Apstinencija i pad podrške albanskim strankama: Odgovor birača na aktuelnu situaciju i političku ponudu

Konačni rezultati izbora i precizna raspodela mandata još se ne znaju, ali zna se – na nedeljnim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu zabeležen je najniži procenat izlaznosti birača od 2001. godine. Manja izlaznost donela je i manje glasova albanskim partijama u poređenju sa izborima iz decembra i iz februara prošle godine. Sagovornici Kosovo onlajna navode da je apstinencija odgovor birača na političku situaciju i ponudu, jer su umorni čestim izlaskom na birališta koji ne donosi rešenje za krizu u kojoj se Kosovo nalazi. Kažu i da je to najvećim delom poruka upućena lideru Pokreta Samoopredeljenje Aljbinu Kurtiju, ali i drugim učesnicima izbora, jer nije bilo prelivanja glasova, već su birači jednostavno izabrali da - ne glasaju.

Piše: Jelena Milenković

Izostanak dogovora o izboru predsednika odveo je Kosovo na treće parlamentarne izbore u 16 meseci. Kampanja je, ukazivali su analitičari, obilovala međusobnim optužbama i prebacivanjem odgovornosti, dok su programi i planovi ostali u drugom planu.

Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti verovao je da koalicija oko njegove stranke, na krilima dobrog rezultata iz decembra prošle godine, može da dostigne 60 odsto glasova. Doskorašnja predsednica Vjosa Osmani, koja se vratila u DSK, kao i lider te stranke Ljumir Abdidžiku, smatrali su, čini se, da će to biti dovoljno da se DSK oporavi od lošeg rezultata u decembru. Demokratska partija Kosova standarno je kritikovala Kurtija, dok je Alijansa za budućnost Kosova uoči izbora promenila ime i lidera stranke.

A, onda – hladan tuš.

Ukupna izlaznost u nedelju bila je za oko 230.000 glasova manja nego u decembru prošle godine. Samoopredeljenje je, po grubim procenama i trenutnim podacima, osvojio čak 180.000 glasova manje nego krajem 2025. Demokratska partija Kosova takođe je pretrpela pad, dok je DSK ostao na trećoj poziciji, sa manjim padom i pored njihovog aduta – Vjose Osmani. Alijansa je takođe dobila manje glasova, ali ne drastično.

Razlog za manju izlaznost treba tražiti u fizičkom odsustvu birača iz dijaspore, ali i u umoru lokalnog albanskog stanovništva koje je tim potezom poslalo poruku svim političarima.

Birači na političku situaciju reagovali apstinencijom

Politikolog Ognjen Gogić konstatovao je da su birači na Kosovu na političku situaciju i ponudu odgovorili apstinencijom i da nema govora o tome da su se glasovi jedne od partija prelile nekoj drugoj.

„Zabeležen je ogroman pad izlaznosti i to se delimično objašnjava time što ovog puta dijaspora nije bila na Kosovu u meri kao u decembru, ali to nije jedini razlog pada. I lokalno stanovništvo je u velikoj meri apstiniralo, preskočilo ove izbore. Tako da se ovde ne može govoriti o tome da su se glasovi jedne partije prelili drugoj, koliko se može govoriti o tome da su glasači svih partija otišli u apstinenciju“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn govoreći o tome kakvu su poruku birači poslali Aljbinu Kurtiju i Vjosi Osmani, ali ne samo njima.

Istakao je da je Vjosa Osmani doživela neuspeh i da nije privukla nove glasače Demokratskom savezu Kosova.

„Ona je, ipak, neko ko je 2021. godine imao oko 300.000 preferencijalnih glasova, kada je predvodila listu Samoopredeljenja. Tada je bila izabrana za predsednicu jer je postojao konsenzus u albanskoj zajednici da je ona adekvatno rešenje za to mesto. Sada se o tome ne može govoriti. Nije uspela da privuče nove glasače prema DSK, partija je trećeplasirana i, iako ima veći procenat nego u decembru, osvojila je manje glasova. Zato ne može biti zadovoljna rezultatom i Osmani se ne mogu pripisati zasluge za rast, kojeg zapravo i nije bilo“, pojasnio je Gogić i dodao da je nakon ovakvog rezultata upitno ima li Osmani budućnost na političkoj sceni Kosova.

