Zaner: Ako Kosovo želi da postane članica EU mora da nađe način da uključi srpsku zajednicu u institucije

Poboljšanje odnosa sa srpskom zajednicom biće izazov za vladu Aljbina Kurtija, jer je potrebno uspostaviti određeni nivo komunikacije i približavanja toj zajednici, što nije lako, ali mora da se dogodi, jer ako Kosovo želi da postane članica EU, mora da pronađe način da uključi srpsku zajednicu u svoje institucije i društvo, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn viši saradnik u Odeljenju za nacionalnu bezbednost i međunarodnu politiku u Centru za američki progres u Vašingtonu i bivši američki diplomata Luk Zaner.

Zaner ističe i da su građani na izborima svim političkim partijama poslali poruku da žele više konsenzusa, a manje podela i konstatuje da je, ako je neko smatrao da je Kurtijeva pobeda značila jasan mandat da radi ono što želi, očigledno da on takav mandat nije dobio. Navodi i da preliminarni rezultati pokazuju da je Srpska lista osvojila praktično sva mesta namenjena srpskoj zajednici, što znači da se Srbi i dalje obraćaju Srbiji za zaštitu, bezbednost, sigurnost i podršku. 

Ukazao je i da buduća Vlada Kosova treba da se fokusira na jačanje institucija, evropske integracije i unutrašnje reforme, umesto da politiku prvenstveno određuje kroz odnose sa Srbijom ili nastojanje da zadobije podršku Vašingtona.

Kakva je Vaša ocena rezultata izbora na Kosovu? Da li oni daju jasan mandat za upravljanje ili rizikuju da produže političku nestabilnost?

Stranka Aljbina Kurtija, Samoopredeljenje, izgubila je nekoliko poslaničkih mesta i određeni procenat glasova. Još se utvrđuju konačni rezultati. Demokratski savez Kosova nije ostvario bolji rezultat zahvaljujući tome što je na njihovoj listi bila Vjosa Osmani. U suštini, imamo gotovo istu kombinaciju političkih partija kao i ranije. Ako išta, Samoopredeljenje je sada nešto slabije i moraće da uloži još veći napor kako bi pronašlo partnere za saradnju i rešavanje ustavnih pitanja sa kojima se suočava, posebno kada je reč o izboru predsednika.

Mislim da su građani svim političkim partijama poslali poruku da žele više konsenzusa, a manje podela. Ako je neko smatrao da je Kurtijeva pobeda značila jasan mandat da radi ono što želi, očigledno takav mandat nije dobio. Zato bih rekao da nisu pobedili, čak i ako su osvojili najviše glasova. Mislim da je sasvim jasno da birači nisu dali jasan mandat Samoopredeljenju i premijeru Kurtiju. Zapravo, njegov rezultat je značajno slabiji u poređenju sa izborima održanim u decembru.

Ostale stranke su, po mom mišljenju, ostale približno na istom nivou. Zbog toga verujem da birači političkim partijama poručuju da žele više konsenzusa i manje podela. Dakle, Kurti ili njegova stranka jesu osvojili najviše glasova, ali to se ne pretvara u mandat kakvom se, verujem, nadao kako bi izašao iz ustavne krize izazvane neuspehom da se izabere predsednik.

Koje korake bi sledeća Vlada Kosova trebalo da preduzme kako bi poboljšala odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i obnovila poverenje u Vašingtonu nakon perioda političkih tenzija i institucionalnog zastoja?

Mislim da ne bi trebalo da posmatraju stvari kroz prizmu toga kako da se dopadnu Vašingtonu. Mislim da bi trebalo da se fokusiraju na rešavanje ključnih pitanja kako bi stvorili stabilno Kosovo sa snažnim institucijama, spremno za ulazak u Evropsku uniju. Iz toga će potom proisteći i veća podrška iz Vašingtona, ali i iz Brisela. Problem Kosova je što su mnogi izazovi definisani političkim tenzijama i sukobom sa Srbijom. Međutim, Kosovo želi budućnost u Evropskoj uniji. Mislim da bi trebalo da se usredsredi na to kako da izgradi poverenje među državama članicama Evropske unije, jer će to vremenom dovesti i do većeg poverenja u Vašingtonu u sposobnost zemlje da efikasno rešava sopstvene probleme.

