Rezolucija EP o Kosovu - podrška članstvu u Savetu Evrope, a zaštita ljudskih prava slaba

Kosovo ima neophodan institucionalni okvir za unapređenje i zaštitu ljudskih prava, ali je zaštita ljudskih prava i dalje slaba zbog nedostatka primene zakona, političke volje i ograničenih ljudskih i finansijskih resursa. Uprkos ovom zapažanju iznetom u rezoluciji o Kosovu koju je juče usvojio Evropski parlament, u istom dokumentu je izražena puna podrška prijavi Kosova za članstvo u Savetu Evrope.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Rezolucija o Kosovu, koja nema pravno obavezujuću snagu, zasnovana je na izveštaju izvestioca EP za Kosovo, Estonca, Riha Terasa koji je na ovu dužnost imenovan u novembru prošle godine.

U njoj je istaknuto da Evropski parlament žali zbog toga što su inicijative za uključivanje srpske zajednice u političke, društvene i ekonomske strukture Kosova i dalje veoma ograničene i ponovljen je poziv za unapređenjem unutrašnjeg dijaloga u cilju izgradnje poverenja, olakšavanja svakodnevnog života kosovskih Srba i njihove uspešne integracije.

Evroparlamentarci su pozvali Kosovsku policiju da osigura da u potpunosti poštuje sve zahteve vladavine zakona i ljudskih prava i da garantuje da su na severu Kosova raspoređene multietničke i inkluzivne policijske snage, u skladu sa zakonskim zahtevima.

Takođe, rezolucijom se poziva da pet država članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova to učine „bez odlaganja“ i da se hitno ukinu kaznene mere EU protiv Kosova jer „više nisu opravdane“. Data je i podrška aplikaciji Kosova za članstvo u EU, jer „budućnost Kosova leži u EU“, ali se napominje i da put Kosova ka članstvu u EU zavisi i od normalizacije odnosa sa Srbijom.

„Evropski parlament ponavlja važnost konstruktivnog angažmana vlasti i Kosova i Srbije u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, zasnovanog na međusobnom priznavanju i u skladu sa međunarodnim pravom i poziva i Kosovo i Srbiju da sprovode Briselski i Ohridski sporazum, uključujući uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom“, kaže se u rezoluciji.

Od Srbije se, navedeno je, očekuje da se ne protivi članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama, a od obeju strana da izbegavaju jednostrane akcije koje bi mogle da podriju proces dijaloga.

Nakon što je njegov izveštaj usvojen, Teras je juče izjavio da uvek postoji prostor za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine i da bi Evropski parlament u tome mogao da ima svoje mesto tako što bi, primera radi, mogao da pozove poslanike nacionalnih parlamenata u EP.

Najavio je i da će lično uložiti napore kako bi pet članica EU koje ne priznaju Kosovo to učinile, jer je nepriznavanje Kosova, po njegovoj oceni „apsurdno“.

Pravnik Milan Antonijević ocenjuje, međutim, da najave pokušaja da se promeni volja država članica EU koje ne žele da priznaju nezavisnost Kosova u ovom trenutku pomalo deluje naivno. 

„Bez jasno otvorenog dijaloga i podrške koju takav dijalog mora imati, mislim da je to zaista teško očekivati. Zemlje koje nisu priznale Kosovo to nisu učinile iz svojih unutrašnjih političkih razloga, zbog problema koje mogu da imaju sa delovima zajednice koji mogu da pokušaju da učine isto što i Kosovo, tako da je teško očekivati da Španija ili neke druge evropske zemlje promene volju u ovom trenutku. Taj deo izveštaja i njegovog govora ipak daje sliku o nekim željama, a ne o trenutnim mogućnostima i trenutnom rasporedu snaga i raspoloženju unutar EU“, kaže Antonijević za Kosovo onlajn.

Poziv evropskih parlamentaraca članicama EU koje nisu priznale Kosovo, da to učine, politički analitičar Nedžmedin Spahiju tumači kao pritisak na Srbiju. 

„To je vrsta oblika pritiska nad Srbijom, jer ako su sankcije EU pritisak na Kosovo, onda je poziv za priznanje upućen ka pet država EU pritisak na Srbiju. Inače, za očekivati je da nakon što se dogovor između Kosova i Srbije ispuni, tih pet zemalja prizna Kosovo. To je normalan ishod stvari“, mišljenja je Spahiju.

Povodom apela Evropskog parlamenta da EU ukine sankcije prema Kosovu, Antonijević podseća da je  uvođenje mera bilo povezano sa zahtevima za deeskalacijom situacije. 

„Ako pogledate broj incidenata na Kosovu i jednostranih mera koje je Kosovo preduzimalo u prethodnim nedeljama i mesecima nisam baš siguran da za ukidanje sankcija postoji jaka argumentacija. Na tome treba raditi. Mislim da i srpska zajednica treba da da svoj sud i da ima mogućnost da govori o pritiscima kojima je izložena i da to kosovske vlasti ozbiljno shvate. To je preduslov da bi se ove mere ukinule i da bi Kosovo moglo da nastavi evropski put. Evropski put odgovara i srpskoj zajednici, pri čemu ne mislim na preskakanje nekih stepenica, već na to da sam evropski put daje zaštitu manjinskim zajednicama i smanjuje manevarski prostor svakoga ko je u pregovorima, bilo da priznajete ili ne priznajete tu državu. Pregovori odgovaraju manjinskim zajednicama i ljudskim pravima jer se države članice u tom trenutku i te kako bave poštovanjem ovih uslova kada procenjuju da li neka zemlja treba da napreduje na evropskom putu ili ne“, navodi Antonijević. 

Generalno gledano, izveštaj o Kosovu koji su usvojili poslanici Evropskog parlamenta Antonijević smatra objektivnim, jer je izvestilac Riho Teras, kako kaže, preneo probleme koje srpska zajednica ima na Kosovu, od incidenata do neformiranja Zajednice srpskih opština i ukazao na nedostatke u oblasti vladavine prava, kao i na određene pomake.

„Izveštaj daje punu sliku o stanju poštovanja prava i ljudskih prava na Kosovu i dovoljno se bavi srpskom zajednicom i problemima koje ona ima na Kosovu. Daje presek koji i drugi izveštaji i EU i Stejt departmenta pominju. To je jedna dobra kolekcija svega onoga sa čime se srpska zajednica suočava i sa čime se kosovsko društvo suočava i daje pregled kako se iz te krize može izaći. Govori i o tome da institucije koje se bave izborima i medijima gube na nezavisnosti, naročito u prethodnim mesecima“, ističe Antonijević.

Rezolucija o Kosovu, prema oceni Spahijua, odražava kontinuitet evropske politike prema ovom regionu i u njoj se, kako kaže, očekivano našao zahtev da se ispoštuje dogovor koji su u okviru dijaloga postigli kosovski premijer Aljbin Kurti i srpski predsednik Aleksandar Vučić.

„Od Kosova se traži formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom kao oblik autonomije Srba na Kosovu, a od Srbije prećutno priznanje preko otvaranja stalnih diplomatskih misija Srbije u Prištini i Kosova u Beogradu“, izjavio je Spahiju za Kosovo onlajn.