Šta će biti s dijalogom: Sastanak u Briselu zakazan, ali mnogo posla neobavljeno

Poziv šefa diplomatije Đuzepe Borelja da se srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastanu u Briselu 14. septembra dolazi u važnom trenutku jer su pregovori već mesecima u blokadi, a situacija na severu Kosova i dalje krhka, ali je pitanje koliki dometi tog susreta mogu biti, s obzirom na to da dve strane putuju u sedište Evropske unije sa različitim viđenjima koje teme treba da se nađu na i u kom pravcu treba da se odvija dijalog Beograda i Prištine, ukazuju sagovornici Kosovo onlajn.

Za Beograd je ključno pitanje deeskalacija situacije u srpskim opštinama na severu, odnosno povlačenje pripadnika kosovske policije i nelegitimnih albanskih gradonačelnika, kao i formiranje Zajednice srpskih opština. Šef diplomatije Ivica Dačić bio je jasan da za Srbiju napredak u dijalogu pre svega znači ZSO, na koju se Priština obavezala pre deset godina, i da pre toga - ništa dalje ne može.

Vlasti u Prištini, s druge strane, sudeći po porukama koje stižu od Kurtija i njegovih najbližih saradnika, smatraju da su dogovorom iz Bratislave o deeskalaciji u četiri tačke, koja podrazumeva da povuku 25 odsto pripadnika policije iz opštinskih zgrada i obećanjem novih izbora - odradili svoj deo posla i da sada na stolu treba da bude primena sporazuma postignutih u Briselu u februaru, i Ohridu u martu. U Prištini očekuju i da se ukinu kaznene mere uvedene Kosovu zbog odbijanja da deeskalira situaciju na severu. Štaviše, na nova upozorenja koja stižu iz EU, poput onog francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi mogla biti dovedena u pitanje vizna liberalizacija za Kosovo koja treba da stupi na snagu 1. januara, iz Prištine uzvraćaju svojim pretnjama, pa je tako predsednica Vjosa Osmani rekla da bi tako nešto ubilo dijalog sa Beogradom.

Analitičar iz Centra za društvenu stabilnost, istoričar Srđan Graovac kaže za Kosovo onlajn da je zakazivanje nove runde dijaloga posledica insistiranja političkog Zapada da se po svaku cenu nastave razgovori, bez obzira na to što, ukazuje, suštinski nisu stvoreni preduslovi za to.

"To govori u prilog tome da je Zapad odlučio da zahteva da se 'oživi' Šolc-Makronov plan, to jest, da se sprovede u potpunosti i to bez bilo kakvog obzira prema suštini i dinamici realizacije nemačko-francuskog predloga. Podsetiću da je od starta postojala ograda Srbije oko određenih tačaka koje se odnose na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i jasan stav oko dinamike ispunjavanja tačaka. Insistiralo se da se, pre svega, dogovori koji su prethodili Šolc-Makronovom planu budu ispoštovani, na prvom mestu ZSO. Dijalog je i zaustavljen zbog Zajednice, jer Priština to uporno odbija. Pošto su sva druga pitanja iscrpljena, došlo se do ZSO i tu je sve blokirano, jer Kurti nije pokazao nameru da se ide tim putem", navodi Graovac.

Nastavlja da je nakon toga i došlo do eskalacije situacije na severu, kojom je, po Graovcu, Kurti i želeo da "zabašuri nespremnost da formira ZSO".

"Da ne bi pregovarao u Briselu o Zajednici, Kurti je i krenuo putem izazivanja nasilja na severu i od tada se više ne govori o pregovorima već o deeskalaciji. Novi sastanak u Briselu je pokušaj, a mislim da tu Pariz igra značajnu ulogu, da u potpunosti dezavuiše sve što se dešavalo prethodnih nekoliko meseci, da se pregovori vrate ponovo u Brisel. Bojim se da će se insistirati o tome da se uopšte više ne pregovara o onome gde se stalo, a to je ZSO, već da se pregovara o nekom sveobuhvatnom paketu, koji bi, pre svega, podrazumevao da Srbija prihvati, bezuslovno, Šolc-Makronov plan, a da nakon toga Kurti sprovede ono što je njegova obaveza. To je besmisleno, jer Kurti ni do sada nije hteo ništa od dogovorenog da sprovede", kaže Graovac.

Smatra da će na sastanku u Briselu biti izvršen pritisak na Srbiju da stvari idu u ovom pravcu.

"Da je Zapad želeo da se ide putem sporazuma i kompromisa, izvršio bi pritisak na Kurtija, jer je on taj koji koči dalje pregovore. Međutim, tog pritiska očigledno nema, što mi govori da će se ići u pravcu pritisaka da Srbija prihvati Šolc-Makronov plan, odnosno da napusti tu agendu kada je reč o ZSO, a to je da se prvo to ispuni pre nego što se pređe na druga pitanja. I na Kurtija će biti pritisak da se, možda, jasno izjasni o datumima kad šta treba da se sprovede, ali ponavljam, on se ni do sada nije pridržavao preuzetih obaveza i dogovora. On ne da nije sproveo ZSO, nego je doveo do eskalacije na severu koju uporno ne deeskalira", zaključuje Graovac, ukazujući da za Beograd i pored svega nema druge opcije nego da pregovara i da bude za briselskim stolom. 

