Šta će novi američki ambasador Mark Brnović doneti Srbiji?

Nije karijerni diplomata kao Kristofer Hil, Entoni Godfri ili Kajl Skot, američki ambasadori u Srbiji u proteklih deset godina, ali analitičari smatraju da su velike šanse da predstojeći manadat u Beogradu iskusnog pravnika Marka Brnovića bude dobro poglavlje u odnosima SAD i Srbije. Uprkos Brnovićevom srpskom poreklu, veleobrt u američkoj politici u odnosu prema Kosovu ili regionu, svakako se ne očekuje.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Predsednik Amerike Donald Tramp odabrao je bivšeg državnog tužioca Arizone za budućeg ambasadora u Srbiji. Za poznavaoce Trampovih stavova i američke diplomatije, ništa čudno. Američki predsednik, ističu, i na druga mesta postavlja nova lica iz svog MAGA pokreta, a ambasadorska politička postavljenja, naspram karijernih diplomata, u nekim prestonicama su čak i pravilo.

Brnović (58) će tokom svog mandata, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, slediti politiku Donalda Trampa, ali podsećaju i da je američki predsednik pokazao da ima razumevanje za ključne interese Srbije. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić sinoć je izbor Marka Brnovića za ambasadora SAD u Srbiji, ocenio kao pozitivan signal i naveo da će on kao američki patriota zastupati interese SAD i da će doprineti razvoju srpsko-američkih odnosa.

Sam Brnović izjavio je da je veoma počastvovan što ga je predsednik Tramp predložio za tako važnu funkciju.

U Beograd, Vašington će, posle odobrenja Senata, dakle, poslati čoveka koji je za svoje debatne veštine hvaljen još u osnovnoj školi, konzervativnih pogleda, borac za pravdu, čiji je heroj takođe pravnik, Bobi Kenedi, čiji su roditelji srpski emigranti i koji je od 2015. do 2023. bio državni tužilac Arizone.

Trampov izbor dobar je za Srbiju, mišljenja je politički analitičar Obrad Kesić. To što će novi američki ambasador biti predstavnik srpske zajednice iz SAD čovek koji je vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu i ponosan na svoje poreklo, a koji istovremeno važi za jednog od ljudi koji mogu da pridobiju pažnju američkog predsednika, biće, smatra Kesić, još jedna prilika da se ojačaju odnosi između Vašingtona i Beograda.

„Srbija bi mogla da bude u mnogo boljoj poziciji nego što je bila dosad. Nadam se da je to samo početak i da će još neki predstavnici iz srpske zajednice u SAD da se nađu na mestu američkih ambasadora na prostoru Zapadnog Balkana. Mislim da postoji realna šansa da dobijemo barem još jednog ambasadora iz srpske zajednice, možda čak dva ili tri takva ambasadora", kaže Kesić za Kosovo onlajn.

Po njegovom mišljenju ovo je dobra dinamika i dolazi u vreme kada postoji sve širi prostor za bolje odnose između Amerike i Srbije, a pogotovo između Amerike i srpskog naroda na prostoru bivše Jugoslavije.

„Vidimo da je čak i povodom situacije koja je vrlo složena u BiH američka administracija spustila loptu, ne bavi se svakodnevnom politikom u kontekstu da se stavljaju na stranu Sarajeva i bošnjačke politike i vidimo da vrlo konkretno govore o tome da svaki problem tamo mora da se reši kroz dijalog predstavnika oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda. To je vrlo konstruktivno. Dosad nismo imali takav pristup. Kad dodamo da postoji šansa da neko iz srpske zajednice dođe na mesto ambasadora u Sarajevu, to govori o tome da pozicija za srpske nacionalne interese, za srpski narod na prostoru bivše Jugoslavije, nikad nije bila povoljnija u poslednjih 30 godina", navodi Kesić. 

Za Brnovića kaže da se na prvom mestu bavio američkom unutrašnjom politikom, ali da je kao mnogi srpskog porekla, odrastao uz srpsku crkvu. 

