Nemačka kontra Makronu: Da li je poruka Berlina o viznoj liberalizaciji znak razilaženja sa Parizom u politici prema Kosovu? 

Samo nekoliko dana nakon što je Emanuel Makron zapretio razmatranjem vizne politike ukoliko se ne bude sprovodio nemačko-francuski predlog, što su mnogi protumačili kao poruku upućenu pre svega kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, iz Berlina je stigla kontra - za Nemačku to nije opcija kojom bi se uslovljavala Priština.

Ove različite poruke dve ključne zemlje EU, koje su do sada praktično trasirale politiku Brisela kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, otvorile su pitanje da li je to znak njihovog razilaženja u politici prema Kosovu.

Da Kosovo i Nemačka neguju bliske političke odnose, nije tajna. Na Berlin se gleda kao na najvećeg saveznika Prištine u okviru EU, a "tvrd" stav Kurtija kada je reč o krizi na severu Kosova poslednjih meseci često se pripisuju upravo prećutnoj zaštiti koju dobija iz ove zemlje.

Poruka da Berlin ne razmatra suspenziju vizne liberalizacije za Kosovo koja treba da stupi na snagu 1. januara, još jednom je apostrofirala praksu Nemačke da izbegava da uslovljava Prištinu bilo čime, iako za to ima mehanizme.

Viša naučna saradnica, dobar poznavalac francusko-nemačkih odnosa dr Aleksandra Kolaković podseća za Kosovo onlajn da se nastavak dijaloga očekuje već sledeće nedelje, i ukazuje da su sve inicijative i posete specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, kako na Balkanu, tako i u drugim evropskim centrima, povezane i sa Makronovom izjavom. Ukazuje da je Makron u ovom trenutku više zainteresovan za područje Zapadnog Balkana jer se većina njegove politike oslanja na uspeh na spoljnopolitičkom nivou.

"Upravo tako treba posmatrati i ovu izjavu i negde se i očekivalo da će reagovati kada prođe letnja pauza i kada se pitanje nastavka dijaloga dovede na dnevni red", dodaje.

Na pitanje da li stav Nemačke da je za njih vizna liberalizacija gotova stvar i da neće preispitivati tu odluku, pokazuje da kosovski premijer Aljbin Kurti ima blanko podršku Berlina za sve akcije koje je preduzeo u prethodnom periodu, Kolaković kaže da je više velikih globalnih igrača koji su upleteni u dešavanja na Kosovu i koji su direktno zainteresovani za to.

"Naravno da veliki uticaj na Prištinu i Aljbina Kurtija imaju SAD, kao i druge zemlje i treba posmatrati iz njihove perspektive da je odluka o nezavisnosti Kosova doneta već ranije. To je period od 15 godina, u kojem se po etapama ide ka priznavanju nezavisnosti i od strane drugih država. U tom kontekstu možemo reći da Priština ima neku vrstu prednosti u svemu tome, ali s druge strane, kada se daju te izjave one se često odnose na obe strane, što pokazuje ulogu nezavisnog arbitra koji nastoji da očuva međunarodna zajednica", kaže.

Kolaković ukazuje da poteze Kurtija treba posmatrati i na još jedan način.

"Oni njega čuvaju na vlasti i omogućavaju mu ostanak na vlasti. Njegova nacionalistička i šovinistička politika koju vodi je za unutrašnju podršku, da bi kao lider kosovskih Albanaca mogao da uđe u pregovore. Sada je pitanje kako će on ublažavati svoje stavove. Sigurno je da ide do svog maksimuma kako bi mogao u nekom trenutku, kroz diplomatske pregovore, da ostvari 'popuštanje' koje bi u stvari izgledalo kao njegovo povlačenje, s obzirom na to da je u poslednjem periodu imao izuzetno agresivan stav", navodi.

Kako dodaje, u tim akcijama nije bilo poštovanja onoga što je potpisano i što predstavlja francusko-nemački sporazum, čak je bilo suprotno od toga. Ipak, kako navodi, francusko-nemački sporazum je okvir u kojem se aktuelni dijalog vodi i vodiće se ukoliko se ne promene neke okolnosti.

"Za sada je to ta osnova i verujem da će ta osnova biti i ubuduće", kazala je Kolaković.

