Šta bi bila "pozitivna dinamika u odnosima Slovačke i Kosova"?

Aljbin Kurti i Rastislav Kostilnik
Izvor: Kosovo Online

"Ako bi se situacija promenila možda bi došlo do pozitivne dinamike u odnosima Slovačke i Kosova", reči su Rastislava Kostilnika koji je prethodnih pet godina bio šef Kancelarije za vezu Slovačke u Prištini. Na njegovom oproštajnom prijemu prošle nedelje, na kojem je ovo poručio, među zvanicama je bio i premijer Kosova Aljbin Kurti koji je Kostilniku zahvalio na naporima i doprinosu produbljivanju bilateralnih odnosa između Kosova i Slovačke.

Kurti odavno već Miroslava Lajčaka, takođe Slovaka, gleda popreko, ali se za Kostilnika to ne može reći. Naprotiv, na oproštajnom prijemu, koji je ujedno bio i izložba slika ovog diplomate, srdačnosti je bilo napretek.

Slovačka je jedna od pet zemalja Evropske unije koja ne priznaje Kosovo, ima Kancelariju za vezu u Prištini, prilikom nedavnog glasanja u Parlamentarnoj skupštini Natoa gde je Kosovo dobilo unapređeni status pridruženog člana, poslanici Slovačke bili su uzdržani, a njen premijer Robert Fico rekao je u martu ove godine da ne vidi nijedan razlog da ta zemlja prizna Kosovo.

Šta bi, onda, značile reči Kostilnika da bi moglo doći do "pozitivne dinamike" u odnosima sa Kosovom ako bi se situacija promenila, da li bi to bilo priznanje Kosova ili neki međukorak?

Profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku kaže za Kosovo onlajn da se komentar odlazećeg šefa Kancelarije za vezu Slovačke odnosio na fazu u kojoj bi eventualno došlo do toga da Srbija priznaje Kosovo. 

"Imajući u vidu raniji stav Slovačke da ona neće priznati Kosovo pre nego što ga prizna Srbija, ta eventualna promena situacije o kojoj je govorio slovački diplomata po mom mišljenju značila je ako bi proces dijaloga, odnosno situacija između Srbije i Kosova došla do faze da Srbija priznaje Kosovo ili da bude defakto međusobnog priznanja", kaže Mazreku. 

Prisustvo premijera Kosova Aljbina Kurtija na opoštajnom prijemu Kostilnika, po oceni Mazrekua, pozitivan je korak kosovskog premijera.  

"Kurti je time promovisao potvrdu da treba dostići viši nivo saradnje sa Slovačkom, s obzirom na situaciju da slovačko-kosovski odnosi treba da se promene, zapravo treba da skoče iz situacije koju imamo na drugi nivo odnosa", kaže Mazreku. 

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović ocenjuje da u ovom trenutku nema signala koji bi govorili u prilog tome da bi Slovačka mogla da promeni stav oko statusa Kosova i da izjava Kostilnika može da se odnosi na različite oblasti u kojima je moguća intenzivnija saradnja. 

Joksimović kaže da Slovačka nije jedina zemlja koja ne priznaje Kosovo a koja ima Kancelariju u Prištini i da se ovakva vrsta žive komunikacije odvija i sa drugim zemljama nepriznavačima. 

"Čini mi se da se ovakva izjava više može čitati kao jedna intenzivnija saradnja koja može biti u oblasti ekonomije, kulture, različite su oblasti u kojima odnosi mogu da se intenziviraju. Stalno se spekuliše time da li postoji mogućnost da Slovačka promeni stav oko Kosova i mislim da postoje pritisci sa svih strana da se njihova odluka ili s jedne strane promeni ili s druge strane da ostane status kvo. Bez obzira na različite pritiske, ovih pet zemalja nepriznavača iz EU odolele su različitim pritiscima u proteklom periodu i do sada su pokazale da nemaju nameru da svoj stav menjaju, što naravno ne znači da u nekakvoj budućnosti do promene takvog stava ne može doći", navodi Jokismović za naš portal. 

Komentarišući prisustvo Kurtija na opoštajnom prijemu šefa Kancelarije Slovačke, ona kaže da je u interesu Prištine da promeni odluku zemalja nepriznavača i da u tom kontekstu vidi logiku zašto se Kurti na tom prijemu pojavio. 

"Sama činjenica da postoji Kancelarija Slovačke znači da postoji neki nivo odnosa koji se uspostavlja između zemalja nepriznavača i Prištine. Ti odnosi moraju imati nekakvu svoju dinamiku. Da li su lični odnosi srdačni ili ne, to nije nešto što može presudno da utiče na spoljnu politiku jedne zemlje, jer se ona kreira na drugom mestu, a kada je Slovačka u pitanju to je svakako Bratislava. Prema tome, pre svega treba pratiti šta vlada Slovačke govori i razmišlja kada je ova tema u pitanju", ističe Joksimović. 

I diplomata u penziji Branko Branković veruje da Slovačka neće priznati Kosovo, a smatra da reči njenog predstavnika u Prištini verovatno proizlaze na osnovu informacija iz razgovora sa Miroslavom Lajčakom.  

"Oni verovatno nešto više znaju iz razgovora sa Lajčakom nego što znamo mi ili znaju više o tome šta je Lajčak sa onima koji komanduju Kurtiju, možda razgovarao, dogovarao, pregovarao, vezano za takozvanu pozitivnu dinamiku, za nešto što bi se pozitivnije rešilo", kaže Branković za Kosovo onlajn.

To što Slovačka koja ne priznaje Kosovo imaju Kancelariju za vezu u Prištini, Branković objašnjava time da je u politici i diplomatiji jako važno da se bude na licu mesta i da se zna šta se događa. 

"To ne znači da se spremaju da priznaju Kosovo. Prema tome, logično je, pametno, politički i diplomatski da budu prisutni, da bi mogli na vreme da reaguju", kaže Branković.