Očekivanja regiona od Marte Kos: Hoće li „komšijske veze“ ubrzati Zapadni Balkan ka EU?

Plivala je za reprezentaciju ondašnje SFRJ, pa se mnogi uzdaju da je „jugonostalgična“. Istina, dolazi iz Slovenije koja se prva otcepila iz te „Juge“, ali je zato baš ta država sada među najglasnijima u EU da i Zapadni Balkan bude deo ove porodice. Da li je izborom Marte Kos za komesara za proširenje region napokon dobio „svog čoveka“ u vrhu Evropske komisije koji će ubrzati taj proces? Sagovornici Kosovo onlajna, analitičari iz Tirane, Skoplja, Prištine i Beograda, nemaju dilemu da će ona mnogo bolje razumeti balkanske prilike i neprilike, ali i upozoravaju da „jugonostalgija“ i „komšijske veze“ nisu od velike pomoći u Briselu.

Piše: Arsenije Vučković

Savet EU je, u dogovoru sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, usvojio listu kandidata koje je predložila da budu imenovani za članove sastava Komisije sa mandatom do 31. oktobra 2029.

Nova komisija će brojati ukupno 27 komesara, a Marta Kos bi trebalo da zameni Mađara Olivera Varheljija na mestu komesara za proširenje EU.

Sledećih pet godina vodiće pregovore o proširenju sa državama Zapadnog Balkana, Turskom, Ukrajinom i Moldavijom. Takođe, trebalo bi da se bavi obnovom Ukrajine posle rata.

“Smatram da je politika proširenja najuspešnija spoljna politika Evropske unije, koja donosi mir, stabilnost, prosperitet i nove mogućnosti ne samo za nove članice već i za sve građane EU. Ovo je posebno važno u geopolitičkom okruženju, kada je Rusija ničim izazvana napala Ukrajinu i time donela rat na evropski kontinent”, navela je Kos u prvom obraćanju nakon što je i Fon der Lajen i zvanično predložila za novog komesara za proširenje.

Ističe da nemerava da „intenzivno radi“ sa zemljama koje su već decenijama u „EU čekaonici“ kako bi „produbljujući naše zajedničke vrednosti i podržavajući njihove reforme ovu perspektivu ostvarili u punopravnom članstvu”.

Za ambasadora EU u Srbiji Emanuela Žiofrea nema dileme da je baš sada trenutak da se ubrza pristup zemalja regiona EU.

"Treba iskoristiti sada ovaj zamah, zemlje Zapadnog Balkana su već duže vreme u pristupnim pregovorima i sada je trenutak da se članstvo ubrza", poručio je Žiofre.

Vetrovi unutar EU

Ipak, glavni Urednik Emisije “Na meti” TV Njuz 24 iz Tirane Dritan Laci smatra da će o proširenju EU na Zapadni Balkan ključnu ulogu imati Nemačka i Francuska, kao i da unutrašnja trvenja unutar Unije smanjuju tu šansu.

„Širenje Evropske Unije na Zapadni Balkan zavisiće više od volje lidera i političke situacije u državama članicama, posebno u Francuskoj ili Nemačkoj, a moramo priznati da situacija nije pozitivna. Uprkos retorici da je Zapadni Balkan deo kontinenta i treba da postane deo EU kako bi se sprečio uticaj drugih država, pre svega Rusije i Kine, to su za sada samo reči evropskih zvaničnika. U EU duva vetar onoga što se naziva ’desničarski ekstremizam’“, kaže Laci za Kosovo onlajn.

Podseća da neki od lidera EU, poput premijera mađarske Viktora Orbana ili italijanske premijerke Đorđe Maloni nastoje da promene karakter Unije u savez nezavisnih država.

„Neki drugi, poput Le Pen ili Vildersa u Holandiji idu čak do zahteva da se EU rasformira. Ovakvi unutrašnji sukobi neće pomoći procesu pridruživanja regiona EU”, smatra Laci.