Ona ukazuje da je i ranije postojalo različito mišljenje Francuske i Nemačke i po drugim pitanjima, a ne samo u vezi sa kosovskim problemom. Komentarišući izjavu Makrona o preispitivanju odluke o viznoj liberalizaciji, Kolaković ukazuje da je francuski predsednik istovremeno pominjao i mogućnost i da neki ekonomski interesi Francuske i drugih zemalja EU budu preispitani.

"Potrebno je tu izjavu posmatrati u širem kontekstu - pre svega dijalog Beograda i Prištine odvija se u okviru francusko-nemačkog sporazuma i to je platforma koja za sada još nije zaživela jer se mapa puta ne ostvaruje i ne realizuje radom na terenu, iako su obe strane prihvatile ovaj predlog. Potrebno je uzeti u obzir i da i Francuska i Nemačka Kosovo posmatraju kao nezavisnu državu od 2008. godine i da je politika prema Zapadnom Balkanu definisana strategijom iz 2019. godina i u okvira toga oni i definišu i te aktuelne izjave", navodi ona.

Takođe, kako kaže, ta izjava može se posmatrati u širem kontekstu i to u smislu toga što se Balkan posmatra i u važnom bezbednosnom kontekstu.

U tom smislu, ukazuje da se na evropskom tlu vodi rat, preciznije u Ukrajini i kaže da je za Evropu bitno ono što se dešava na Zapadnom Balkanu jer ne mogu da dozvole deeskalaciju nasilja, odnosno eskalacija je neophodna.

Dodaje da je Makron u prethodnom periodu istupao kao lider Evrope i pojašnjava da on upravo želi da Francusku još bolje pozicionira u, kako kaže, promeni arhitekture u međunarodnim odnosima.

"Tako da tu izjavu treba posmatrati na više nivoa. Mi smo i ranije imali različita mišljenja Francuske i Nemačke. U tom kontekstu moramo imati u vidu da je ova izjava jedna od mnogih i postavlja se pitanje šta je Makron tačno njom želeo. Mi često posmatramo sve iz naše perspektive, perspektive Beograda, ali ovo je druga perspektiva - perspektiva Pariza, s druge strane imamo viznu liberalizaciju, to je pitanje bitno u kontekstu evrointegracije regiona", navodi.

Kako pojašnjava, u periodu kada se postavlja pitanje koje su dalje faze kojima će se nastaviti evrointegracije regiona, Nemačka time što želi da očuva okvir vizne liberalizacije želi da ponudi novu nadu regionu i, u strateški geopolitičkom pogledu s obzirom da je region veoma bitan u kontekstu rata u Ukrajini, želi da ga očuva.

Kako dodaje, to su uostalom i inicijative Makrona u vezi sa Evropskom političkom zajednicom gde je potrebno i zemlje Zapadnog Balkana čvršće vezati za evropske politike, posebno spoljne politike koje su u nesaglasnosti između Beograda i Brisela.

"Naravno, sve to treba posmatrati i u okviru svega onoga što će se u narednom periodu dešavati, ne samo na evropskom tlu, regionalnom nivou, već i u svetskim okvirima", dodaje.

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović ukazuje za Kosovo onlajn da je brak između Nemačke i Francuske posle drugog svetskog rata iznuđen, i napominje da su i do sad imali razlike, manje ili veće, oko određenih pitanja.

"Nemačka ima tradicionalni politički interes da suzbije uticaj i značaj Srbije, zbog čega ojačava druge elemente. To je radila i tokom razbijanja Jugoslavije, Nemačka je to predvodila. Kao i u posleratnom periodu, gde želi da podrži sve one koji ograničavaju jačanje uticaja Srbije. Tako da je i njihova podrška Albancima tradicionalna. Sada je Nemačka veoma zainteresovana da se odvajanje Kosova od Srbije učini definitivnim", smatra Jovanović.

Ističe da je Nemačka, uz SAD najveća podrška Kosovu, a posebno Aljbinu Kurtiju, što mu daje vetar u leđa da se ponaša kako se ponaša i da se ne drži mnogo dogovora. Pukotine između Berlina i Pariza oko toga koliko oštar pristup treba da se primeni prema Kurtiju, po njemu, neće ozbiljnije uzdrmati odnose Nemačke i Francuske.  

