Osmani u središtu političke krize na Kosovu: Potraga za rešenjem ili trka za drugi mandat?

Kosovska predsednica Vjosa Osmani poručila je nakon razgovora sa liderima ključnih stranaka da je potrebno što pre završiti konstituisanje Skupštine. Sudeći po prvim reakcijama glavnih aktera, politička kriza nije odmakla dalje od početka. Analitičari tvrde da Osmani još nije iskoristila sve opcije koje su joj na raspolaganju, ali da je ključno pitanje koliko i sama taktizira sa jasnom ambicijom da početkom sledeće godine dobije još jedan predsednički mandat.

Piše: Đorđe Barović

„Osmani je pozvala lidere da što pre, ali u svakom slučaju u roku od 30 dana koji je odredio Ustavni sud, postignu dogovor o daljem putu konstituisanja Skupštine“, navodi se u saopštenju iz kabineta Osmani nakon razgovora koje je imala sa liderima četiri najveće partije na Kosovu.

Svojevrsni odgovor na ovu inicijativu je i 41. bezuspešni pokušaj konstituisanja kosovskog parlamenta, ali i nastavak međusobnih optužbi vladajuće i stranaka opozicije ko je za to odgovoran.

Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Riho Teras upozorio je da Kosovo mora hitno da formira nove institucije u skladu sa odlukom Ustavnog suda, upozorivši da bi neuspeh u tome mogao dodatno blokirati evropski put.

Univerzitetski profesor Ardijan Kastrati upire prstom upravo u kosovsku predsednicu tvrdeći da je „nezrela u vršenju svoje ustavne funkcije u kritičnim slučajevima“.

„Moja procena je da je predsednica nezrela u vršenju svoje ustavne funkcije u kritičnim slučajevima. Nedostaje joj odlučnost kao akteru sa odlučivanjem i strateškom težinom. Ona ima uticaj samo na ukrupnjavanje svog finansijskog računa“, rekao je on.

Za većinu političkih analitičara Osmani kasni u ispunjavanju „ustavne uloge“.  

„Predsednica kasni. Ostala je daleko od svoje ustavne uloge i sada sumnjam u njenu moć“, smatra politički analitičar Haljilj Matoši.

Na sličnom fonu su i sagovornici Kosovo onlajna.

Zakonske obaveze

Bivši potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziju kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je pozvao Osmani da se obrati Ustavnom sudu zato što je to njena „zakonska i ustavna obaveza“.

„Predložio sam predsednici da podnese zahtev Ustavnom sudu i da pita sud šta treba da se uradi nakon 30 dana, ako se ne konstituiše parlament zato što je to u vezi sa formiranjem institucija Kosova. Ona je predsednica koja je faktor jedinstva naroda Kosova i ima zakonsku i ustavnu obavezu da garantuje funkcionisanje institucija“, objašnjava Krieziju.

Na pitanje da li je jedan od najrealnijih scenarija ponavljanje izbora i to u danu kada će biti održani i lokalni - 12. oktobra, Krieziju je skeptičan i tvrdi da opozicija ne bi prihvatila takvu opciju.

„To se ne može desiti zato što opozicija mora dati svoje mišljenje o vanrednim parlamentarnim izborima. Koliko ja imam saznanja, opozicija neće prihvatiti da istovremeno budu lokalni i parlamentarni izborni“, smatra bivši sudija Ustavnog suda Kosova.

Izbori i taktiziranje

Da su izbori ključna reč u kosovskoj političkoj krizi tvrdi politikolog Ognjen Gogić.

Ali, dodaje još jednu - taktiziranje.

Uveren je da se kosovska predsednica Vjosa Osmani ne uključuje aktivnije u rešavanje institucionalne krize zato što „taktizira“ zbog reizbora sledeće godine.

„Problem koji Vjosa Osmani ima jeste da politička sudbina nije u njenim rukama. Ona politički gledano nije toliko uticajna, a želi da bude reizabrana za predsednika. To su njeni osnovni apetiti, ambicije. Ona sada igra taktički da bi zapravo obezbedila svoj reizbor, a to zavisi od toga kako će se 'karte podeliti' među drugim strankama“, kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Podseća da je Osmani i ranije imala konsultacije sa predstavnicima političkih stranaka koji su okončani bez epiloga, ali da se i nije previše trudila da se uključi u rešavanje političke krize u kojoj se Kosovo našlo nakon februarskih izbora.

„Na primer, ona nije iskoristila mogućnost da se sama obrati Ustavnom sudu i zatraži tumačenje kako da se postupi u ovoj situaciji. Umesto toga ona je u više navrata putovala u inostranstvo i bila u diplomatskim posetama, kao da ne postoji domaća kriza koja treba da se rešava“, precizira Gogić.

Smatra da se zbog toga nameće utisak da Osmani „taktizira i čeka trenutak“.

„Moguće zapravo da ona već razmišlja o svom reizboru. Izbor predsednika Kosova ponovo dolazi na dnevni red u martu, aprilu sledeće godine i ona je svesna toga da i stranke kada dogovaraju postizborne koalicije i vladu imaju u vidu i to - ko bi bio kandidat za predsednika. I ona pokušava da bude među tim imenima koje će stranke podržati“, precizira Gogić.

U takvoj situciji, ističe, Osmani odgovara da institucionalna kriza traje što duže i da se parlamentarni izbori ponove na proleće sledeće godine kada bi mogla da bude i kandidat za poslanika.