Takođe je važno kako se ti problemi predstavljaju – u evropskom, a ne stalno u kontekstu odnosa Srbija-Kosovo. Jer ono što je Kurti, po mom mišljenju, uspeo da uradi tokom svojih mandata jeste da značajno ojača osećaj suvereniteta Kosova. Ali pitanje državljanstva i pripadnosti državi odnosi se na sve građane zemlje. Postavlja se pitanje kako pripadnike manjinskih zajednica uključiti u društvo i učiniti da se osećaju delom Kosova, kako ovo više ne bi bilo pitanje Srbija-Kosovo, već pitanje evropske transformacije Kosova – kako ono postaje stabilna i čvrsta članica evropske porodice. To je veliki izazov, jer se gotovo sve i dalje posmatra kroz sukob sa Srbijom. Mislim da Kosovo mora, u određenoj meri, da pritisne dugme za resetovanje i da počne da definiše uslove rasprave na način koji je u njegovom interesu i u interesu njegove budućnosti, a ne da sve posmatra isključivo kroz odnos sa Srbijom.

Koliko će proces normalizacije odnosa sa Srbijom biti važan za novu vladu i kakvu ulogu očekujete da Sjedinjene Države imaju u podsticanju napretka?

Ne znam koliku će ulogu Sjedinjene Države igrati u procesu normalizacije. Mislim da smo videli da su SAD donekle napravile korak unazad kada je reč o Balkanu. Region više nije prioritet kao što je bio, na primer, tokom administracije Džoa Bajdena. Ipak, suštinsko pitanje jeste kako Kosovo može da razvije svoj politički sistem i institucije na način koji će stvoriti stabilan okvir za pregovore o budućem članstvu u Evropskoj uniji. Normalizacija odnosa sa Srbijom jeste važna. U to nema sumnje. Ali deo te normalizacije, po mom mišljenju, doći će i kroz razvoj unutrašnjih institucionalnih mehanizama i rešavanje pitanja koja će Kosovo učiniti snažnim kandidatom za članstvo u EU. Proces normalizacije sa Srbijom je težak. Sa jedne strane imate Vučića, sa druge Kurtija. Moglo bi se reći da su upravo oni dugoročno možda i u najboljoj poziciji da reše probleme između Srbije i Kosova, jer je to pomalo situacija nalik Niksonovom odlasku u Kinu – potrebni su političari sa suprotnih krajeva političkog spektra kako bi svojim biračima mogli da predstave kompromis. Ali za sada, mislim da Kosovo treba više da se bavi sobom, a manje da dozvoljava Srbiji da određuje šta su problemi na Kosovu.

Šta bi sledeća vlada trebalo da uradi kako bi poboljšala odnose sa srpskom zajednicom na Kosovu i rešila zabrinutosti u vezi sa bezbednošću, političkim učešćem i pravima manjina?

To će biti izazov za Kurtijevu vladu. Kao što sam ranije rekao, Kurti je bio veoma uspešan u postavljanju temelja kosovskog suvereniteta. Međutim, državljanstvo jedne države podrazumeva više od samih građana Kosova. Ono uključuje i manjine, uključujući srpsku zajednicu. Potrebno je uspostaviti određeni nivo komunikacije i približavanja toj zajednici, što nije lako, ali to mora da se dogodi. Rezultati izbora pokazuju da je Srpska lista osvojila praktično sva mesta namenjena srpskoj zajednici, bar prema trenutnim procenama. To znači da Beograd i dalje ima veoma snažan uticaj na srpsko stanovništvo. Srbi se i dalje obraćaju Srbiji za zaštitu, bezbednost, sigurnost i podršku. 

Kosovo, ukoliko želi da postane održiva članica Evropske unije, mora da pronađe način da uključi srpsku zajednicu u svoje institucije i društvo. To je veliki izazov za nekoga poput premijera Kurtija, koji do sada nije bio poznat po takvom pristupu. Ipak, mislim da je to apsolutno neophodno, jer će u suprotnom Beograd nastaviti da utiče na srpsku zajednicu i zadržava značajan stepen kontrole nad njom. To je, u suštini, pretnja suverenitetu Kosova. Mislim da treba pogledati modele poput Švedske i Finske i položaja švedske manjine u Finskoj. Postoje i drugi evropski modeli koje će Evropljani očekivati da Kosovo sledi kada je reč o rešavanju manjinskih pitanja.