Sednica Saveta bezbednosti o Kosovu: Ko je koga zavaravao?

Žaljenje Francuske što je život kosovskih Srba otežan jednostranim potezima kosovskih vlasti, stav Rusije da Priština prema Srbima vodi „šovinističku politiku“ sa ciljem njihovog proterivanja i poziv predstavnika Amerike da se na misiju Unmik postepeno stavi katanac, neke su od poruka koje su se čule na sinoćnoj sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj se razmatrao izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije o radu Unmika. Poziv Vašingtona nije naišao na veći odjek, a više diplomata je apostrofiralo negativne posledice gašenja srpskih institucija na Kosovu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Osim poznatog stava Londona koji je preneo predstavnik Velike Britanije - da je došlo vreme da Savet bezbednosti razmotri ulogu i odgovornost Unmika, jer su „uslovi na terenu neprepoznatljivi u odnosu na 1999. godinu“, povodom predloga američkog diplomate da članice SB analiziraju mandat misije UN na Kosovu „jer više nema ulogu upravljanja, a ima preveliki budžet“, juče su se na Ist Riveru čula i drugačija viđenja. 

Ambasador Kine Geng Žuang poručio je da Unmik igra važnu ulogu u promovisanju međuetničkog pomirenja i da sve strane moraju da ga podrže u ispunjavanju mandata, predstavnik Grčke naveo je da ta zemlja podržava mandat Unmika na Kosovu, a podršku radu ove misije dali su i Koreja i Francuska.

Predstavnik Srbije na sednici, ministar spoljnih poslova Marko Đurić izneo je da stav Beograda ostaje da snažno podržava kontinuirano prisustvo i puno angažovanje Unmika jer ni posle više od 25 godina, mandat misije nije ispunjen, dok izazovi na terenu postaju sve složeniji.

Na drugoj strani, Donika Gervala, koja je predstavljala Prištinu, uputila je posebno oštre reči na račun Unmika, optužujući čak ovu misiju da svojim izveštajem „zavarava Savet bezbednosti“ i tražeći njeno ukidanje.  

Bivša ambasadorka i članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović ocenila je za Kosovo onlajn da je ovakav nastup Gervale verovatno bio rezultat dogovora sa američkom stranom. 

„Mislim da je to bio pokušaj da se ovo pitanje otvori ponovo kako bi se ta misija zatvorila, jer njeno prisustvo slabi njihove napore za afirmacijom državnosti Kosova. Ako imate misiju Unmika sa mandatom kakav ima, to znači da vlasti nisu sposobne da same obavljaju tu vlast, nego da su tu Ujedinjene nacije te koje vrše kontrolu i pomažu“, kaže Latinović.

Prema njenoj oceni, izveštaj Unmika bio je uravnotežen i korektan, zbog čega ne vidi čemu ljutnja koju je Gervala iskazala prema šefici Unmika Karolini Zijade.

„Ona se samo zadržala na faktografskom prikazu i puno je insistirala na povratku poverenja i dijalogu. Afirmisala je projekte koje Unmik radi u cilju zbližavanja mladih, upoznavanja i prevazilaženja razlika i međusobnog nepoverenja“, kaže Latinović. 

I pravnik Milan Antonijević smatra da je Zijade predstavila objektivan izveštaj o stanju na Kosovu, a stav prištinskih vlasti u vezi sa Unmikom, kako kaže, ne začuđuje.

Zanimljvo je, međutim, ističe, što inicijativu SAD o gašenju Unmika nisu podržale članice SB koje su na prethodnim sastancima to činile. 

„Možda se ipak ide ka manjem pritisku na Unmik i na uspostavljanje onoga što su elementi dijaloga koji se vodi, a na koji je više puta i sama Karolin Zijade ukazivala tokom svog govora. S obzirom na balansiran izveštaj Zijade i na celu raspravu, ide se ka tome da Unmik nastavi sa funkcionisanjem. Oni imaju svoju svrhu, to vidi i srpska zajednica na Kosovu. Svi oni koji se bave problemima srpske zajednice su dobrodošli ako gledate ugao iz Srbije i svih koji žele mir u regionu“, rekao je Antonijević za Kosovo onlajn.

