Reparacije za žrtve zločina bivših lidera OVK - za porodice važne, put do njih složen

Žrtve zločina počinjenih pre skoro tri decenije, a za koje je Specijalni sud u Hagu osudio bivše lidere OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, trebalo bi da dobiju reparacije od četvorice osuđenih i sud je već pokrenuo odgovarajuće procedure. Visina odšteta određivaće se na osnovu priloženih dokaza i zavisiće od toga da li je naneta šteta materijalna ili podrazumeva i fizičke i duševne bolove, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna. Napominju da postupak reparacija može da potraje, ali da je svaki vid naknade članovima porodica dobrodošao čak i posle toliko vremena čekanja na pravdu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Dan nakon što je Specijalni sud u Hagu Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija oglasio krivim za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo i izrekao im kazne od 25 godina zatvora - za Tačija i Krasnićija, 18 godina za Veseljija i 13 godina za Seljimija, pretresni panel odlučio je da sprovede postupak za reparacije.

U ovom predmetu učestvuje 156 žrtava, a njihovom zastupniku je naloženo da zahtev za reparacije podnese do 14. oktobra. Tužilaštvo i odbrana imaće vremena da do 4. novembra dostave svoje odgovore. 

Inače, broj žrtava u ovom slučaju mnogo je veći nego u prethodnim koji su se vodili pred istim sudom. 

U slučaju bivšeg pripadnika OVK Saljiha Mustafe, osuđenog za ratne zločine na 15 godina zatvora, na primer, bilo je osam žrtava i sud je odredio da je Mustafa dužan da im ukupno isplati 207.000 evra, dok je u predmetu Petra Šalje, takođe osuđenog za ratne zločine, na 13 godina zatvora, bilo naloženo da se žrtvama, kojih je takođe bilo osam, isplati 208.000 evra na ime reparacija.

Koliki može biti ukupni iznos koji će svako od osuđenih u slučaju „Tači i drugi“ biti dužan da nadoknadi žrtvama, u ovom momentu ne može da se proceni, a pojedini pravnici iz Prištine stava su da se u priču o reparacijama ušlo prebrzo, jer predstoji i drugostepeni postupak.

Kolektivne i pojedinačne reparacije

Zakonski zastupnik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM Slaviša Vuksanović kaže za Kosovo onlajn da će reparacije koje bivši lideri OVK osuđeni u Hagu treba da isplate žrtvama i njihovim porodicama, ukoliko do toga dođe, biti veoma važne za porodice. 

„Ako govorimo da su nestali roditelji, bračni drugovi ili deca, da imamo i one koji su preživeli torturu, koji su bili zarobljeni i pukim slučajem uspeli da budu oslobođeni od terorističke grupe OVK posredstvom Međunarodnog Crvenog krsta, svaki vid naknade članovima porodica bio bi dobrodošao u ovom trenutku, iako je to na dugom štapu“, kaže Vuksanović. 

Osobe srpske nacionalnosti kojima je priznat status žrtve u ovom slučaju, prema njegovim rečima, pravno su neuke stranke, zbog čega misli da bi država Srbija preko nadležnih institucija trebalo da im pomogne da sastave potrebne izveštaje i dostave ih zastupniku pred Specijalizovanim većima u Hagu.

„Porodice očekuju od nadležnih državnih organa i institucija da im se pomogne u sastavljanju zahteva za odštetu, a imamo naknadu materijalne štete i naknadu za fizičke i psihičke bolove“, objašnjava on i napominje da status žrtve ima 156 osoba svih nacionanosti i da ih je u Hagu zastupao jedan zastupnik.  

Ukazuje i da postupak reparacije dugo traje. 

„Sudski panel će u takozvanom vanraspravnom veću odlučiti o visini reparacije koja će pripasti svakoj žrtvi. S obzirom da smo videli da postoji vid i kolektivne i pojedinačne reparacije, sud će takođe odlučiti da li će svim žrtvama, a ima ih 156, isplatiti kolektivnu reparaciju ili će svakoj žrtvi pojedinačno dosuditi određeni iznos“, napominje Vuksanović.