Istovremeno, ističe, lideri sa Balkana prestali su da bezgranično veruju u mogućnost skorijeg priključenja EU.

„To je zbog prognoza koje se nisu ostvarile. Ne zaboravimo da je Oliver Varheli 2018. godine izjavio da bi Srbija i Crna Gora mogle da uđu u EU 2025. godine, što se ne očekuje. On je nedavno rekao da je ovo članstvo moguće za pet godina, odnosno do 2029. godine“, podseća Laci.

Komentarišući izbor Marte Kos za novog komesara za proširenje Laci kaže da je ona definitivno bliža regionu od aktuelnog komesara Olivera Varhelija.

„U mladosti je živela u Jugoslaviji, i mnogo bolje poznaje probleme Zapadnog Balkana, kao i situaciju u Srbiji, na Kosovu, u BiH ili Hrvatskoj. Takođe, Kos ima iskustvo u diplomatskim poslovima, jer je bila ambasadorka Slovenije u Nemačkoj ili Švajcarskoj.

Naglašava da će Kos preuzeti dužnost kada je situacija na Zapadnom Balkanu postala napeta.

„Ona preuzima dužnost u teškom trenutku, kada se čini da je situacija u regionu postala napeta, kada su razgovori o normalizaciji između Srbije i Kosova u ćorsokaku i gde je prioritet naoružavanje država“, smatra Laci.

Upravljanje očekivanjima

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da će proširenje EU novim članicama, uključujući i Zapadni Balkan, biti usko povezano sa procesom reformi unutar Unije.

Ističe da će zbog toga buduća komesarka za proširenje Marta Kos sprovoditi dogovoreno u Briselu i biti ograničena „upravljanjem očekivanjima na terenu“.

„Očekujem da će sprovoditi dogovore koji se postignu u Briselu. Tema proširenja je za sada i formalno usko vezana sa temom unutrašnjih reformi u EU. Kada govore o eventuelnom proširenju EU svi, ceo mejnstrim političkih stranaka koji čini koledž komesara govori u kontekstu potrebe EU da se iznutra reformiše na nekim pitanjima odlučivanja, budžetskim promenama nakon 2027. godine. I to su dva pararelna procesa. Jedan neće ići bez drugog i prosto se očekuje od komesara za proširenje da upravlja očekivanjima na terenu i da vremenski usaglašava ono što se dešava u tom procesu sa onim što bi eventulno trebalo da se dešavati u EU oko tih promena“, izjavio je Igrutinović za Kosovo onlajn.

Dodaje da je izbor novog komesara za proširenje rezultat sukoba vlade Viktora Orbana i Brisela i činjenice da je Slovenija zainteresovana za proširenje Unije.

„Došlo je do malog rasipanja snaga. Čini se da je većina zadovoljnija zato što nije došla osoba iz Mađarske zbog sada već dugoročnog sukoba između Orbanove vlade i Brisela. Smatra se da je slovenački kandidat nekako u boljoj poziciji da usaglašava i da prenosi usaglašene stavove iz Brisela na terenu. I dolazi prosto iz zemlje i političke kulture koja je vrlo zainteresovana za proširenje. Dakle, nije u tom smislu posebno sporan kandidata“, kaže Igrutinović.

Upitan koliko će upravo ta činjenica pomoći kandidatima iz regiona, Igrutinović smatra da će ta pomoć prevashodno biti na „taktičkom niovu“, ali da će ključne odluke da se donose u čelnim državama Unije.

„Verovatno na nekom taktičkom nivou, da požuri sa nekim projektima i da ih bolje predstavi Komisiji, da možda ima bolji osećaj za kulturu ovog podnevlja, „čitanje“ samog procesa predstavi bolje u Briselu. Ali mislim da je strukturisana pre svega onim unutrašnjim politikama EU i da bez ozbiljnog amina iz Brisela i Berlina, Pariza i istočnoevropskih država koje se sada pitaju zbog Ukrajine“, ističe Igrutinović.