Drugačijeg stava je politički analitičar iz Prištine Bljerim Burjani po kome je misija Unmik odavno izgubila ulogu. 

„Reakcije na Kosovu o stavu SAD da treba da se ukine misija Unmik su pozitivne, kao i o izjavi Velike Britanije da sve države koje nisu priznale Kosovo, to učine što pre. Mislim da je Unmik odavno izgubio ulogu u političkom smislu, on je više formalno nego realno na terenu“, naveo je Burjani za Kosovo onlajn.

Iako stavovi članica SB nisu odudarali od uobičajenih kada se razmatra situacija na Kosovu, Latinović sinoćnu sednicu opisuje kao „primetno mirniju po visini tonova“ nego što je ranije bio slučaj. Ističe da su diplomate ukazivale na obavezu poštovanja dogovora iz Brisela, pre svega, na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština.

„Podsetilo se i na potrebu da se razjasne slučajevi  Banjska, kanal Lepenac i zgrade pošte u Zvečanu. To je  bio pokušaj da se uspostavi mali balans u smislu da kritika nije samo na strani Prištine, mada je pitanje Zajednice srpskih opština dominiralo. To je nešto što i postojeća vlada Kurtija i buduća vlada u Prištini ne može da izbegne“, navela je Latinović.

Kuriozitet je ističe bio izuzetno kratak nastup američkog predstavnika, fokusiran samo na pitanje u vezi sa zatvaranjem misije Unmik.

„Oni su to i ranije navodili, ali ovoga puta to je praktično bila glavna tema kratkog izlaganja - da treba raditi na njegovom zatvaranju. Ukazano je da Unmik ima vrlo malog osoblja i da se više od 80 odsto prihoda troši na plate. Američki predstavnik je zatvaranje definisao onako kako se to radi u međunarodnim organizacijama, kroz uspostavljanje tranzicionog perioda, a što znači da se odrede faze zatvaranja Unmika. To je, međutim, naišlo na manju podršku, odnosno podršku predstavnika Velike Britanije, od stalnih članica Saveta bezbednosti, dok su Francuska, Rusija i Kina bile protiv toga i za nastavak rada Unmika“, kaže Latinović.

Ona konstatuje i da je izlaganje šefa delegacije Evropske unije pri UN bio vrlo direktan i u vezi sa obavezama Prištine oko osnivanja Zajednice srpskih opština. 

„On je istakao, a što je vrlo važno, da predstavnici Srba na Kosovu treba da se bez dodatnih uslova i usporavanja  vrate u sve institucije iz kojih su izašli iz 2022. godine, da nema novog odugovlačenja, otvaranja nekih novih procedura i uslova, nego da se uspostavi multietnički karakter institucija što je u stvari projekat međunarodne zajednice. Oni su na tome puno radili, ulagali i naravno da ne žele da im to propadne“, zaključuje Latinović. 

Na drugoj strani, Burjani ocenjuje da SB UN nije mesto gde treba da se govori o odnosu između Prištine i Beograda.

„Savet bezbednosti nema ulogu u vezi sa normalizacijom odnosa između Kosova i Srbije, to je uloga Evropske unije. EU je mesto gde se treba zalagati za normalizaciju odnosa“, smatra Burjani.

Šef srpske diplomatije Marko Đurić na sednici je, između ostalog, izneo podatke po kojima je od uspostavljanja međunarodnog prisustva na Kosovu zabeleženo 9.530 etnički motivisanih incidenata i da su se samo u poslednjih pola godine dogodila 63 takva incidenta, dok su u 25 direktno bili umešani pripadnici Kosovske policije.

U svom izlaganju, Donika Gervala je navela da je uprkos snažnom protivljenju Srbije i Rusije, i njihovih saveznika, „Kosovo postalo demokratska zemlja i poštovan međunarodni partner“, da je izgradilo institucije, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, a istakla je i da Priština ostaje privržena podršci Ukrajini u ratu protiv Rusije. 

Reagujući na govor Gervale, ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja naveo je da su „iznete laži i optužbe“ i zatražio od predsedavajućeg da sledeći put ukaže na pravila ponašanja na Savetu bezbednosti.