On navodi da su u postupku protiv Saljiha Mustafe tri žrtve dobile 30.000, jedna 60.000, a jedna 80.000 evra i da se veći deo naknade odnosio na takozvanu materijalnu štetu, dok je deo koji se odnosio na psihičke i fizičke bolove bio dosta manji. 

Moguće i plenidbe 

O visini reparacije koja će pripasti žrtvama, kako je za Kosovo onlajn objasnio advokat Zoran  Živanović, odlučivaće sud u Hagu kome zastupnik oštećenih treba da preda dokaze na kojima se zasnivaju zahtevi za naknadu štete. 

Tu spadaju lekarska uverenja, potvrde o povredama, ako ih je bilo, dokazi o eventualno nekim, kako kaže, psihičkim momentima ili da li su porodice žrtava imale određenu štetu ako su izgubile izdržavanje od nekog ko je privređivao, a ko je lišen života ili nestao.  

„Sud za isplatu štete može da obaveže samo okrivljene, znači, ovu četvoricu za koje smatra da su izvršili te protivpravne radnje kojima su naneli štetu oštećenima. Da li će u slučaju toga da oni ne mogu da isplate tu štetu da se uključi Kosovo ili neko od dobrovoljnih donatora, nisam siguran. To je više stvar dobre volje nego nečeg drugog“, kaže Živanović.

Da bi se isplatila nadoknada šetete koju je odredio sud, prema njegovim rečima, prvo se procenjuje da li osuđeni ima neku imovinu.

„Naknada se traži na razne načine, uglavnom u izvršnom postupku tako što se pokreće pred domaćim sudovima, tamo gde okrivljeni imaju neku imovinu. Pokreće se postupak za eventualnu plenidbu njihove imovine, ako se radi recimo o nepokretnoj imovini, pokretnoj imovini veće vrednosti, ako imaju račune u bankama, udele u nekim privrednim društvima, akcije... Sve se to pleni da bi se izvršila naplata. Čak, eventualno, mogu da se pobijaju one pravne radnje ukoliko je osuđeni u međuvremenu otuđivao imovinu koju je imao“, ukazuje Živanović.

S obzirom na to da je u ovom slučaju broj žrtava veliki, pitanje je kaže on, da li svako od osuđenih pojedinačno ima toliko imovine da pokrije štetu.
 
„Sve zavisi od visine štete, od njene prirode, materijalne naročito ili nematerijalne. Da li su žrtve pretrpele neke povrede od kojih su postali invalidi, da li su imali lakše povrede... Ako se, recimo, tvrdi da je neko od oštećenih pretrpeo takve povrede, da je ostao invalid, onda se naravno to utvrđuje putem lekarskih nalaza, izveštaja, eventualnih veštačenja. Od svega toga zavisi i visina štete“, dodaje on.

Živanović kaže da postoje i indirektne žrtve, a to su porodice čiji su članovi ubijeni ili čiji su članovi nestali. 

„One se u ovom slučaju tretiraju isto kao žrtve, mada oni nisu bili izloženi tim napadima, ali imaju posledice tih napada. Te posledice mogu da stvaraju materijalnu štetu u vidu, recimo, izgubljenog ili smanjenog izdržavanja posebno za maloletnu decu koja su izgubila, recimo, roditelja u toku izvršenja ovih krivičnih dela. A dosuđuje se i nematerijalna šeta zbog takozvanog duševnog bola koji ljudi pretrpe kada im neko od bliskih nastrada“, objašnjava ovaj advokat.

Šta može da promeni drugostepeni postupak?

Advokat Ardijan Bajraktari iz Prištine mišljenja je da je pokretanje postupka za naknadu štete žrtvama preuranjeno sve dok presuda može biti promenjena u drugostepenom postupku. 

„Po pravilu, postupak naknade štete žrtvama počinje nakon pravosnažnosti odluke. Međutim, kada je reč o Specijalizovanom sudu, anomalije i postupci suprotni zakonu bili su ono što je kontinuirano karakterisalo proces“, rekao je Bajraktari za Kosovo pres.

