Šta bi potpis Aljbina Kurtija na sporazume garantovao Srbima?

Aljbin Kurti
Izvor: Kosovo Online

Kao glavni preduslov da bi Priština krenula da sprovodi sporazume postignute prošle godine u okviru dijaloga Beograda i Prištine, premijer Kosova Aljbin Kurti uporno ističe njihovo potpisivanje. Potpisi dve strane bi, smatra Kurti, bili garancija njihovog poštovanja i primene. Sagovornici Kosovo onlajna, međutim, iza zahteva da dokumenti iz Brisela i Ohrida iz 2023. budu "zapečaćeni" mastilom, iako je poznato da Beograd ima rezerve prema nekim tačkama, mahom vide pokušaj da se i dalje blokira sprovođenje sporazuma iz 2013, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština.

Sporazum iz 2013, podsetimo, potpisao je jedan od Kurtijevih prethodnika na mestu premijera, Hašim Tači, čime je Kosovo na sebe preuzelo samo jednu obavezu - da formira Zajednicu srpskih opština, ali ona nije ispunjena više od decenije. Otuda i pitanje: šta bi potpis Aljbina Kurtija na nove dogovore garantovao Srbima na Kosovu?  

Dokument iz 2013. ne samo da su potpisali premijeri Kosova i Srbije, već ga je iste godine u junu ratifikovala Skupština Kosova, pa se ni to nije pokazalo kao garancija da će Priština primeniti ono što piše u njemu. 

Insistiranje Kurtija na potpisu novih dogovora u dijalogu stiglo je do toga da on s tim povezuje i svoje učešće u narednim rundama dijaloga u Briselu.

"Ako nas pozovu da potpišemo sporazum, sigurno ću ići", rekao je on prošle nedelje.

Analitičar Afrim Hoti kaže da kosovski premijer Aljbin Kurti nije spreman da formira nijednu vrstu Zajednice srpskih opština odvojeno od ostalih tačaka sporazuma postignutih tokom prošle godine, u Briselu i Ohridu, zbog čega je ideja Kurtija da se spoje svi sporazumi koje su obe strane već potpisale i da se nađu u jednom dokumentu. Kada takav dokument budu potpisale obe strane, dodaje, onda će Kurti smatrati da je to obavezujuće.

"Onda bi mogao da ode u EU, SAD ili bilo gde i da kaže: da, imamo potpisan sporazum i možemo da idemo napred", navodi Hoti za Kosovo onlajn.

Hoti, međutim, objašnjava da Bečka konvencija o ugovornom pravu precizira procedure i pravila kako međunarodni sporazumi mogu da budu postignuti i kaže da prema njenim odredbama, sporazum između zemalja može da bude postignut bez da bude potpisan.

„I to je Evropska unija uzela u obzir, nakon što srpski predsednik Aleksandar Vučić nije hteo, i još odbija, da potpiše sporazum jer ne želi da ostavi nešto napismeno. Iz perspektive EU, sporazum je obavezujući. I to jeste istina, tako je predviđeno Bečkom konvencijom", kaže Hoti.

Na drugoj strani, ukazuje, Kurti insistira da postoji potpisan dokument kako bi se proizveo pravno obavezujući dokument.

"Mada su sa pravne tačke gledišta primenljive obe verzije. Ideja Kurtija dolazi sa praktičnog aspekta jer se Srbija duže vreme saglasi oko nečega ali to ne primeni", smatra Hoti.

Na to ko primenjuje dogovoreno a ko ne, drugačije gleda profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić. On kaže da svih 11, 12 godina, koliko se odvija briselski pergovarački proces, jedna strana sprovodi sporazume i da je to Beograd.

"Priština, ne sprovodi čak ni one sporazume koje je njihova skupština ratifikovala i koji su deo njihovog, kako oni kažu unutrašnjeg pravnog poretka. Svedoci smo da sporazum iz 2013. nije sproveden i to u onom svom najbitnijem, najelementarnijem segmentu kada je reč o ZSO. Mi ne znamo kolika je autonomija Aljbina Kurtija i generalno vlasti u Prištini, ali jasan je scenario da se sporazumi od strane Prištine vrlo selektivno sprovode, da oni to doživljavaju kao švedski sto, sve što je u njihovu korist bi sproveli, a s druge strane, one mrvice koje preostanu, barem gledano iz perspektive Srba na KiM, ono što oni treba da sprovedu odbijaju", kaže Čelić za Kosovo onlajn.