„Verovatno želi da se ova situacija odugovlači, da onda ona bude ponovo u prilici da učestvuje na parlamentarnim izborima i da onda njena sudbina bude u njenim rukama. Kada stekne neke poslaničke mandate da opet bude u pregovorima za predsednika. Zapravo, ona nije imala aktivnu ulogu u rešavanju ove krize, čini se, pre svega rukovođena tim motivom za svoj reizbor sledeće godine“, kaže Gogić.

U takvoj situaciji Osmani je „vrlo pažljiva i uzdržana da se nikome ne zameri“.

„Ne zna od koje će partije na proleće zavisiti njen reizbor. Ona se time rukovodi i verovatno doprinosi tome da ova politička kriza traje što duže, da se prolongira, da čeka proleće kada će biti aktuelna tema njenog mandata i kada će biti deo nekog koalicionog dogovora za formiranje neke buduće vlade“, objašnjava Gogić.

"Nezameranje" i posledice

Saradnik Pupin inicijative Petar Ivić smatra da je Vjosa Osmani neprimenjivanjem ustavnih mehanizama koji su joj na raspolaganju propustila priliku da blagovremeno reši političku krizu u kojoj se Kosovo već mesecima nalazi. 

„Iz njenog nekorišćenja ustavnih ovlašćenja možemo zaključiti da ona postupa dosta oprezno, dosta inertno. Ona gleda da se izdigne iz situacije, da bude neutralna, ali svakako nečinjenjem i neprimenjivanjem njenih ustavnih mehanizama je propustila priliku da blagovremeno reši ovu političku krizu“, tvrdi Ivić u razgovoru za Kosovo onlajn.

I on  kao mogući razlog vidi nameru Osmani da dobije još jedan predsednički mandat.

„Ona ne želi da se zamera ni jednoj političkoj partiji jer verovatno ide na svoj reizbor sledeće godine. Međutim, uključivanjem Ustavnog suda sa nje se skida direktna odgovornost u raspisivanju potencijalnih vanrednih, parlamentarnih izbora. Skinula je odgovornost, a ima priliku da sada reši tu krizu“, naglasio je Ivić.

Dodaje da je zbog strategije „nezameranja“ Osmani do sada propustila više šansi da razreši institucionalnu krizu.

„Na primer raspuštanje Skupštine u roku od 60 dana od neuspešnog konstituisanja, a vidimo da je taj rok davno prošao. Ona ima ulogu da inicira Ustavni sud da se uključi u situaciju i nadležnost da inicira politički dogovor između partija. Vidimo da ona ništa od toga nije učinila, verovatno da se ne bi zamerala ni jednoj partiji“, precizirao je Ivić.

„Politička jednačina“

S druge strane, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović razloge za nekorišćenje ustavnih ovlašćenja vidi u činjenici da je „Osmani u političkoj jednačini“ sa liderom Pokreta Samoopredeljenje Aljbinom Kurtijem.

„Ona se nije ponašala drugačije nego za ceo svoj mandat. Dakle, ona se nije mešala u unutrašnjo-političku krizu na Kosovu i Metohiji. Njeni kritičari posebno ističu činjenicu da je upravo Aljbin Kurti bio taj koji je nju pretvorio iz političkog protivnika u političkog simpatizera i postavio je na mesto predsednika. Samim tim nije bilo ni za očekivati da će da se meša u sklopu svojih nadležnosti“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Objašnjava da Osmani ima nadležnost da pred Ustavnim sudom Kosova traži pojašnjenje legalnosti tajnog glasanja za predsednika Skupštine na čemu insistira Pokret Samoopredeljenje, a opozicija se oštro protivi.

„Problem je što je pre deset godina doneta odluka koja Samoopredeljenju omogućava da se tajno glasa za predsednika. Imajući u vidu političku kulturu na Balkanu to znači da je neko kupljen da bi glasao tajno za predsednika. A pošto ostale partije to ne dozvoljavaju, smatraju da ta odredba to ne znači, bilo je očekivati da će predsednica u sklopu svojih nadležnosti po Ustavu da zahteva od Ustavnog suda pojašnjenje“,  navodi Vujonović.

Kaže da na tu mogućnost ukazuje i bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani.

„Ali neko mora da podnese zahtev za tu odluku. Gospođa Osmani to izbegava zato što se nalazi u političkoj jednačini sa Aljbinom Kurtijem“, naglašava Vujinović.

Ukazuje i da je Osmani u poslednjoj godini predsedničkog mandata, ali da se za sada nije izjašnjavala „kako vidi svoju političku budućnost“.

„Nije pokazala neku želju da nastavi da se bavi politikom, ali to ne znači da ne želi. U svakom slučaju mislim da bi više političkih poena kod kosovskih Albanaca dobila kroz reakciju koja bi bila u sklopu njenih nadležnosti jer niko ne može da joj zameri ako sprovodi svoju nadležnost. Činjenica da ona to ne radi dovešće do negativnih političkih poena“, smatra ovaj analitičar.

Zbog sve dublje političke krize u kojoj se Kosovo nalazi ne isključuje mogućnost da se Osmani na kraju ipak obrati Ustavnom sudu.

„Videli smo da iz EU i SAD, saveznika postoji određeni pritisak na nju da to uradi. Da li će to da uradi, ne znamo“, zaključuje Vujinović.