Prema njegovim rečima, odluka Apelacionog suda mogla bi da promeni i osnov na kojem se vodi postupak za naknadu štete žrtvama.

„Treba sačekati ishod odluke Apelacionog suda, a imajući u vidu tok koji je karakterisao odlučivanje u prethodnim postupcima, smatram da kada je reč o drugostepenom postupku ishoda neće biti približno dve godine. Pokretanje ovih postupaka u ovoj fazi procesa može se pokazati i kao prejudiciranje procesa“, rekao je on.

Bivši predsednik Vrhovnog suda Kosova Fejzulah Hasani ima drugačije tumačenje. 

Kako kaže, postupak po imovinsko-pravnom zahtevu može da se vodi paralelno sa krivičnim postupkom i nije neophodno čekati odluku Apelacionog suda. Cilj takvog postupka, izjavio je on za Kosovo pres, je da žrtve mogu da ostvare pravo na naknadu štete u okviru krivičnog postupka, bez obaveze da pokreću poseban građanski postupak kako bi se izbegli troškovi koji bi nastali naknadno pokretanjem građanske parnice.

„Pitanje naknade štete žrtvama uređeno je svim zakonima, pa i našim zakonom. Zakonikom o krivičnom postupku predviđeno je da se u krivičnom postupku odlučuje i o delu koji ima građanskopravni karakter, odnosno o građanskim tužbama“, objasnio je Hasani.

On je, međutim, ostavio otvorenom mogućnost da su Specijalizovana veća, zbog svojih internih pravila i specifičnosti ovog postupka, predvidela poseban postupak za reparacije.

„Iz onoga što sam video o imovinsko-pravnom zahtevu odlučivaće se zajedno sa glavnim predmetom. Verujem da će u presudi koja će biti napisana biti odlučeno i o imovinsko-pravnom zahtevu. Dakle, o imovinsko-pravnom zahtevu odlučuje se kada se izrekne presuda o glavnom predmetu, a ne nakon što odluka postane pravosnažna odlukom Apelacionog suda. Jer i protiv ovog aspekta, odnosno imovinsko-pravnog zahteva, optuženi imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu“, kazao je Hasani. 

Osnov za naknadu štete, dodaje, direktno je povezan sa osuđujućom presudom i ukoliko optuženi bude oslobođen optužbi ili optužnica bude odbačena menja se i osnov za imovinsko-pravni zahtev.

Advokat Živanović kaže da ukoliko bi šteta bila određena do izricanja drugostepene presude, a ona bude drugačija od prvostepene, u smislu da sva četvorica osuđenih ili neko od njih bude oslobođen odgovornosti ili bude oslobođen odgovornosti za neke radnje, gde su uključene žrtve kojima je dosuđena naknada štete, da bi onda morala da se menja i odluka o reparacijama. 

On istovremeno ukazuje da je sud imao dve mogućnosti - da sve žrtve uputi na parnice i da one pred redovnim sudovima na Kosovu dokazuju visinu i vidove štete koje su pretrpeli, i drugu, koju je iskoristio u ovom slučaju - da sam odlučuje o zahtevima za naknadu štete.  

„Sud je to obrazložio na tri načina. Prvo je rekao da se u toku ovog krivičnog postupka sam uverio u to da je veliki broj žrtava bio zastrašivan, da su mnogi menjali iskaze, da su mnogi odbijali da svedoče i smatrao je da je to jedan od dobrih razloga zbog kog ne bi bilo dobro poveriti kosovskom pravosuđu da odlučuje o zahtevima za nadoknadu štete žrtvama. Drugi razlog je bio što je veliki broj žrtava imao zaštićena imena. U slučaju upućivanja na kosovske sudove njihova imena bi morala da budu objavljena, a što ne bi bilo dobro. Treći razlog koji su naveli je da smatraju da je najadekvatnije u toj situaciji da oni sami odluče o visini nadoknade i o zahtevima“, naveo je Živanović.