Nasilno zatvaranje srpskih institucija na Kosovu, šta su „održive alternative“?

Ako uopšte odreaguju na akcije kosovske policije kojima se zatvaraju srpske institucije koje građanima pružaju socijalne usluge, međunarodni predstavnici obično pozovu na rešavanje ovog pitanja unutar dijaloga i ukažu da je potrebno „uspostaviti održive alternative“. Šta bi bila ta druga opcija, ne pominju. Rešavanje pitanja svih srpskih institucija i razgovori o alternativama, jesu za briselski sto, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, ali i konstatuju da za tako nešto u ovom momentu ne postoji dobra volja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kosovska policija je 23. aprila upala u prostorije PIO fonda, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Kopaonik puta u Leposaviću. Objekti su zapečaćeni, radnici koji su se zatekli na poslu privedeni na informativni razgovor. Istog dana pripadnici policije upali su u prostorije Novog javnog komunalnog preduzeća u Štrpcu.

Prostorije Centra za socijalni rad u Leposaviću, Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku i Zvečanu policija je zatvorila pre dva meseca. 

Od tada oko 1.500 korisnika socijalne pomoći iz Leposavića ima problema s pribavljanjem neophodne dokumentacije. Centar za socijalni rad iz Leposavića u međuvremenu je počeo da funkcioniše u Rudnici, ali da bi se do njega stiglo treba izdvojiti i vreme i novac.

„Meni treba 3.000 (dinara) da odem do Rudnice, da bih završila papire kako bih podigla socijalnu pomoć. Sada kada su sve zatvorili, više ni ne znam gde da prikupim papire“, rekla je za Kosovo onlajn Ana Vulićević, majka troje dece koja živi od socijalne pomoći. 

Komentarišući poslednje akcije Kosovske policije, portparol Evropske unije naveo je za Kosovo onlajn da je „predviđeno da se status struktura i usluga koje podržava Srbija reši kroz dijalog i normalizaciju odnosa“.

Iz Nemačke ambasade u Prištini za Radio Kim je istaknuto da naglo zatvaranje institucija koje pružaju osnovne socijalne usluge nije prihvatljivo jer negativno utiče na svakodnevni život kosovskih Srba i drugih nevećinskih zajednica.

„Dosledno smo se zalagali za inkluzivan pristup koji uključuje pogođene zajednice i osigurava uspostavljanje održivih alternativa“, navedeno je iz nemačke ambasade.

Šta bi bile „održive alternative“ i da li ih je neko do sada predlagao?  

„Bez obzira na to što se poziva na alternativna rešenja i na neke različite modalitete, u ovom momentu niko ne zna kako će izgledati sudbina ovih institucija i usluga koje one pružaju“, naveo je za Kosovo onlajn Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.

On ističe da je pitanje funkcionisanja institucija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koje deluju na prostoru Kosova kompleksno i da sve tri strane - Beograd, Priština i međunarodni faktori, moraju da mu priđu konstruktivnom ulogom i kreativnim rešenjima kako bi se na prvom mestu zadovoljile potrebe građana, a ne vodile „političke igre“. 

„U ovom trenutku, međutim, zaista ne postoji dobra volja nijednog od aktera“, navodi Mijačić.

Ono čime je međunarodna zajednica, uključujući i Nemačku, Evropsku uniju, SAD, nezadovoljna, kako ističe, su - način na koji kosovska strana sprovodi zatvaranje institucija i brzina kojom se to izvodi, jer se građanima ne ostavlja alternativa da mogu da dođu do usluga koje su postojale svih ovih godina. 

Ova tema, kako dodaje, uvek je na stolu i dnevnom redu u dijalogu, ali niti Beograd ima instrumente kojim može da natera Prištinu da nešto primeni, niti međunarodni faktori imaju instrumente da nateraju Prištinu u ovakvim okolnostima da prestanu sa praksom ukidanja institucija.

„Naravno, očekivalo se da će formiranjem Zajednice srpskih opština jedan deo tih institucija preći u nadležosti ZSO onako kako je to predviđeno briselskim dijalogom, a da će se drugi deo institucija ugasiti upravo isto onako kao što je predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine koji nalaže da Srbija ukine institucije koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a koje deluju na prostoru Kosova i Metohije. To se nije desilo ranije, ali sa povlačenjem Srba iz institucija u novembru 2022. godine stvorili su se uslovi da kosovska vlada jednostranim akcijama zatvori neke od tih institucija ili većinu njih, što se dešava prethodnih nekoliko godina“, kaže Mijačić. 