Čelić navodi da se vlasti u Prištini pozivaju na potpunu zamenu teza kada traže potpisivanje sporazuma iz dijaloga iz prošle godine kod kojih u vezi sa pojedinim tačkama postoje rezerve Beograda, dok se istovremeno ne sprovode sporazumi koji su odavno potpisani i oko kojih ne postoji nikakav spor u vezi toga da li postoji saglasnost.

Kako ocenjuje, Priština se poziva na potpunu zamenu teza, i traži potpisivanje nekih sporazuma koji je pitanje da li su zaključeni.

"Svedočimo da postoje u vezi pojedinih tačaka, kada je reč o prošlogodšnjim sporazuma, rezerve od strane Beograda i o tome predsednik države javno i jasno govori. A sporazumi koji su odavno potpisani i oko kojih ne postoji nikakav spor u vezi toga da li postoji saglasnost, otvoreno se ne sprovode. Tome služe i njihove mere oko ukidanja platnog prometa. Očigledna je želja da se dodatno opstruira sporazum iz 2013. godine", smatra naš sagovornik.

Za primenu sporazuma, kako dodaje, Brisel ima jasne mehanizme, što je Srbiji jasno stavljeno do znanja kroz pregovarački proces pristupanja EU.

"Pri čemu želim da verujem da postoje crvene linije u Beogradu, da bez obzira što je jedan od prioriteta naše države pristupanje Evropskoj uniji, da postoje crvene linije dokle se može ići na uštrb interesa države a dokle ne. Pitanje je koliko Brisel ima efektivne mehanizme pritiska na Prištinu? Očigledno je da SAD imaju odličujuću ulogu i kada je reč o briselskim pregovorima iako oni formalno nisu učesnici pregovora ali u senci svakako jesu najznačajniji i imaju najznačaljniji uticaj kada je reč o Prištini", kaže Čelić.

Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo onlajn da pre daljih razgovora o eventualnim potpisima ili novim sporazumima koji su okvirno dogovoreni u dijalogu, moraju da se reše tačke iz Prvog briselskog sporazuma koje se tiču formiranja Zajednice srpskih opština i prisustva policijskih snaga na severu.

"Put ka normalizaciji i ka tome da se situacija na terenu poboljša za Srbe je svakako primena ranije potpisanih sporazuma, pre svega o ZSO, ali i o onome što je sa bezbednosnog aspekta ključno, a to je da monoetničke policijske snage i specijalne jedinice policije Kosova ne smeju biti prisutne na severu Kosova bez odobrenja srpskih predstavnika i Srba koji tamo žive. Te dve tačke Briselskog sporazuma - formiranje ZSO i o prisustvu specijalnih snaga je glavno što mora da se reši da bi se dalje razgovaralo o eventualnim potpisima ili novim sporazumima koji su okvirno dogovoreni", kaže Blažić.

Kako dodaje, kao problem ostaju i zabrana uvoza robe iz Srbije i održavanje izbora u četiri opštine na severu sa većinski srpskim stanovništvom.

"To su koraci koji moraju da se reše, pa da se priča o novim potpisima i novim sporazumima", smatra Blažić.

Na pitanje koji je put do rešenja, on kaže da je kao i ranije lopta na terenu međunarodne zajednice.

"Međunarodna zajednica mora odlučnim merama da izvrši pritisak na Aljbina Kurtija. Setimo se da je prva vlada Kurtija oborena od strane Amerikanaca zbog uvođenja taksi od 100 odsto na uvoz robe uz centralne Srbije. Da li je to mehanizam ili neke sankcije tako što bi se određene osobe stavile na listu sankcija SAD ili EU, ostaje nam da vidimo. Ali, međunarodna zajednica mora da izvrši pritisak na Kurtija da odustane od konstantne eskalacije sukoba jer ta njegova politika je glavni promotor etničkog nasilja. Ako pogledamo samo da je za 300 odsto porastao broj etnički motivisanih napada na Srbe na prostoru naše južne pokrajine, jasno je koliko je situacija na terenu teška. Ali i generalno, u kontekstu pregovora, jedino ko može da izvrši pritisak na njega da se krene ka putu normalizacije je međunarodna zajednica", zaključuje Blažić.