Podseća da će u delokrugu rada novog komesara za proširenje biti i Ukrajina i Moldavija koje će, nema dileme, odneti najviše pažnje, zbog čega očekuje manje pažnje za Zapadni Balkan nego do sada.

„Očekujemo da će pažnja na Balkan biti možda i manja nego što je bila do sada, ali će fundamentalno zavisiti od unutrašnjopolitičkih odnosa u EU i eventualnih reformi koje tek treba da se napišu i da se operacionalizuju narednih godina. Dakle, ne očekujem suštinske promene u način na koji se taj proces izvodi na terenu“, zaključuje Igrutinović.

Problematika regiona

Za politikologa iz Prištine Arbnor Sadiku izbor slovenačke političarke Marte Kos za novog komesara za proširenje Evropske komisije bez sumnje jeste dobra vest za Zapadni Balkan zato što ona odlično poznaje problematiku regiona.

„Mislim da je to dobra vest. Kao što znamo, Slovenija je prethodno bila država Jugoslavije i odlično zna problematiku zemalja Zapadnog Balkana. Saradnja će otuda biti mnogo mnogo lakše, ali i mnoge od država Balkana bi mogle da prate korake Slovenije pre nego što se priključila Evropskoj uniji“, kaže Sadiku.

Dodaje da činjenica što se Evropska unija odlučila da komesar za proširenje dođe sa prostora Zapadnog govori da su zainteresovani za ovaj region.

„Odlukom da porfelj proširenja bude dodeljen Sloveniji, EU je poručila da obraća pažnju na Zapadni Balkan i perspektivu ovih država za produbljivanjem zajedničkih vrednosti u perspektive evropskih integracija“, ističe Sadiku.

Ukrajina ili Balkan?

Direktorka Instituta za evropsku politiku iz Skoplja Simonida Kacarska kaže da se u Evropskoj komisiji vodila borba da li će novi komesar za proširenje biti više fokusiran na Ukrajinu ili Zapadni Balkan, a da je izbor Marte Kos poruka da region neće biti izostavljen iz fokusa Unije.

„Borba u Evropskoj komisiji bila je da li će se predloženi novi komesar ili komesarka više fokusirati na Ukrajinu ili Zapadni Balkan. Nominacijom Slovenke Marte Kos imamo verovatnoću da Zapadni Balkan neće biti izostavljen iz fokusa, jer naravno najveći politički značaj ima Ukrajina“, ocenjuje Kacarska za Kosovo onlajn.

Dodaje da će evropska komesarka od zemalja regiona najverovatnije tražiti „drugačije ponašanja“ kada je reč o ispunjenju preuzetih obaveza.

„Nismo idealni“, ističe Kacarska.

Naglašava da će države Zapadnog Balkana očekuju mnogo više razumevanja za neka bilateralna pitanja.

„To će verovatno i dobiti, ali ne mogu očekivati da će imati veći uticaj od Ukrajine i Moldavije, koje su primarni interes Unije u narednom periodu“, naglašava Kacarska.

Ocenjuje da je za region dobra vest što će na čelu porfelja za proširenje EU doći neko „iz komšiluka“, ali da dosadašnja praksa govori da o proširenju odlučuju mnogo veće i važnije države.

„Dobra vest za nas je da poznaje region. Verovatno bi bolja vest bila da dolazi iz veće i važnije zemlje. Mnogi od nas koji radimo na ovoj temi kažu da se najuspešnije proširenje EU dogodilo kada je komesar za proširenje bio Nemac. Dakle, Slovenija sa tog aspekta nema težinu koju bi imale veće zemlje, ali će, s druge strane, više poznavati region. Strogost, ako je ima, ne treba posmatrati kao nedostatak, naprotiv, verovatno bi mnogim od ovih zemalja bilo bolje da se vrednuju po višim standardima“, zaključuje Kacarska.