Pomažu Kosovo, a neće "veliku Albaniju", gde se to ne podudaraju interesi SAD i Aljbina Kurtija?

Aljbin Kurti i Džefri Hovenijer
Izvor: Reporteri

Nedavna izjava ambasadora SAD Džefrija Hovenijera da Vašington ne podržava ni "veliku Srbiju" ni "veliku Albaniju", niti prekrajanje državnih granica na Balkanu, otvorila je temu da li zapadne sile zaista misle da projekat kosovske državnosti, za koji se zdušno zalažu, ne vodi upravo u realizaciju velikoalbanskog plana, kao i pitanje gde se to njihov interes ne podudara sa željom Aljbina Kurtija i njegovih sledbenika o etničkom objedinjavanju teritorija na kojima u regionu žive Albanci.

Iako ima tumačenja da bi Hovenijerova poruku na Kurtijevo paljenje nove nacionalističke vatre među ekstremnim Albancima, posle skorašnjeg boravka u Severnoj Makedoniji, ako je bila iskrena, trebalo da bude mnogo oštrija, nastup ambasadora SAD trebalo bi pažljivo posmatrati i u kontekstu američkih interesa u regionu i složenih geopolitičkih odnosa na svetskoj sceni, smatraju poznavaoci ove teme. Sve češće se čuje i argumentacija da SAD ne odgovaraju projekti velikih nacionalnih država u regionu, pa ni one koju bi stvorili Albanci, već da je za njihove interese bolje da Balkan bude razdrobljen na nekoliko podjednako "snažnih" celina, koje se drže u međusobnoj kontrateži. 

Bivši diplomata Vladislava Jovanovića ukazuje na domino efekat potencijalnog stvaranja "velike Albanije", odnosno reakcije koje bi usledile, pre svega Srbije, ali i Bugarske, koje bi mogle da se pojave sa sličnim težnjama okupljanja svojih naroda, što, prema njegovim rečima, Americi nikako ne odgovara. 

"SAD ne odgovara 'velika Albanija' jer bi ona kao kontraakciju imala angažovanje Srbije, a to oni ne žele. Imaju druge prioritete i žele da su im ruke slobodne sa sučeljavanje sa drugim velikim silama. Stvaranje 'velike Albanije' automatski bi značilo stvaranje 'velike Srbije. Ali, ne samo to, 'velika Albanija' bi ugrozila i druge zemlje, Grčku, na primer, koja je članica NATO, sa kojom SAD ima odlične odnose. Pa Bugarska, čiji apetiti prema Makedoniji koji se za sada uvijaju u pravne forme. Ali, ako bi Albanci uspeli da otrgnu na skoro polovinu Makedonije, pojavila bi se Sofija da ostatak uzme za sebe. Na kraju, Srbija ne bi mogla da sedi skrštenih ruku, pogotovo što su prava Srba na KiM stalno ugrožena", ukazuje Jovanović. 

Dodaje da je to opasna igra koju Amerikanci sebi ne mogu da dopuste. Navodi da su "Albanci najveći miljenici SAD, ali ne toliki da bi im dozvolili da naprave 'veliku Albaniju". 

"Oni vole Albance najviše, ali ne više nego sebe same. Albanci to nekad zaborave pa se zaigraju, poput Kurtija u Tetovu. Bilo ko ko bi pokušao da zamuti vode na Balkanu, bilo u svom ili nečijem tuđem interesu, ne bi naišao na odobravanje Amerike. Ona hoće status kvo, s tim da se održi pritisak na Srbiju u očekivanju da će ona na kraju tom evolucijom pritisaka biti prinuđena da prizna nezavisnost Kosova. Kurti se nastupom u Makedoniji malo preigrao, moguće da su ga ohrabrili neki drugi centri moći, u Nemačkoj, koji tradicionalno žele protivtežu za njih uvek nezgodnim i opasnim Srbima. To tradicionalno stoji u fiokama nemačkog političkog faktora. Trenutno je to uspavano, ali ne isključujem da se se pripremaju neki potezi za potencijalnu situaciju da Amerika počne da se povlači sa Balkana", smatra naš sagovornik.

Komentarišući zašto Hovenijerova reakcija na Kurtijev nastup u Severnoj Makedoniji nije bila oštrija, Jovanović kaže da američki diplomata nije hteo da okvalifikuje taj izlet kosovskog premijera u Tetovu kao manifest stvaranja "velike Albanije" i ugrožavanja suvereniteta susednih zemalja, jer bi to škodilo njihovom čedu, za koje žele da na kraju bude priznato od strane Srbije. 

"Zato je izjednačio velikoalabnski nacionalizam sa novodno srpskim, koji ne postoji. Srbija je u celom ovom procesu uništavanja Jugoslavije bila samo žrtva želje drugih da postignu nezavisnost na račun položaja Srba. Hovenijer je hteo da pošalje poruku da 'velika Albanija' nije u interesu SAD, ali je to tako 'upakovao' da neprihvatljivo ponašanje Albanaca izgledalo manje neprihvatljivim time što bi se izjednačilo sa potencijalnim takvim ponašanjem od strane Srbije. Stvarno se izjednačava sa mogućim, ali i ne sigurnim. To je ta stalna podrška Albancima time što se izbegava da se oni do kraja napadne. Drugo, Americi zbog opštih interesa na svetskoj političkoj sceni pre svega sa Kinom i Rusijom ne odgovara da se angažuje na nekim sitnijim, perifernim pitanjima jer ne zna šta vreme donosi i mora da bude spremna za mnogo odgovornije situacije sa drugim velikim silama. Zato ona ne dozvoljava da se mali poigravaju i da ugrožavaju interese Amerike time što bi odvraćali njenu pažnju", ističe Jovanović.