Primetio je da je najmanji pad zabeležila Alijansa, koja je uspela da prebrodi promenu rukovodstva i naziva stranke, čime je, kaže, možda i dala primer drugim partijama kako treba da pristupe unutrašnjoj reformi, da bi eventualno računali na bolje rezultate.

Apstinencija birača negativna poruka za Kurtija

Politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri ocenio je da je apstinencija birača velika negativna poruka za Aljbina Kurtija da mora da promeni pristup, te da će – ukoliko to ne učini, izgubiti još glasača na sledećim izborima.

Veliki broj glasova Samoopredeljenja koji su ovog puta očigledno izostali, nisu otišli drugim strankama.

„Nisu želeli da glasaju za Kurtija, ali nisu želeli da glasaju ni za druge stranke. To je razlog zbog kojeg je i Demokratska partija Kosova izgubila mnogo glasova“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Konstatovao je i da Vjosa Osmani sopstvenom krivicom nije donela mnogo glasova Demokratskom savezu Kosova jer osim populizma i proamerikanizma nije imala platformu.

„Očekivalo se da će ona doneti mnogo glasova u DSK. Međutim, to se nije dogodilo i to njenom krivicom, jer nije imala dobru platformu koju bi ponudila biračima, osim populizma i proamerikanizma. Tu je i brza promena stava u vezi sa Aljbinom Kurtijem, jer su pet godina bili najbliži saradnici, a onda su postali najgori neprijatelji“, ukazao je Muhadžiri.

Nade DSK pale u vodu

Da povratak Vjose Osmani u Demokratski savez Kosova nije u velikoj meri uticao na izborni rezultat te stranke, saglasan je i saradnik nevladine organizacije Nova društvena inicijativa Aleksandar Šljuka.

„Povratak Osmani jeste imao uticaj, ali ne u meri u kojoj su se nadali u DSK. Rekao bih da je to možda uticalo jedan, dva procenta na bolji rezultat DSK, ali u ukupnom plasmanu nije to neka značajna razlika“, rekao je Šljuka za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, značajniju razliku napravilo je to što dijaspora nije došla na Kosovo, a što se posebno očitavalo u znatno manjoj izlaznosti u odnosu na onu iz decembra prošle godine. Zbog toga je, napominje, Samoopredeljenje, procentualno gledano ostvarilo nešto slabiji rezultat, dok su opozicione partije nešto bolje prošle.

„Mislim da je to bio ključ, a do neke mere i zamor birača. Ovo su treći parlamentarni izbori u poslednjih godinu i po dana, četvrti ukupno uz lokalne u dva kruga u oktobru prošle godine, tako da verujem da je deo birača umoran od ovih procesa. Vide da se suštinski ništa ne dešava i da situacija ne ide na bolje, pa su možda neki od njih odlučili da ostanu kod kuće. Tako da faktor Osmani jeste uticao, ali ne u meri u kojoj su se nadali ljudi iz njene stare-nove partije“, rekao je Šljuka.

Smatra i da je za opoziciju svakako najvažnije to što im je Aljbin Kurti u njegovoj maksimalističkoj viziji omogućio šansu da „ožive“.

„Oni su bili otpisani posle decembarskih izbora. Mnogi su verovali da će Osmani biti izabrana za predsednicu po drugi put i činilo se kao da će nakon toga Kurti imati novu četvorogodišnju vlast, nesmetanu, sa većinom u parlamentu. Imao je maksimalističku viziju, nije bio spreman da prepusti čak ni Vjosi Osmani to mesto, već je hteo ljude iz svoje partije. Sam je sebe sada doveo u poziciju da vrlo verovatno, ali videće se još – nema većinu u parlamentu, bar ne onu snagu koju je imao nakon decembarskih izbora“, rekao je Šljuka.