.
Komentarišući izjave nemačkog amabasadora Jorna Rodea i specijalnog američkog izaslanika Aleksandra Kasanofa da je za Prištinu dovoljono da pošalje nacrt statuta Ustavnom sudu, Gogić naglašava da je ZSO nesumnjiv uslov za Kosovo, a da je ovaj predlog bio minimalan uslov za članstvo u Savetu Evrope.
„To je bio minimum minimuma da Kosovo ne mora da formira ZSO, niti može u kratkom roku da to učini, ali da bi trebalo da pre članstva u Savetu Evrope uputi statut Ustavnom sudu na razmatranje. Inače, kada je reč o ZSO, tu ne postoji nikakva dilema da je reč o obavezi koju Kosovo ima, budući da je ta obaveza povrđena sporozumima iz 2013. i 2015. I sam Ustavni sud je rekao da je ZSO obaveza Kosova. U tom mislu nema dilema da bi Zapad voleo da vidi ZSO, ali možda vide da tu nema prostora za neko insistiranje i da onda pokušavaju da negde kroz male korake zapravo navedu Prištinu da napravi ustupke pomerenja“, ističe Gogić.
Podseća da je uslov Kosovu pre prolećnog zasedanja Savetu Evrope bio i da se vrati zemljište manastiru Visoki Dečani.
„Tada je bilo rečeno Kosovu da im je to jedini uslov, a onda, kada je to Kosovo ispunilo, rečeno im je da statut ZSO mora da se pošalje Ustavnom sudu. Možda je to taktika koju primenjuju, da zapravo Kosovo postepeno vode ka tome. Da recimo uputi statut, a onda kada Ustavni sud da svoje mišljenje i potvrdi da je obaveza da se formira Zajednica, da se onda traži i to u nekom narednom koraku kao uslov“, procenjuje Gogić.
Ovaj analitičar nema dilemu da će ZSO nastaviti da figurira kao uslov Prištini za članstvo u Savetu Evrope.
„To je već tako formulisano od ključnih evropskih država i sigurno će ostati kao uslov u kontekstu Saveta Evrope. To je taj minimum minimuma, da uslov bude da se nacrt pošalje Ustavnom sudu na razmatranje. U tom smislu neće biti promene stava vezano za Savet Evrope. E sada, naravno da će onda Zapadna Evropa i Kvinta nastaviti da insistira na ZSO kao delu jednog sveobuhvatnog paketa dogovora. Ali oni tu ne mogu da iznude ni poštovanje ni jednog drugog sporazuma, a samim tim bespremetno je povezivanje na ZSO kada ni jedan drugi dogovor ne važi“, naglašava Gogić.
0 komentara