Napominje da je SAD u interesu da u regionu niko "ne iskače" već da bude rascepkan, a delovi podjednake snage, kako bi se lakše držao pod kontrolom.

"Upravo je i uništavanje SFRJ učinjeno sa tim ciljem. Da se ona razdrobi da bi se lakše kontrolisali njeni delovi i da bi se uticaj Srbije na njene republike oslabio", kaže Jovanović.

Analitičar iz Albanije Frok Čupi kaže za Kosovo onlajn da "nepolitička poseta Kurtija Makedoniji može imati visoku političku cenu", da je ponovo pokrenula diplomatiju Zapada, koja je posebno reagovala oko ideje „velike Albanije“. 

"Ambasador SAD u Prištini reagovao je odlučno, rekavši da SAD ne podržava ni ideju 'velike Albanije' ni ideju 'velike Srbije'. Njegova izjava je imala specifičnost, jer je istaknuto da je to 'stav SAD', čime je blokirana mogućnost da se Kurti poigra rečima i da kaže da je to 'rekao ambasador, a ne Amerika'“, kaže Čupi. 

Nastavlja da je Kurtijeva poseta uzdrmala politiku tri susedne balkanske države: Srbije, Makedonije i Albanije.

"U Srbiji smatraju da Kurti pravi 'veliku Albaniju'. U Skoplju je ostavio senku izazova protiv makedonske države nepriznavanjem vlasti u zemlji. U Albaniji je na to gledano kao na izazov protiv 'matične zemlje', kako je on naziva, pomenuo je mnoge veze između gradova i naselja na Kosovu i Tetovu, ali je ignorisao Albaniju", navodi Čupi.

Kurti je posetu izveo u ovom formatu, dodaje naš sagovornik, upravo sa ciljem da "zamuti vodu” kod suseda i privuče pažnju SAD i EU.

"Kurti se oseća izolovano od strane Zapada. To mu omogućava da napravi štetu oko Kosova ili na Kosovu, dovoljno da primora velike sile da okrenu pogled na Kurtija. Njegova avantura da 'zvoni na uzbunu' na Balkanu pojavila se pre nekoliko godina. Na parlamentarnim izborima 2021. godine osnovao je ogranak svog Pokreta Samoopredeljenje u Albaniji, izašao na izbore, pokušavajući da izazove nemire u zemlji. Čak je i taj pokret imao za cilj da napravi veću Albaniju pod Kurtijevim vođstvom. Kurtijeva megalomanska ideja o vladavini Balkanom, posebno sa njegovim delovanjem u Albaniji, bila je povezana i sa antiameričkim i proislamističkim pokretom koji se stvarao u zemlji", navodi Čupi.

Posebno ukazuje i na trenutak u kojem Kurti u Tetovu budi ideju "velike Albanije".

"On to radi dok država kojom upravlja, Kosovo, gubi svoje ekonomske, političke i diplomatske sposobnosti. Lideri Kurtijevog stila, koji pripadaju prošlim vremenima, obično posećuju i drže govore u drugim zemljama kada ih njihova sopstvena zemlja ne prima sa entuzijazmom koji primaju nacionalističke gomile u inostranstvu", zaključuje Čupi.

Profesor Stanko Crnobrnja poručuje za Kosovo onlajn da su Amerikanci na Balkanu preuzeli antičku maksimu "zavadi, pa vladaj". On ukazuje da iz SAD, s jedne strane, poručuju da ne podržavaju "veliku Albaniju" i da im ona ne odgovara, a s druge je kreiraju.

"Lepo je to što je Hovenijer rekao da oni to ne podržavaju, ali to upravo njima odgovara. Pa, incidenti u Tetovu desili su se takoreći ispred njihovog stražarskog mesta, jer i sama SAD priznaje da na Balkanu ima stražarsku ulogu. Znači, ako nešto ne podržavate, onda ni ne dopustite da se desi, a ne da retroaktivno reagujete na provokacije tokom Kurtijeve posete", smatra Crnobrnja. 

Po njemu, Zapadni Balkan je ostavljen kao "rupa" u Evropi koja uvek, po potrebi, može da se podigne na konfliktni nivo. 

"A, Kurti je poseban slučaj, jer je on u albanskoj politici nešto novo, ponaša se drugačije, ponaša se otvoreno kao miljenik Zapada, čak i svoje sponzore ume da malo uštine. Nije snishodljiv prema Zapadu kao što su bili prethodnici. Mislim da su SAD morale da budu mnogo oštrije, ako su želele da pokažu da ne podržavaju 'veliku Albaniju'. A, ne da se odmah pominje 'velika Srbija', dok smo u Tetovu imali pokaznu vežbu realizacije projekta 'velike Albanije', odnosno širenja na drugu državu, gde Kurti preimenuje ulicu u tuđoj državi. Hovenijerov nastup morao je biti oštriji. Američka administracija, ubeđen sam, znala je šta će se dogoditi tokom Kurtijeve posete i morali su to da spreče, da do toga uopšte ni ne dođe. Kao što su morali da spreče zabranu uvoza robe iz Srbije, a ne da sad pozivaju da se ona ukine", kaže Crnobrnja.