I pregovaračko Poglavlje 35, na koji se Srbija obavezala, ističe, govori o tome da će Srbija ukinuti funkcionisanje svojih institucija u domenu lokalne samouprave na prostoru Kosova i da će se zauzvrat konstituisati lokalne samouprave u okviru kosovskog sistema. 

„Na to je Srbija pristala 2013. godine ali se to u faktičkom smislu nije desilo. A, kada se to nije desilo, desila se jedna brutalna sila da se zatvore te institucije umesto da se nađe neko prelazno rešenje. Tako se dešava i sa svim ostalim institucijama, pre svega republičkim organima Srbije koji deluju na prostoru Kosova, zato što, na kraju krajeva, ni Srbija nije tražila modalitete funkcionisanja tih institucija u okviru kosovskog sistema, nego je to ostavljeno da se dogovara i pregovara u okviru dijaloga. Kada je došao Aljbin Kurti na mesto premijera, on prosto nije želeo da nastavi sa tom praksom i primenio je brutalnu silu da ih sve ukinu. To je cena koju plaćamo svi, pre svega građani koji koriste te institucije“, kaže Mijačić. 

Šta sa institucijama koje ne pokriva ZSO?

On objašnjava da je za Zajednicu srpskih opština dogovoreno da ima nadležnosti pre svega u oblasti zdravstva i školstva, dok institucije i ustanove koje finansira Republika Srbija daleko prevazilaze te okvire. 

„Tu si i pitanja koja ulaze u sferu rada lokalnih komunalnih preduzeća do onih koja se tiču kulture, sporta, Univerziteta, različitih aspekata funkcionisanja građana Srbije na prostoru Kosova i Metohije koji koriste tu vrstu usluga. Tako da ZSO ne može da obuhvati rad svih institucija koje se ukidaju, a modalitet mora da se nađe za sve“, ukazuje naš sagovornik.

Alternativa za institucije koje su zatvorene, kako zaključuje, donekle jeste formiranje Zajednice srpskih opština koja ima određene nadležnosti, ali postavlja pitanje šta će biti sa drugim institucijama?

„Šta sa, recimo, sportskim klubovima koji deluju u srpskim sredinama ili sa kulturnim institucijama, domovima kulture, galerijama, muzejima? U ovom trenutku niko se ne bavi traženjem modaliteta za rešavanje pitanja tih institucija. I to je ono što je tragično, da dijalog zaista ne proizvodi rešenja koja su u interesu građana, već se bavi više nekim političkim pitanjima odnosa između Srbije i Kosova, a ne onim što zaista interesuje građane“, ocenjuje Mijačić. 

„Ni plana ni volje“ 

Prema oceni univerzitetskog profesora u Prištini i nekadašnjeg diplomate Bljerima Canaja, pitanje srpskih institucija koje kosovske vlasti jednostrano zatvaraju može i mora da se reši u dijalogu, a da bi se to desilo, kako kaže, EU treba da pritisne obe strane.

Canaj takođe navodi da je pitanje srpskih institucija počelo da se rešava u dijalogu 2013. godine i da je sporazumom bilo predviđeno da se ide korak po korak, ali da deluje da do danas ništa nije moglo da se sprovede.

„Videli smo poslednjih godina da su neke institucije jednostrano zatvorene. Evropska unija bi trebalo malo više da se bavi ovom temom u smislu da gledaju zašto nešto što postoji u sporazumu iz 2013. nije implementirano.  Imam osećaj da i Evropska unija, kao i Vučić i Kurti, samo prave neku politiku a da nemaju ni plan ni volju da se to reši“, izjavio je Canaj za Kosovo onlajn.

Ovakve teme, kako smatra, ne bi trebalo da se koriste za sticanje političkih poena.

„Mislim da EU treba da pritisne obe strane u dijalogu jer to pitanje može i mora nekako da se reši, pošto sever Kosova ili ovakve teme ne mogu da se stalno koriste kada je nekom političaru potrebno da bude politički na dobitku u svojoj zemlji. To važi i za albansku politiku na Kosovu, tako i za srpsku i na Kosovu i u Beogradu“, naveo je Canaj.