"Nemačka i Francuska su i do sad imali razlike, manje ili veće, uvek su gledaju malo i popreko, potencijalni su suparnici. To je brak iz nužde, kao što sam rekao, uvek će nastojati da to suparništvo drže pod kontrolom, da ne pređe dozvoljene granice, ali povremeno sebi dopuštaju te vrste varničenja njihovih interesa. U ovom slučaju, moraće Nemačka na neki način da umiri Francusku, time što ne bi bila previše provokativna prema Srbiji i imala razumevanja za zahtev da se prvo srede stvari u EU pa da se ide u EU. Viši interes ih goni da, hteli ili ne, ostanu u bračnom krevetu", kaže Jovanović.

Profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku kaže za Kosovo onlajn da veruje da su pozicije i izjave koje dolaze iz Pariza i Berlina u najvećem broju slučajeva sinhronizovane, kao i da je njihov glavni cilj zajednički, a to je kako stabilizovati i dovesti na pravi put ceo region.

"Po meni, nema kontradikcija između Pariza i Berlina kada je reč o njihovom pristupu, strategiji i politici za stvaranje preduslova za proširenje EU i integraciju Zapadnog Balkana. Te različite političke izjave na dnevnom nivou zasnovane su na naporima da se stvori efikasnija implementacija glavnog cilja, a to je inkorporacija Balkana u EU", navodi Mazreku. 

Kada je reč o tome da li stav Berlina da, za razliku od Pariza, ne razmatra uslovljavanje vizne liberalizacije za Kosovo, još jednom potvrđuje da je Nemačka najsnažniji saveznik i zaštitnik Prištine, Mazreku kaže da je izjava Makrona o vizama bila više usmerena na potencijalni pritisak građana Kosova na donosioce odluka, s obzirom da je ovo jedno od ključnih pitanja za Kosovo u poslednjih deset godina.

"Kada je reč o pristupu Berlina prema Zapadnom Balkanu i svakoj pojedinačnoj zemlji u regionu, mislim da je on u velikoj meri na liniji, usklađen sa politikom Brisela i EU. Ali kad imamo situaciju kao što imamo sada, ali i ranije, pomenuli ste francusko-nemački plan, koje su inicirale dve ključne zemlje EU, to pokazuje više napora koja dolazi sa Zapada u implementaciji te politike koja je politika Brisela prema Zapadnom Balkanu. Ne vidim to kao kontradikciju u pristupu Balkanu. Obe izjave, oba pristupa su na liniji te politike", smatra Mazreku.

On ne smatra da kosovski premijer Aljbin Kurti ima blanko podršku Berlina i da zato i ne odustaje od politike koja je dovela do krize na severu Kosova. 

"Ne verujem da je politika Berlina determinisana bilo kojim pojedincem, bilo kojim političarem, ma ko on bio i kolika god da je njegova politička snaga, bio on Vučić, Kurti, Rama. Mislim da je politika Berlina pre svega usklađena sa interesima Nemačke i harmonizovana sa politikom Brisela - stabilizacija celog regiona Balkana, stabilizacija Kosova i stabilizacija odnosa Srbije i Kosova. To je interes same EU, a posebno i Nemačke, koja je najveći i glavni sponzor svakog mehanizma i politike koja se kreira prema Zapadnom Balkanu. Tako da ne mislim da postoji blanko podrška Berlina bilo kom političaru", kaže Mazreku.

Dodaje da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova ključni element stabilizacije i normalizacije celog regiona. 

"Interes celog regiona jeste da bude deo EU. Zato vidimo toliko napora, političkih aktivnosti da se to realizuje. Znamo da će se balkanske zemlje pridružiti EU, bez obzira dokle su stigle u integracijama, u paketu. U isto vreme, takođe znamo da je Lisabonski ugovor to dobro regulisao, nijedna zemlja ne može da postane članica EU, ako je ne priznaju sve zemlje članice Unije. Pet članica EU ne priznaje Kosovo, što drži kao 'taoca' celu perspektivu regiona kada je reč o ulasku u EU. Mnoge zemlje EU, i one koje priznaju i one koje ne priznaju Kosovo, smatraju da je prvi korak normalizacija odnosa Srbije i Kosova, to je preduslov za proces stabilizacije i pridruživanja celog regiona. Zato vidimo toliko napora i aktivnosti EU u pravcu normalizacije odnosa Srbije i Kosova", zaključuje Mazreku.