Docent na Fakultetu političkih nauka Marko Dašić ističe za Kosovo onlajn da od predstojećeg sastanaka zakazanog u Briselu 14. septembra ne bi trebalo mnogo očekivati, ali dodaje da ipak želi da veruje u moć diplomatije. 

"Pretpostavljam da to što je sastanak zakazan znači da tu postoji već neka početna saglasnost pregovaračkih strana o samom dnevnom redu, tako da ne bih unapred osuđivao na propast susret, naročito što se on odvija na najvišem nivou. Sumnjam da bi se uopšte i održavao da već ne postoji neki bazični konsenzus makar o tačkama dnevnog reda", ističe Dašić. 

Dodaje da je dobra vest da će se pregovarači obeju strana posle duže pauze u dijalogu sresti u Briselu. 

"To je daleko bolja vest od toga da čujemo da je još neki Srbin uhapšen na Kosovu i Metohiji. Verujem u moć diplomatije i ako je ona nekoliko desetina puta pokazivala sve svoje mane u implementaciji. Uvek me hrani optimizmom svaki novi susret, ali sa druge strane, ne bi trebalo očekivati čuda, već možda mali korak ka deeskalaciji i vraćanju na primenu nekih sporazuma koji su davno potpisani", ističe Dašić. 

Napominje i da je Priština zbog svog ponašanja i odbijanja da preduzme korake u pravcu deeskalacije na severu sve vreme podložna nekoj vrsti pritisaka. 

"Iskreno, očekivao sam da će se prvo na terenu desiti neka konstruktivna akcija Prištine da bi se došlo do ovih razgovora koji su zakazani za 14. septembar u Briselu. Nije kasno ni da do tada dođe do nekih akata dobre volje koji bi išli u konstruktivnom smeru. Sam sastanak kao metod pritisakanja je možda samo nešto što će biti vidljivije javnosti, ali opet ne bih dovodio u pitanje da se ti pritisci ka obe strane dešavaju i dok mi vodimo ovaj razgovor. Neke zvanične izjave koje će uslediti posle tog sastanka će verovatno potvrditi da je do pritisaka zaista i došlo", naveo je on. 

Dašić smatra da se pritisci vrše na svakom koraku pa i nečinjenjima usmerenim prema Aljbinu Kurtiju kada je reč o evropskoj diplomatiji.

"Na primer neke vrste diplomatskih pritisaka kada strane diplomate ne žele da se viđaju sa Kurtijem, što je signalizacija da niste na pravom putu", istakao je Dašić.

Sociolog i politički analitičar Artan Muhadžiri podseća za Kosovo onlajn da je Ohridski sporazum pozdravljen kao najveće dostignuće poslednjih godina u pogledu dijaloga, ali da je njegova praktična primena je zastala i – da stvar bude još gora – događaji u severnim opštinama dodatno su politički udaljili uključene strane od planiranog napretka.

 
"Zbog toga je sastanak od 14. septembra veoma važan, jer nužno mora da ponudi konkretan pomak od sadašnje blokade. Tamo će Bratislavski sporazum morati da se nadogradi konkretnijim institucionalnim garancijama u pogledu novih izbora na severu. Sadašnji status kvo nije održiv i potrebni su brži konstruktivni koraci sa svih strana", kaže Muhadžiri.
 
Smatra da je razumljivo da SAD i Evropska unija neće još dugo tolerisati da njihova dugoročna ulaganja u dijalog budu obezvređena populističkom politikom.

"Poslednjih nedelja bilo je nekoliko važnih kritika upućenih Kosovu i Srbiji zbog stagnacije, a najdirektnija je ona francuskog predsednika Emanuela Makrona. Očigledno, sada se pritisci neće zaustaviti samo na retorici, već će biti nametnute relativno snažne mere za podizanje svesti o težini situacije. Nedostatak bilo kakvog strukturalnog napretka i nakon 14. septembra će obesmisliti nastavak dijaloga. Uslediće političke izolacije. Da bi se to sprečilo, najnormalniji način za pozitivan zaokret na ovoj raskrsnici jeste racionalnost i spremnost lidera, Kurtija i Vučića, da ostave po strani populističke pristupe i prihvate višeslojne realizme", zaključuje Muhadžiri.

Za Dimitrija Milića iz "Novog trećeg puta" na novoj rundi dijaloga prvenstveno će biti tema situacija na severu Kosova, odnosno konačna stabilizacija tamošnjih prilika.

"Međutim, pitanje je šta može realno da se završi, da se sprovede, a da rezultati budu vidljivi. Potrebno je pronaći način kako izabrati novo rukovodstvo u opštinama na severu. Naravno, strane imaju različite prioritete u dijalogu, i tako će i pristupiti novoj rundi. Ono što može da bude iznenađenje, to je da se postigne dogovor o sprovođenju određenih koraka u većoj meri od onoga što su očekivanja, koja su minimalna. Neki vid definisanja budućih odnosa na severu Kosova, prvenstveno kada je reč o vlastima u lokalnim samoupravama mislim da spada u domen u realnog i da mislim da ne bi trebalo ići ispod toga kada je reč o rezultatima predstojećeg dijaloga", navodi Milić.