„Za nas koji dolazimo iz dijaspore, Kosovo i Metohija ima mnogo jači i mnogo, rekao bih, emotivniji značaj nego možda za nekoga ko se nalazi u Srbiji, ko nikad nije bio na Kosovu i Metohiji. Iako mnogi od Srba u Americi nikad nisu bili na Kosovu i Metohiji, oni su svakodnevno imali neku priču, pesmu, neki mit, predavanje u vezi sa našom istorijom, koje nas kao zajednicu povezuje sa maticom i sa Kosovom i Metohijom kao jednim od ključnih delova ne samo našeg nacionalnog bića, nego i naše vere. U tom kontekstu sam uveren da je taj temelj koji se ugradio u sve nas koji smo se našli u dijaspori, u SAD, deo i temelja identiteta gospodina Brnovića", kaže Kesić. 

Ističe i da je Brnović upoznat sa glavnim temama aktuelnih  izazova i za Srbiju i za srpski narod na prostoru Zapadnog Balkanane, uključujući sa situacijom u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. 

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović ukazuje da će se Mark Brnović tokom predstojećeg mandata oslanjati pre svega na stavove Donalda Trampa i čitave američke vlade, a za njegovo postavljenje kaže da je političko, što nije neuobičajeno za američku diplomatiju. 

„Postoje centri gde je to gotovo pravilo, kao što su Pariz i London. Ali, kada govorimo o Srbiji i regionu, to do sada nije bio slučaj. To možemo da tumačimo činjenicom da Tramp nema mnogo poverenja u prethodnu administraciju, i ne samo prethodnu, nego uopšte ni u Stejt department, niti širu administraciju u okviru čitave vlade. U tom kontekstu deluje da će biti mnogo više političkih imenovanja tokom njegovog mandata u diplomatiji nego što je to ranije bio slučaj. Da li će Srbija u tom kontekstu u regionu ostati usamljena, videćemo, pa ćemo moći dodatno da tumačimo da li je poseban akcenat stavljen na Srbiju ili je naprosto to jedno pravilo kojeg će Tramp da se drži“, navodi Joksimović za Kosovo onlajn. 

Bez obzira na činjenicu što Mark Brnović nema diplomatsko iskustvo, naša sagovornica kaže da će on slediti politiku Donalda Trampa na način na koji je on bude formulisao. 

„Znamo da postoje posebna interesovanja za Srbiju i kroz projekat Generalštaba, videli smo i da je Trampov sin dolazio u Srbiju. Verujem da će i Mark Brnović slediti nekakve svoje prioritete. On je tokom ranijih boravaka u regionu govorio o potrebi ekonomskog rasta i povezanosti ekonomskog rasta sa vladovinom prava, što je u skladu sa njegovim prethodnim poslovima, pre svega, tužioca u Arizoni. Brnović govori srpski jezik i njegovo poreklo govori u prilog tome da verovatno postoji dodatni motiv i interesovanje za Srbiju, ali svakako da će se on kao ambasador SAD oslanjati pre svega na stavove Donalda Trampa, ali i čitave američke vlade", kaže Joksimović. 

Tramp je, kako dodaje, do sada već pokazao da ima razumevanja za neke stavove Srbije i ključne interese kada je Srbija u pitanju. 

„Krajem njegovog prethodnog mandata videli smo potpisivanje Vašingtonskog sporazuma koji nije u potpunosti implementiran. Hoće li Tramp onog trenutka kada se bude okrenuo temama Zapadnog Balkana nastaviti sa implementacijom već postojećeg i na koji način će ga potencijalno i nadograditi, to preostaje da vidimo u periodu koji je pred nama. Dakle, svakako će postojati više sluha za ono što Beograd vidi kao svoje interese, ali ne treba očekivati nekakve ključne zaokrete u politici SAD prema regionu, u odnosu na to kako je ona u ovom trenutku već postavljena", ocenjuje Joksimović. 

