Bajraktari: Postupak za naknadu štete žrtvama u slučaju „Tači i drugi“ preuranjen; Hasani: Ne mora da se čeka

Advokat Ardijan Bajraktari ocenio je da je u ovoj fazi preuranjeno pokretanje postupka za naknadu štete žrtvama u slučaju četvorice osuđenih bivših lidera OVK, već da taj postupak treba da počne nakon što krivična presuda postane pravosnažna, dok bivši predsednik Vrhovnog suda Fejzulah Hasani smatra da nije neophodno čekati odluku Apelacionog suda.

Sve dok presuda može biti promenjena u drugostepenom postupku, prema oceni Bajraktarija, pokretanje postupka za naknadu štete žrtvama je u ovoj fazi preuranjeno.

„Po pravilu, postupak naknade štete žrtvama počinje nakon pravosnažnosti odluke. Međutim, kada je reč o Specijalizovanom sudu, anomalije i postupci suprotni zakonu bili su ono što je kontinuirano karakterisalo proces. Smatram da je takva radnja, odnosno takva odluka, preuranjena sve dok još nemamo pravosnažnu odluku“, rekao je Bajraktari za Kosovo pres.

Prema njegovim rečima, odluka Apelacionog suda mogla bi da promeni i osnov na kojem se vodi postupak za naknadu štete žrtvama.

„Naravno, u zavisnosti od ishoda odluke Apelacionog suda, uslediće i naredne radnje. U slučaju da bude pravde, onda tu odluku mora da poništi drugostepeni sud i, samim tim, naravno da i ovaj proces mora da bude analiziran. Međutim, ipak treba sačekati ishod odluke Apelacionog suda, za koju, imajući u vidu tok koji je karakterisao odlučivanje u prethodnim postupcima, smatram da približno dve godine neće biti ishoda kada je reč o drugostepenom postupku. Pokretanje ovih postupaka u ovoj fazi procesa može se pokazati i kao prejudiciranje procesa“, rekao je on.

Drugačije ovo pitanje tumači bivši predsednik Vrhovnog suda Fejzulah Hasani, prema čijem mišljenju postupak po imovinsko-pravnom zahtevu može da se vodi paralelno sa krivičnim postupkom i nije neophodno čekati odluku Apelacionog suda.

Prema Hasaniju, cilj takvog postupka je da žrtve mogu da ostvare pravo na naknadu štete u okviru krivičnog postupka, bez obaveze da pokreću poseban građanski postupak.

„Pitanje naknade štete žrtvama uređeno je svim zakonima, pa i našim zakonom. Zakonikom o krivičnom postupku predviđeno je da se u krivičnom postupku odlučuje i o delu koji ima građanskopravni karakter, odnosno o građanskim tužbama. Cilj omogućavanja ostvarivanja ovog prava osobama koje su žrtve protivpravnih radnji jeste da im se omogući da svoje pravo ostvare u krivičnom postupku, kako bi se izbegli troškovi koji bi nastali naknadno pokretanjem građanske parnice. Međutim, imovinsko-pravni zahtev rešava se istovremeno sa krivičnim predmetom. Dakle, ne čeka se da Apelacioni sud donese odluku, već se o tome odlučuje zajedno sa glavnim predmetom“, rekao je Hasani.

On je, međutim, ostavio otvorenom mogućnost da su Specijalizovana veća, zbog svojih internih pravila i specifičnosti ovog postupka, predvidela poseban postupak za reparacije.

„Može se dogoditi da su svojim internim pravilima predvideli neki poseban postupak za razdvajanje postupka. Ali, iz onoga što sam video, to znači da će se o imovinsko-pravnom zahtevu odlučivati zajedno sa glavnim predmetom. Verujem da će u presudi koja će biti napisana biti odlučeno i o imovinsko-pravnom zahtevu. Dakle, o imovinsko-pravnom zahtevu odlučuje se kada se izrekne presuda o glavnom predmetu, a ne nakon što odluka postane pravosnažna odlukom Apelacionog suda. Jer i protiv ovog aspekta, odnosno imovinsko-pravnog zahteva, optuženi imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu“, kazao je on.

Hasani ističe da je osnov za naknadu štete direktno povezan sa osuđujućom presudom. Ukoliko optuženi bude oslobođen optužbi ili optužnica bude odbačena, prema njegovim rečima, menja se i osnov za imovinsko-pravni zahtev.

Specijalizovana veća Kosova u Hagu saopštila su prošle nedelje da će pokrenuti postupak za naknadu štete oštećenima u predmetu protiv bivših vođa OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koji su osuđeni zbog ratnih zločina.