I saradnik Novog trećeg puta Petar Donić ukazuje da sa izborom Brnovića nije realno očekivati nagli i veliki preokret američke politike u odnosu na region i pogotovo u odnosu na Kosovo.   

On smatra da je svakako dobro da na toj poziciji bude čovek koji poznaje istorijsku situaciju u ovom regionu. 

„Izvesno je da možemo očekivati dobre inkrementalne pomake napred jer je sam Mark Brnović rekao u više navrata da Srbija ima imidž koji je zarobljen u 90-im i u jednom starom narativu koji nije promenjen, da nije dovoljno radila na promociji sopstvenog interesa i sopstvene pozicije kao i sopstvene relevantnosti u prethodnih 20-30 godina. Možemo očekivati da će i on, zajedno sa ostalim političkim akterima, raditi na tome da se ovo promeni jer kako se to bude menjalo i kako Srbija u kontekstu Amerike bude zauzimala bitniji položaj, važniju ulogu i važniji partnerski odnos, možemo očekivati i da određene politike više budu u interesu srpskog tabora u odnosu na neki drugi tabor“, navodi Donić za Kosovo onlajn.

Sam izbor Brnovića za ambasadora u Beogradu, koji je srpskog porekla, ali iza sebe nema karijeru u diplomatiji, prema oceni Donića nije čudno, jer je Donald Tramp, kako kaže, uneo novu dinamiku u način vođenja politike Bele kuće. 

„On ima izazov da dovede MAGA republikance u prvi red u odnosu na establišment republikanaca, tako da određeni broj izbora koje je pravio, kao i oko specijalnih savetnika, poput Grenela, čine ljudi iz njegovog kruga, odnosno nisu karijerne diplomate i nova su lica“, kaže Donić. 

Za Brnovića navodi da se bavio pravom ceo život i da je dok je bio državni tužilac zastupao najčešće slučajeve koji su bili u interesu građana, kada su velike korporacije radile neke stvari na uštrb građana, i da je građanima Arizone vratio milijardu i po dolara u njihov džep. 

„To govori da je on veliki borac za vladavinu prava. Sam je rekao da bilo koja država koja želi da se ekonomski postavi kao velika sila, mora da radi na vladavini prava. Pozdravio je ulazak Crne Gore u Nato i vrlo je svestan svojih korena. To možemo videti i po tome što je 2020. kada je bio u trci za Senat, koju nije dobio jer je Tramp tada podržao drugog kandidata, rekao da je krajnje vreme da Senat dobije jednog pravoslavnog Srbina kao člana“, navodi naš sagovornik. 

Kako ističe, kada se uzme u obzir i nominacija Kolin Hiland na poziciju u Stejt departmentu, a koja takođe zastupa vladavinu prava, i da i ona i Brnović na korupciju gledaju kao na veliki izazov u ovom regionu, može da se zaključi da će Trampova politika ka regionu ostati na osnovama one iz prošlog mandata, a to je da on želi da region zbliži pre svega ekonomski i da ga načini konkurentnijim u kontekstu regiona i Evrope i da radi na evrointegraciji regiona i ekonomski i bezbednosno. 

Politika Bele kuće definitivno je, kaže, ekonomsko zbližavanje regiona i normalizacija odnosa. Kako dodaje, situacije u kojima su odnosi zamrznuti i gde nema ekonomske saradnje su plodne za negativne scenarije, a Bela kuća to poznaje i vrlo je izvesno da će raditi u kontrasmeru.   

„Takođe, Mark Brnović, kao sin roditelja koji su iz Jugoslavije prebegli u Ameriku, ima određenu antikomunističku crtu i vrlo je oprezan što se tiče ruskog i kineskog uticaja, tako da će politika Amerike biti da se radi na tome da Srbiju energetski odvoji od Rusije, produbljivanjem odnosa sa Amerikom i biće oprezni ekonomski u odnosu sa Kinom“, zaključuje Donić.